sreda, 12.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 28.05.2015. u 08:15

Siriza i Srbiza

Liči li vam Srbija na Grčku? Dugovi rastu, vlast sve jače steže kaiš, narodu sve gore, da ne nabrajam, znam da znate... Kad odjednom, tamo, u Grčkoj, neka mala stranka (inače, ekstremna levica) osvaja apsolutnu većinu u parlamentu! Grčka u delirijumu: znači, može bez MMF-a, bez uslovljavanja, otpuštanja, privatizacija... I ne samo to. Siriza obećava da će plate da porastu, otpušteni da se vrate na posao, da će privreda najzad da procveta. A dugovi? Njih će „trojka” (MMF, Evropska komisija i Evropska centralna banka) da otpiše – takva je narodna volja, protiv toga se ne može – govorila je u februaru Siriza.

I nobelovci – ekonomisti su ih podržali, to jest, barem dva: Džozef Stiglic i Kristofer Pisarides. A petnaestak najuglednijih ekonomista sveta (pred same izbore) u „Fajnenšel tajmsu” poručiše: Siriza je spas! Mislio ko šta hoće, ovoliku podršku nauke nijedna partija u svetu nije zabeležila.

Treba li se onda čuditi srpskim demokratama što bi i oni da skinu kajmak? Hajde da priznamo: Siriza je jasno pokazala put kojim se dolazi do parlamentarne većine, ko bi tome odoleo!

I sad, da se tamo cela stvar nije urušila za sto dana, pa da se ne čudimo. Ali ovako, posle totalnog fijaska grčke pregovaračke strategije, najava potpredsednika DS-a da pravi isti takav program (povećaćemo plate i penzije, udružićemo se sa zemljama zapadnog Balkana radi moratorijuma na isplatu spoljnog duga) stvarno zvuči – nadrealno.

Gde je to Siriza pogrešila, a naše demokrate ne vide? Najpre u tome što Evropom vladaju institucije, to jest, pravila. Ako si dužan – pare moraš da vratiš, makar te podržavao ceo narod i još trista nobelovaca. Ako hoćeš da uđeš (Srbija) ili da ostaneš u EU (Grčka) – onda prihvataš sistem koji tamo vlada. Ako hoćeš pregovore, moraš nešto da ponudiš. A Siriza, da se vratim na temu, od februara nudi mačku u džaku, a traži – pare.

Kako izgleda ta Sirizina mačka u džaku? Nakon bezbroj izvrdavanja, grčki ministar finansija konačno je početkom maja objavio da je Grčka spremna da uvede dve nove institucije: jedna je razvojna banka, a druga – banka za loše plasmane. To bi, kaže ministar, podstaklo investicije i ubrzalo privredni rast. Kako da ne, razmišljam. Barem mi znamo šta to znači: sveže pare tajkunima i prijateljima, pa onda (de fakto) otpis duga za sve ostale – i udri brigu na veselje!

Varufakis, doduše, priznaje da Grčka time ne rešava nijedan od mnogobrojnih problema, pa ih onda redom navodi. To su, dakle: „sramna sprega tajkuna i političara, skandalozne procedure javnih nabavki, klijentelizam, trajno urušeni mediji, prekomerno darežljive banke, slaba poreska administracija i degradirano i plašljivo sudstvo”. Varufakis dalje kaže da će sve to izlečiti „jaka svetlost demokratske transparentnosti”, što u prevodu znači – niko.

Posle ove objave, Varufakisa napustiše svi: i Evropa – i Grci. „Trojka” mu je kroz usta jednog zvaničnika poručila da je zgubidan, kockar i amater, a Grci su još ogorčeniji, jer u tom programu nema ništa od otpisa duga, ni od rasta plata, ni od novih radnih mesta!

Gde je Siriza pogrešila? Pa, greška je u tome što su mislili da „trojka” ima samo dve opcije: da prihvati njihove zahteve – ili da ih otera iz monetarne unije. A oni uradiše nešto treće: sede i čekaju. I gledaju kako Grci više ne mogu da skupe ni ono malo para koje je prethodna vlada uspevala da utera u budžet. A privredni rast od preko dva odsto, koliko se ove godine moglo ostvariti sa prethodnom vladom, pretvorio se u pad od minus pola procenta. Za sada.

Ne čudi, stoga, što ankete pokazuju da se prepolovila podrška Sirizinoj strategiji pregovora sa poveriocima, kao ni to da je danas više onih koji bi da odustanu (61 odsto) nego onih koji bi da nastave sa tvrdom pregovaračkom strategijom (35 odsto).

Od apsolutne većine do apsolutne katastrofe put je trajao sto dana. U redovima Sirize tinja pobuna, poslanici više ne podržavaju svoje rukovodstvo. Za usvajanje bilo kog zakona vlast koja ima apsolutnu većinu moraće da se osloni na podršku opozicionih partija.

Tuga, velika. Grčka je, za razliku od Srbije, zemlja gde ljudi rade više nego bilo koji narod u Evropi. Evo brojeva: Grci rade 42,2 sata nedeljno; Nemci – 35,6 sati; Holanđani – 30,5 sati i tako redom.

I još je, za razliku od Srbije, Grčka u Evropskoj uniji, te će se svi još dugo truditi da se nađe kompromis i da svi nekako sačuvaju obraz. Tako da mi Grka, u stvari, i nije žao.

Žao mi je nas, kada nam kao alternativu ovom rušenju institucija u kome živimo ponude – Srbizu.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Komentari51
44685
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bogoljub Fufanović
Činilo se da smo odavno raščistili s tim da je socijalizam kao svetski proces velika zabluda. Po ko zna koji put se vraćaju priče o Utopiji. Nažalost, da bi se nešto podelilo, mora prvo da se stvori, ali samo tržište može da kaže šta. Mogu se zamisliti posledice diskrecionog prava ministara da odluče o onome šta je strateško. SFRJ je propala ne zbog malog investiranja, već zbog pogrešnog. U Srbiji još ima, čak i privatnih, firmi na "veštačkim plućima". Može se zamisliti šta će biti kada ta "pluća" ostanu bez kapaciteta.
karapandza radojko
profesorka hvala vam za ovaj tekst. molim vas pisite redovnije
Борко Благојевић
@Goran Crnobrnja Просечан пензионер у Србији уплаћује допринос за пензионо осигурање 35 година, а пензију прима у просеку 12 година. Пошто се животни век у Србији драматично смањује (као и у свим земљама у транзицији) то, нажалост, ускоро неће бити потребно да било ко анализира „koliko para valorizovano prosečan penzioner primi iz PIO fonda“.
Goran Crnobrnja
Ovo je izvanredan tekst i zaista mi je žao što Danica Popović ne piše češće u Politici. Na primer, voleo bih da pročitam njen komentar penzionog sistema u Srbiji, posebno iz ugla davanja i primanja (koliko je valorizovano prosečan penzioner u Srbiji uplatio para u sistem, a koliko para valorizovano prosečan penzioner primi iz PIO fonda)
da, da
Levica u Srbiji ne postoji, a to sto se neke partije u svojim programima izjasnjavaju kao takve i sto su neki sadasnji tzv levicari izigravali pankere kada su bili mali, macku o rep. Drugo, ta tzv levica je u poslednjih dvadesetak godina unistila privredu Srbije i samim tim i svoju glasacku bazu. Prvo su to bili SPS i JUL, a posle 2000. DS, sto samostalno, sto u kohabitaciji, sto sa SPS. Jedino sto nas povezuje sa Grckom, osim dugova, su stvari koje je naveo Varufakis: „sramna sprega tajkuna i politicara, skandalozne procedure javnih nabavki, klijentelizam, trajno uruseni mediji, slaba poreska administracija i degradirano i plasljivo sudstv”. Zvuci poznato? A ko je do toga doveo u Srbiji? Pa "levica"

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja