utorak, 26.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56
10 PITANjA O INTERNET PORNOGRAFIJI Ko to prati, komentariše, lajkuje

Svi gledaju – osim mene

Uobičajeni odgovor nikoga ne iznenađuje, ali četvrtina svih pretraga na globalnoj mreži odnosi se na tvrde erotske sadržaje, koji se sve više prelivaju u svakodnevni život i medije, kaže dr Milica Vučurović, čija je doktorska disertacija posvećena ovoj temi
Autor: Aleksandra Mijalkovićponedeljak, 01.06.2015. u 08:00
Већина оних који трагају за „сексом” на интернету најчешће то не признаје

Od početka 2015. godine gotovo 870 miliona ljudi je gledalo pornografiju na internetu, od toga svaki peti – preko svog mobilnog telefona. To kaže statistika, baš kao i da svaka četvrta pretraga na globalnoj mreži vodi ka video-klipovima sa blažim oblicima nasilja, kao što su šamaranje ili analni seks (80 odsto). Tako je u svetu, tako je i u Srbiji.

Ono što se nekada radilo tajno, čega se većina stidela, plašeći se porodične sramote ili čak javne osude, i što je čak bilo i zakonski kažnjivo, od početka novog milenijuma je postalo prihvaćeno, uobičajeno, čak u nekim krugovima i poželjno. Pornografija je, zahvaljujući internetu, osvojila svet. Uvukla se u privatne živote i medije, postala deo „zabave”. Među zavisnicima su muškarci, žene, pa i maloletnici skriveni iza anonimnosti, udobnosti i bezbednosti s one strane ekrana. Romantika, agresija, pedofilija, perverzije – sve je to dozvoljeno u virtuelnom svetu, problem, međutim, nastaje kad on počne da se preliva u stvarnost.

Ko su ti ljudi koji su tuđu intimu učinili svojom i kako se to odrazilo na njihovu svakodnevicu, posao, odnose sa drugim osobama? Milici Vučurović je bilo potrebno pet godina, 400 sajtova, 6.000 tagova i nekoliko desetina hiljada pregledanih video-klipova i iščitanih komentara na njih da bi na to dobila odgovor, koji je predstavila kroz doktorsku disertaciju „Kategorizacija pornografskih video-isečaka na internetu: kognitivnoantropološki pristup”. Rad je odbranila 2013. godine na Filozofskom fakultetuUniverziteta u Beogradu, a lane je objavila i knjigu „Pornografija: od pećine do sajber-prostora”, gde se, kako kaže, potrudila da na jasan, popularan način predstavi svoje istraživanje i objasni svetska i sopstvena istraživanja iz ove oblasti.

Milica Vučurović radi na Odeljenju za naučnoistraživački rad, edukaciju i publicistiku Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i trenutno je u proceduri dobijanja zvanja naučnog saradnika.

– Godinama razgovaram sa korisnicima pornografije. Osobe koje to kriju je odlično imitirao Zoran Kesić u jednoj svojoj emisiji na televiziji B92 frazom „Svi gledaju – dobro, ne ja”. Prijateljski nastrojeni će da traže podršku za svoj seksualni afinitet, aagresivni će imati sličnu matricu, ali ispoljenu kroz borbu – kaže dr Milica Vučurović. U razgovoru za „Magazin” ona primećuje da je lokalna javnost zrelije prihvatila istraživanja pornografije negoamerička i engleska, gde novinari retko pitaju za mišljenje istraživače, kojih je i tamo veoma malo, a uglavnom iskopiraju (auto)stereotipne podatke sa samih pornografskih sajtova ili iz intervjua porno-zvezda.

1. Šta je jednog naučnikamoglo da podstakne da svoj doktorski rad posveti ovakvoj temi?

Na prvom mestu borba protiv pedofilije i ostalih seksualnih delikata, ali i ugroženost porodice kao osnovne ćelije zdravog društva. Sa druge strane, nastojala sam da u nauci i javnosti makar donekle smanjim paradoks „nesvakidašnjosti” izučavanja nečega čemu je posvećena svaka četvrta pretraga na internetu! Da ne zaboravimo i nezanemarljiv deo „zabavnog” medijskog programa…

2. Kako su na rad reagovale kolege s fakulteta, porodica i prijatelji, javnost?

Mislim da sam imala veću čast i sreću što mi je mentor bio profesor dr Bojan Žikić, šef katedre za etnologiju i antropologiju, ugledni kognitivni antropolog i nepristrasan naučnik koji savršeno razume i istražuje savremene pojave, nego što je izbor teme upravo i tražio takvog mentora. Imala sam i bezrezervnu podršku i pomoć porodice. Tata je lekar, mama pravnik, stric je bio književnik, a deda lingvista,dakle nauka nam je u krvi, i nema te oblasti koju bismo smatrali „nedostojnom” izučavanja. Nakon odbrane disertacije najčešći komentar prijatelja i poznanika bio je da je dobro što se konačno neko time pozabavio, jer je uticaj pornografije na svakodnevicu više nego očigledan.

3. Da li su se javljali i oni ljudi koji su bili predmet istraživanja?

Najpovoljniji komentari su oni koji vode konstruktivnim razgovorima i razumevanju. Parafrazirani negativan komentar bi otprilike glasio: „Sve što je navela je netačno, ja znam šta je tačno. Njoj je trebalo pet godina za 400 sajtova, ja toliko pogledam za jedandan. Zato nam je zemlja tu gde jeste, jer ko sve danas kod nas ne doktorira na kojekakvim glupostima. Pornografija je jednostavnastvar, nema šta o tome da se da se govori – služi da je ljudi gledaju i uživaju u onome što vole. Treba biti tolerantan jer je sve legitimno dok god svi učesnici pristaju.” Zamka ovakvog iskaza je što osobe zahtevaju da im se prizna „normalnost” ličnog seksualnog afiniteta i mišljenja, a potpuno zatvaraju prostor za diskusiju, to jest antropološki domen prebacuju u politički, a istraživanje fenomena ponašanja tumače kao napad. Iz straha, pretpostavljam.

4. Koji su najvažniji zaključci do kojih ste došli?

Uspela sam, i to prva u svetu, da utvrdim kakvi se kulturni, socijalni modeli i misli kriju iza kategorija i komentara na pornografskim sajtovima, pošto sam pretpostavljala da su pomenuti kognitivni obrasci necenzurisano ogledalo sajber-kulture, ali i savremenog društva. Utvrdila sam da je za većinu zajednički imenitelj neka vrsta nasilja. Zahvaljujući ubrzanju internet veza poslednjih godina, isečci mogu da se gledaju direktno preko računara i mobilnog telefona, umesto da se „dovlače” sa interneta i kompromituju korisnika pred ukućanima, tako da je korisnik istovremeno i ohrabren i može da za isto vreme pogleda više isečaka nego ranije. Povećao se i broj posredničkih sajtova sa preporučenim listama video-isečaka. Celokupan tempo života se ubrzao, korisnik nestrpljivo preskače snimak „priče”, pa se trendovi menjaju u korist skraćene sadržajnosti i trajanja snimka, instant prikaza seksualnog čina, pogleda iz prvog lica, navodne verodostojnosti, popularnosti grubosti, nasilja, analnog seksa, krupnog kadra ejakulacije...

5. Kako ste birali i kategorizovali sajtove prema sadržaju, učestalosti pregleda, broju komentara?

Opredelila sam se da pokrijem opšte sajtove i većinu specifičnih,kao što je, na primer, sajt sa isključivo animiranom pornografijom. Većina sajtova ima sličan spisak ponuđenih kategorija kojima korisnici obeležavaju video-isečke, a kategorije i komentari su bili najbitnija građa istraživanja. Pratila sam ko gleda i kako komentariše porno-sadržaje, beležila broj lajkova i pregleda, analizirala komentare i kategorije.

6. Ko su najčešći posetioci porno-sajtova?

Zbog anonimnosti interneta nije bilo moguće da se utvrde socio-demografske karakteristike korisnika. Česta je praksa da se navirtuelnom terenu uzorak posmatra kvalitativno i homogeno. Ukoliko bi ovo istraživanje dobilo zaslužena krila, pa se omogućio i pristup IP adresama i saradnji sa agencijama koje prate kretanja na internetu, moglo bi se eventualno doći do realnih demografskih podataka, pa bi se tome veoma obradovali sociolozi, politikolozi i marketing analitičari.

Fizički profil odgovara „prvom komšiji”. Virtuelni profil me je iznenadio. Na internetu se malo razlikuju komentari muškaraca i žena, čak ako se uzme u obzir da mnogi muški korisnici praveženski profil i obrnuto. I jedni i drugi će, recimo, da pohvale fizički izgled muškog učesnika i da izraze želju da zajedno sa njim seksualno„dele” ženskog učesnika. Naravno, u afinitetima se razlikuju: ženeuglavnom gledaju animiranu ili gej pornografiju, u kojoj učesnici liče na androgine modele ili stripske superheroje, ukategorijama„romantični seks”, „obučene žene, goli muškarci”.

7. Kakve su posledice zavisnosti od porno-sajtova na svakodnevni život?

Rezultati istraživanja o uticaju pornografije na svakodnevni život pokazali su da ova vrsta zavisnosti dovodi do lošeg mišljenja o sebi, smanjenog poslovnog učinka, podržavanja promiskuiteta, objektivizaciji osoba (koji se doživljavaju kao predmet, a ne kao živo ljudsko biće), marginalizaciji porodice i braka. Ovo je izraženije kod onih sa manjkom obrazovanja. Kad se uzme u obzir da generacije odrastaju na tim sadržajimai pubertet i adolescenciju prolaze pod njihovim uticajem, onda ne iznenađuje što, na primer, ima stavova da je i „pedofilija prihvatljiva, pod uslovom da je svim učesnicima to prijatno”. Iako je pomenuti slučaj ekstremni primer, u današnjem društvu su postale potpuno prihvatljive scene silovanja dece u japanskoj animiranoj pornografiji (takozvani hentai)!

Ne samo seksualni već i rasistički, etnički i mnogi drugi stereotipi i predrasude i dalje postoje u pornografiji, umnožavaju se i pomažu korisnicima da ih prihvate, navodno dobivši „crno na belo” potvrdu stereotipa u samim sadržajima.

Seksualno „obrazovanje” preko pornografije dovodi i do nerealnih očekivanja od partnera, zato što je većina seksualnih tehnika podređena kameri i kadru, a ne udobnosti i realnosti.

8. Koja vrsta porno-sadržaja se najviše traži i zašto?

Analni seks. Fascinacija zadnjicom, telesnim otvorima, tečnostima, grubostima, prljavštinom, nasiljem – ali isključivo u zoni komfora nasilnika – dominacijom, objektivizacijom i latentnim homoseksualizmom. Jedan od razloga takvog trenda je verovatno posledica sistema potrošačkog društva, koje traži ponašanje Frojdovog analnog tipa ličnosti, a medijski predstavlja vrednosti i simbole moći koje odgovaraju falusnom tipu. Kognitivno-shematski, analni seks se nalazi na raskršću između tvrdog i grubog odnosa, spektakularnog i realnog, homoseksualnog i heteroseksualnog, i kao takav odgovara ritualu inicijacije i daje potvrdu profesionalnosti, privrženosti i odlučnosti glumca u očima publike. Otud toliko ovacija kada porno-zvezda snimi svoj prvi snimak analnog seksa. Uzgred, učesnici u ovoj vrsti pornografije dobijaju četiri puta veće honorare. Zapazila sam i da je kategorija „vojska” tačka preseka svih najgledanijih porno-sadržaja, jer sažima dominaciju, uniforme, ponižavanje, nasilje i moć nad životom i smrti.

9. Da li, po vašem saznanju, društvo posvećuje dovoljno pažnje internet pornografiji? Da li bi u ovoj oblasti trebalo da postoji veća kontrola sadržaja?

Za nekonzumente i tajne konzumente pornografija je je predaleka i neprijatna priča, a za redovne posetioce takvih sajtova previše bliska priča o kojoj nema šta da se više kaže. Kad se sve sabere, zato se o tome u javnosti i ne priča. I dok je svet ćutao (osim rasprava o tome kako da se cenzuriše i blokira pornografija na internetu) prošle su 22 godine. Cela generacija dece je odrasla uz internet i pornografiju kao pojedinačno najzastupljeniju pojavu, udaljenu „na klik miša” i laž da imaju više od 18 godina.

Mislim da je nemoguće da se na bilo koji način znatno ograniči internet pornografija. Prevencija štetnih efekata može se postići razumevanjem fenomena, klasifikacijom sadržaja i razbijanjem predrasuda, poput onih o žrtvama silovanja i nasilja. I, naravno, uvesti u škole seksualno obrazovanje. Obavezno!

10. Hoćete li ćete nastaviti rad na ovoj temi?

Čovek danas ima malo vremena da razmišlja, sem toga podstaknut je na više načina da to i ne čini, a pornografija mu u tome svakako pomaže, „pomerajući granice” uz nasilne sadržaje i nedostatak bilo kog oblika saosećanja, slično smehu na javnim egzekucijama i izlivima besa po internet forumima. Sumnja se da je autentično bilo šta što je na internetu, otud apsurd pojma „virtuelna realnost”. To se „preliva” u svakodnevni život i vodi do pomame za rijaliti programima i sličnoj zabavi, koja po (erotskoj) eksplicitnosti sve manje kaska za internetom. Za naučnike to otvara novi prostor istraživanja, tako ni moj rad ne prestaje. Planiram da te nove nalaze objavim u nekoliko inostranih časopisa.

----------------------------------------------------------

Zakonske prepreke

– Za istraživanje sam dobila „zeleno svetlo” od policije i imala sam fantastičan početak saradnje sa Policijskom akademijom, ali je na kraju deo koji se tiče ilegalnih sadržaja, pre svega mislim na pedofiliju, sveden na minimum, jer bi nastao „administrativni pakao” prilikom klasifikacije same disertacije. Sem toga, gledanje krivičnog dela takođe je krivično delo, te bi za samo gledanje spornih sadržaja bilo potrebno mnogo dozvola, ako bi ikako to i bilo moguće. Mnogi istraživači u Srbiji koji se bave multidisciplinarnim oblastima nailaze na slične probleme pristupnosti materijala,novčane podrške i raznih dozvola – kaže dr Milica Vučurović.


Komentari0
7a1e2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja