nedelja, 06.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 31.05.2015. u 09:15 Katarina Đorđević

Mladi stare živeći sa roditeljima

Матуранти у Београду: младе особе у Европској унији напуштају родитељски дом просечно у 26. години (Фото Танјуг)

Broj starih ljudi u Srbiji odavno je premašio broj dece. Podaci sa poslednjeg popisa stanovništva svedoče da u našoj zemlji živi 1.025.278 mlađih od 15, i čak 1.250.406 osoba starijih od 65 godina, što je za 225.128 više. Dok demografi upozoravaju da deca čine svega 14 odsto populacije Srbije, podaci „Eurostata” (evropskog biroa za statistiku) svedoče da je udeo dece u ukupnoj populaciji smanjen u svim članicama EU, osim u Danskoj i da Stari kontinent iz opravdanih razloga nosi taj naziv. U skoro svim zemljama članicama EU broj starijih od 65 godina u populaciji premašuje broj dece.

Podaci takođe ukazuju da Nemačka ima najmanji broj dece mlađe od 15 godina (13 odsto), a Irska najveći – čak 22 odsto stanovništva. Statistika iz najnovijeg „Eurostatovog” izveštaja pod nazivom „Biti mlad u Evropi danas” svedoči da procenat mališana u Francuskoj iznosi 18,6 odsto, dok je u Velikoj Britaniji, Danskoj, Švedskoj i Belgiji taj procenat – 17 odsto. Osim Nemačke, najmanji broj dece živi u Bugarskoj (13,7 odsto) i Italiji (13,9 procenata). Udeo dece u populaciji naše zemlje iznosi oko 14 procenata.

I dok procenat dece i mladih u populaciji Evropske unije opada, broj osoba starijih od 65 godina raste i oni su u 2014. činili skoro petinu stanovništva Evrope. U Srbiji stari ljudi čine 16,8 odsto stanovništva, a rezultati poslednjeg popisa pokazuju da je 2011. u našoj zemlji živelo 81.550 ljudi starijih od 85 godina.

Činjenicu da u našoj zemlji na 116 starih osoba dolazi svega sto dece, demograf Instituta društvenih nauka Goran Penev pre svega tumači smanjenim fertilitetom.

„U ovom momentu prosečna žena u Srbiji rađa 1,41 dete, što nije dovoljno ni za prostu reprodukciju nacije. Maksimalni fertilitet imale su generacije rođene pedesetih godina – one su ovoj zemlji godišnje darovale više od 165.000 beba. Danas se rađa manje od 65.000 beba godišnje – zbog toga je broj starijih od 65 godina za 225.128 veći od broja osoba mlađih od 15 godina”, kaže naš sagovornik.

Goran Penev dodaje da posredni uticaj na mali broj dece u opštoj populaciji imaju i migracije. Svake godine iz zemlje se iseli 30.000 osoba, a veliki broj njih u inostranstvo odvede i svoju decu i porodicu, pa se i na taj način deca „odlivaju” iz naše demografske statistike. Naš sagovornik ističe da je smanjen udeo mladih osoba u svim zemljama Evrope, ali opominje da je Srbija jedna od zemalja u kojima je taj proces najviše odmakao.

Prema zanimljivoj statistici „Eurostata”, mlade osobe u Evropskoj uniji napuštaju roditeljski dom prosečno u 26. godini. Istraživači su došli do zaključka da mladi u Hrvatskoj ostaju da žive sa roditeljima deset godina duže nego oni u Švedskoj, u kojoj adolescenti napuštaju porodično gnezdo i pre nego što navrše 20 godina.

Mladi Danci ostaju sa roditeljima svega godinu dana duže, a Finci odlaze iz roditeljske kuće sa nepune 22 godine. Oko 24 rođendana sa roditeljima se opraštaju i mladi u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj. Od roditelja se najteže opraštaju mladi u Hrvatskoj, koji sa mamom i tatom u proseku žive dok ne napune 32 godine, a do 30. rođendana sa roditeljima žive mladi u Slovačkoj, Malti i Italiji. Podaci takođe pokazuju da devojke ranije napuštaju roditeljsku kuću od mladića.

Kakvi su podaci za našu zemlju?

Rezultati studije „Mladi – naša sadašnjost” Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazuju da više od polovine mladih u našoj zemlji još uvek ne napušta svoju devojačku ili momačku sobu, pije prvu jutarnju kafu u porodičnom krugu i živi na maminoj kuhinji. Čak dve trećine populacije između 19 i 35 godina spada u kategoriju „izdržavanih osoba”, koje finansijski pomažu roditelji.

Istraživanje koje je obavljeno 2011. godine na uzorku od 1.627 ispitanika, starosti od 19 do 35 godine u 62 opštine na teritoriji Srbije, pokazalo je da najveći broj mladih (56 odsto) živi u svojoj porodici, odnosno sa roditeljima i drugim srodnicima, a da tek svaka sedma mlada osoba živi samostalno, sa prijateljima ili rođacima dok studira u drugom gradu. Dragan Stanojević, asistent na katedri za sociologiju i jedan od autora ove studije, kaže da sa roditeljima živi dve trećine mladih između 24 godine i 25 godina, polovina mladih od 29 i 30 godina i 37 procenata onih između 34 godine i 35 godina.

„Naša zemlja pripada tzv. mediteranskom krugu zemalja, u kojima se ne podstiče samostalnost dece i u kojima mladi kasno napuštaju roditeljski dom i ostaju finansijski zavisni od roditelja, sa kojima imaju jake emocionalne veze. Njihovo odrastanje odlaže obrazovanje, a duže obrazovanje povezano je sa kasnijim zasnivanjem porodice. Produženo stanovanje sa roditeljima zajedničko je svim mladima sa područja bivše Jugoslavije – oko dve trećine mladih uzrasta od 18 godina do 34 godine u našoj zemlji živi u roditeljskom domaćinstvu, bilo da su samci ili u braku sa ili bez dece. Zanimljivo je da mladi u našoj zemlji deset godina kasnije ’prelaze’ u odraslo doba u odnosu na svoje vršnjake u Danskoj”, objašnjava Stanojević.

Komentari43
28c08
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sneki snekić
Znam da će ovo što napišem biti nepopularno ali zašto ne i zajednica? Postalo je globalistički živeti sam i za sebe. Koliko samo prednosti ima zajednica:ima ko da vam čuva decu, ko da vas dočeka, sa kim da se porazgovarate i posavetujete, sa kim da radite (ako imate porodični posao bilo koje vrste),ko da brine o vama i vi o kome da brinete ( ali ne na ružan, loš način kako to neretko biva kod nas). Pišem jer i sama živim u zajednici od početka braka, tako su i moji preeci živeli i mislim da su bili zadovoljni. To je moje iskustvo, ne mora se svako sa njim složiti
Bulaja K.
Koji posao u Srbiji omogućava mladom čoveku da kupi garson ili plaća kiriju? Svak bi živeo sam, ali nema posla!
Иван Јанковић
Део проблема је погрешна организација већине (комуналних) служби, која је таква да очекују да увек некога има у стану; нпр. монтери из Телекома могу да отклоне квар само ако ја узмем слободан дан са посла. Тако је скоро са свим аспектима станованја у Србији, а да не поминјем станодавце. Сеоска домаћинства су захтевала велике породице да би на једној страни мобилисали довољно радне снаге, а на другој пружили негу старима. Када је се прешло из села у градове, тада нису постављени елементи система који омогућавају да млад човек може ефикасно да живи сам. Живети са родитељима (не мора се увек подразумевати "код") је у Србији много једноставнија и економичнија опција.
Milos Milosevic
Jelena, apsolutno se slazem sa tobom!! Nazalost, mnogo grešimo... I koliko vidim, jedina prava stvar je odlazak u inostranstvo, u neku normalnu kulturu.
Rambo milovan.cosic@gmail.com
Ima jedan odličan tekst na ovu temu autora Ramba Amadeusa. Mislim da je baš objavljen u Politici. Ne bi bilo loše da ga ponovo pročitamo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja