sreda, 18.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52
KANSKI POBEDNICI

Parovi protiv samaca u začaranom krugu

Autor: Dubravka Lakićnedelja, 07.06.2015. u 09:15
(Фото Ројтерс)

Jedan od filmova koji je iz mnogo razloga osvežio takmičarski program nedavno završenog 68. Kanskog festivala, bez sumnje je bio „Jastog” grčkog reditelja Jorgosa Lantimosa. Prepoznao je to i zvanični žiri namenivši ovom reditelju Prix du jury (Nagrada žirija).

Lantimos (autor pet filmova, vlasnik 11 nagrada i jedne nominacije za Oskara 2009), koga danas smatraju „majstorom nadrealističkih parabola“, prethodno  je osvojio svet filmom „Očnjak” (manje filmom „Alpi”), zbog kojeg ga je zavoleo i Holivud, a mnogi će mu pripisati i zasluge za pokretanje novog talasa grčkog filma.

Preselivši se u London, svoj najnoviji film Jorgos Lantimos (Atina, 1973) je snimio na engleskom jeziku (u Irskoj) sa velikim glumačkim zvezdama poput Kolina Farela, Rejčel Vajs, Lee Sejdu. Reč je o crnoj komediji koja je uprkos svoj jezi i morbidnostima prilično zabavna i dobro kontaktira sa publikom, o nesvakidašnjoj priči o „logoru” u bliskoj budućnosti u kojoj vladaju totalitarna pravila po kojima su ljudi prinuđeni da žive u parovima. Taj izolovani „logor“ je zapravo stari hotel u koji se smeštaju samci uz zadatak da za 45 dana pronađu sebi partnera. Ukoliko u tome ne uspeju, zaposleni u hotelu će ih transformisati u životinje koje su sami označili kao poželjne ili će ih eliminisati (ubiti). I koliko god sve ovo delovalo „iščašeno“, Lantimosov „Jastog“ prilično dobro funkcioniše kao film u kojem se ogoljavaju društvene konvencije, a bračne i polne komunikacije dovode do totalnog apsurda... Film je otkupljen za prikazivanje u Srbiji.

Tokom prvog dela filma mnogo sam se smejala misleći da pred sobom imam crnu komediju, ali kasnije u „Jastogu“ sve postaje mračnije, jer započinjete zanimljivu žanrovsku igru?

Nije toliko postojala namera da se poigravam žanrovima, koliko namera da se igram sa „lutkama“. Sa svojim scenaristom Eftimusom Filipu, sa kojim sam radio već tri scenarija, ređao sam te smešne delove filma postepeno, po strani u odnosu na ono što je veoma mračno ili nasilno u filmu. Taj postupak nam je obezbedio potrebnu dozu nesigurnosti koju može imati gledalac u odnosu na pitanje šta bi to moglo da se desi sledeće i šta bi mogao sledeće da oseti. Želeli smo prisustvo i stalne nesigurnosti gledalaca po pitanju sagledavanja kakav bi ton film u celini mogao da ima.

Da li je priča ovog filma zapravo priča o začaranom krugu lošeg kapitalizma koji ugrožava slobodu pojedinca čak i u izboru hoće li živeti sam ili u paru?

Ne znam da li to dolazi iz lošeg kapitalizma ili iz čega dolazi, ali je sigurno da primećujemo ogromnu presiju i očekivanja od ljudi da budu u paru, da imaju porodicu i budu društveno određeni na određeni način što bi se jedino onda moglo smatrati srećom. Sigurno je da priča ovog filma proizilazi iz pitanja da li je tako jedino moguće i da li takvi „propisi” o sreći mogu da važe baš za svakog pojedinca ili je možda moguće da čovek sam donosi odluke o svojoj sreći. U „Jastogu“ sam samo postavljao takva pitanja, uz ona koliko smo mi zaista slobodni i šta je istina o našim odnosima ili koliko fabrikujemo naše živote i odnose kako bismo bili kooperativni u ispunili društvena očekivanja.

U „Jastogu“ s jedne strane imate tabor onih koji propagiraju život u paru, a sa druge one koji propagiraju „soliranje“ i te dve grupe u pravom, krvavom ratu. Sredine nema?  

Pa i u životu je tako i to je veoma ironično. Čak i ljudi koji su buntovni spram nekog sistema od kojeg žele da se oslobode, najčešće završavaju tako što kreiraju sopstveni sistem koji na kraju ispada veoma sličan onom protiv kojeg su se borili. I to zaista jeste neka vrsta začaranog kruga koji ste malopre pomenuli. Ne znam još uvek odgovor da li je to sve u ljudskoj prirodi ili je stvar u tome da percepcije i verovanja o tome kakvi treba da budemo toliko utiču na nas da ne možemo pobeći od toga već nastavljamo da kreiramo istovetnu strukturu iznova i iznova.


Iz filma „Jastog“ Jorgosa Lantimosa

Izabrali ste sjajne glumce za film, kako su reagovali na scenario filma?

Kolin Farel je prvi pročitao scenario i bio je veoma entuzijastičan u pogledu filma i sigurno da je njegova reakcija bila od velikog značaja. Zaista sam imao sreću što su ljudi s kojima sam želeo da radim i kojima sam ja prišao odgovorili pozitivno. Poznavali su već moje prethodne filmove. Naročito film „Očnjak“ jer je bio nominovan za Oskara, a moji glumci su članovi Američke akademije za film pa su ga gledali i dopao im se. Zato su stvari bile mnogo lakše. Olakšavajuća je bila i činjenica da sam film želeo da snimam na engleskom jeziku, pa sam tako mogao da biram glumce sa svih strana sveta.

Upravo je to jedno od mojih pitanja – odluka da ovaj film snimite na engleskom jeziku?

Preselio sam se u Veliku Britaniju pre četiri godine, posle tri filma na grčkom jeziku smatrao sam da sam dosegao tačku posle koje nema mogućnosti napretka u Grčkoj, a mene je počelo da prati to osećanje neke prirodne progresije. Svi moji filmovi u Grčkoj rađeni su sa malim budžetom, uz podršku talentovanih prijatelja koji su radili samo za plate. Takođe sam znao da ću ljude sa podugačkog spiska potencijalnih koproducenata lakše pridobiti ukoliko je film na engleskom jeziku sa poznatim glumcima. To su bili razlozi, ništa drugo.

I lakše ste na ovaj način zatvorili znatno veći budžet za film?

Jesam, ali je rad na visokobudžetskom filmu za mene bio i veća noćna mora. Nema tu onda prijatelja oko vas koji će vas podržati i bez para. Ipak, „Jastoga” ne mogu smatrati britanskim filmom, više je on evropska koprodukcija. I ne, nije bilo mnogo lakše.

Smatrate li se zaslužnim što ste filmom „Očnjak” preokrenuli grčku kinematografiju i pokrenuli novi talas grčkog filma?

Kako vi nazivate taj talas?

Zapadni kritičari ga rado nazivaju grčki talas nadrealizma.

E vidite, ja se ne slažem. Smatram da takav talas ne postoji. U Grčkoj postoje  realistički filmovi, postoje komedije i drame. Ja ne umem da uradim film drugačije nego da se fokusiram na apsurdnost situacija i da izvlačim smešno iz nečega što je dramatično ili mračno. Ne bih to zvao nadrealizmom. Sve je to bila više igra slučaja i srećnih okolnosti da se moj „Očnjak“ pojavi u pogodnom trenutku, tako da ne smatram sebe nekom vrstom pionira novog talasa grčkog filma.

Koji su bili Vaši uzori dok ste stasavali kao reditelj?

Sada sam spreman da na ovo pitanje odgovorim, a nisam bio kada sam sa filmom prvi put otišao u inostranstvo. Kada sam snimio svoja prva dva filma nisam umeo da odgovorim ko su moji uzori. Sada vama mogu da kažem da su moji omiljeni reditelji: Breson, Kasavetis, Vudi Alen, Hičkok... Mnogo autora čiji su me filmovi duboko dirnuli.  

Primećujem da niste naveli ime Tea Angelopulosa?

On zaista nije bio neko ko je mogao da me toliko duboko dirne.

Zašto niste dozvolili grčkim novinarima da Vas intervjuišu u Kanu?

To baš i nije istina. Bila su dvojica. Otkuda Vam to?

Posle kritika Vašeg filma „Očnjak“ u Grčkoj, bili ste ljuti na neke grčke kritičare?

O, da. To je istina. Ima nekoliko ljudi za koje ne mislim da su mnogo pametni i dobro ih poznajem. Bili su užasni u svojim napisima o filmu i ja zaista ne vidim razloga da pričam s njima. Ali, da se razumemo, nisam odbio sve grčke novinare, već određene grčke novinare. Neka oni žive svoje živote, a ja ću živeti svoj.

Nisu umeli da prepoznaju Vašu energiju i važan zaokret u grčkom filmu?

Ne znam, vi ih poznajete pa ih pitajte. Mislim da su takvi ljudi i inače veoma teški i da ne mogu da prihvate da njihovi zemljaci mogu da budu uspešni u inostranstvu. Neka vrsta zlobe i nesreće. Ali, to se može dogoditi u bilo kojem društvu, nije to samo grčki specijalitet.


Komentari1
110f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoin Mihailo
Da li ćemo živeti sami ili sa nekim? Kada smo sami, može da dođe bilo ko. Kada smo sa nekim, bilo ko je postao neko.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja