četvrtak, 16.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 06.06.2015. u 22:00 Aleksandar Apostolovski

Gem, set, meč, Nole

To što je bar stotinak hiljada ljudi poželelo da pepeljarom, ali onom od pola kile, gađa televizor, jer su posmatrali Noleta kako odlaže pobedu protiv Endija Mareja, samo je logična roditeljska briga koja eskalira kada primete da im dete popušta u školi. Zato je manje važno hoće li Nole danas konačno osvojiti Rolan Garos, jedini dragulj u riznici koji još nije oteo Federeru i Nadalu.

Jer, apsolutista svetskog tenisa za nas predstavlja mnogo više od pukog izvršioca radova koje izvodi naizgled besmislenim radnjama prebacivanja loptice preko mreže. I otuda tolika količina nacionalne neuračunljivosti kada je o Noletu reč. Kada pobeđuje, televizor se celiva. Kada gubi, televizor se ozbiljno zabrine za svoju budućnost. Taj iracionalan odnos između Srba i Noleta posledica je jednostavne stvari: on je sublimacija svega što Srbi o sebi vole da misle i tvrde da jesu: hrabri, uporni, moralni i pošteni. I najbolji na svetu, nek ide život.

Još veći fenomen Novaka Đokovića jeste taj što dečak dolazi iz društva u kojem je vekovima gajen kolektivizam. Od konjičkih bitaka s isukanim sabljama, kada smo se sa zemlje selili na nebo, do slobodnog pada s nebesa, kada smo tresnuli o sveto, srpsko tlo. Naime, kako je dečak, porođen u crnoj rupi kolektivističkog, uspeo da zavlada zapadnim, teniskim mondenskim svetom, u društvima koja gaje kult pojedinca. Amerikanci Konors, Mekinro ili Sampras, uz neke časne izuzetke, poput šmekera Agasija, koji su bili na svetskom teniskom tronu samo kada bi Sampras otišao na letovanje, potom čitava skandinavska kolekcija šampiona, kao što su Borg, Edberg i Vilander, uz švajcarske i španske junake, Federera i Nadala, proizvod su takve filozofije egoističnih društava.

Uzdizanje Čeha Ivana Lendla koji je bio dominantan tokom osamdesetih i početkom devedesetih godina teklo je paralelno s padom Berlinskog zida i zato je vladavina slavnog igrača bila zapravo ideološka simbolika tog doba. Ta robotska hladnoća na njegovom licu, jednaka dok udara pasing-šot ili kada se sprema da legne u krevet i spopadne ženu, bila je otelotvorenje teze da je Fukojama bio u pravu i da je istorija okončana priznavanjem liberalne demokratije kao krajnjeg oblika vladavine. I u politici, u finansijama, i u tenisu.

Možda najveći igrač kojeg je svet video, Švajcarac Federer, svojom bezgrešnošću je nadmašio Lendla. Igrač dosadniji čak i od ptičice koja na federu izlazi iz kućice švajcarskog sata i koji, gle apsurda, sklapa najveće marketinške ugovore, bio je teniski maneken konačne pobede neoliberalizma. Ali, već je pojava neurotičnog Španca Nadala, koji igra kao bik koji je pobegao s ulica Pamplone i, usput, u večna lovišta poslao grupu stranih turista, najavila tektonske sportske i ideološke promene. Teniska anksioznost Rafaela Nadala je, zapravo, metafora globalne neuroze, izazvane krahom neoliberalnog totalitarizma kao uzroka ekonomske katastrofe. Svet je, godinama se diveći teniskom duopolu, od kojih je jedan superioran poput Federera i koji odslikava moć finansijske korporativne elite a drugi, mediteranski i vatreni, poput Nadala, koji je predstavljao model onog dela Evrope koja je optužena od „velikog sudije” za izazivanje haosa, za rasipništvo i za lenjost, zapravo sve vreme strepeo nad konačnim ishodom velikog sloma.

Ali, Nadal je ipak bio prihvatljiv za naracisoidni Zapad, jer njegova egzotika i duboko potisnuto nezadovoljstvo predstavljaju isto što i Vudi Alen za Holivud. Rafael Nadal je ipak deo vladajućeg poretka stvari, koji je povremenim iskakanjem sa šina, samo uveličavao nezaboravnu dramaturgiju svetskog tenisa, baš kao što su odslikavani globalni geopolitički odnosi. Ili, realnost na terenu, što bi se reklo po naški.

Zato pojava Novaka Đokovića niotkuda u svetskom tenisu toliko podseća na oluju koja izaziva strepnju, strah i istovremeno divljenje. Zato je reporterka „Njujorkera” Loren Kolins duboko u pravu kada, kao ključno pitanje ističe – hoće li svet ikada zavoleti Novaka?

Naravno da neće. Iako je on sve učinio da ga zbog toga ne grize savest. I, da se ne lažemo, padao je Nole u bedak mnogo puta zbog toga. Ali, kada se trgnuo, kada je izvršio veliko spremanje u svojoj glavi, iskoristio je zvižduke i animozitet publike koja je gotovo po pravilu protiv njega, kao pogonsko raketno gorivo za uništavanje protivnika. Šmeker koji igra bezdušno ozbiljno, šoumen sa smrtonosnim riternom, postao je uljez mondenskog sporta, nezvani gost u Domu lordova koji se ušunjao na ATP turnire i postao kralj.

Taj paradoks Noletovog preuzimanja prestola – da ga sve manje vole što je uspešniji – duboko je revolucionarna i krajnje ideološka pojava, iako je Nole možda ne shvata tako. Ali njegova prirodna želja da se konačno dopadne sve je manje uspešna, što je intenzivnija! Jer, Noletova vladavina je načela utvrđenje globalne banalnosti, kao završne faze dominacije multinacionalnih korporacija, koje su, u svetu sporta, oličavali Federer i Nadal.

Zato megakompanije još sklapaju daleko vrednije marketinške ugovore s njima dvojicom, nego s Noletom, što je nehotice dokaz njihovog kontrarevolucionarnog udara na broja jedan svetskog tenisa. Jer, zaboga, zašto bi finansirali osobu koja pokazuje da osobe i zemlje s margina, osuđene na kolonijalni status, kako državni, tako društveni, kulturni i sportski, ipak imaju šansu da postanu vladari? Tom kastinskom svetu, u koji bi se tako slatko uklopio omiljeni Škot njenog veličanstva, Endi Marej, Nole pristaje baš onako kao što je hipik Berger pristajao onoj žurci, u klasičnom mjuziklu „Kosa”, kada se okačio o luster, polomio sav porculan, a potom zgrabio najbolju ribu za ruku, kako bi je odveo do njenog dečka i svog druga.

I zato se Nole nikada, zarad dobijanja simpatija velikog sveta, nije odricao svoje privrženosti Srbiji. Igrao je gladijatorske mečeve u Dejvis kupu, ili naglašavao stranim novinarima kako je trenirao pod zvucima sirena i eksplozijama NATO bombi. Za boga miloga, pa Nole je verovatno jedini teniser na svetu kojeg je iz svečane lože gledao njegov verski poglavar. Vaistinu, s razlogom, jer je reč o dečaku koji je pobegao iz epa u stvarnost, s reketom, umesto buzdovanom.

Međutim, Noletovo srpstvo nije vulgarno, već inspirativno. Ono pokazuje dečacima da je ostvarenje sna moguće, ako imaš nešto talenta i mnogo više želje za radom, usavršavanjem i jačanjem vere u sebe… Koliko je samo puta Nole stajao bez duše u nosu pred Nadalom, koliko je patio od australijske vrućine, kao delfin koga su izvukli na suvo i teraju ga da igra „užičko kolo”.

Ali, iz dana u dan, Nole je sazrevao, kao trčeća i leteća besplatna reklama Srbije kojoj ne može da se proceni vrednost. Osuđen da, zbog svog porekla, nasuprot sebe, osim Rafe, Rodžera i Endija, igra i protiv nevidljivih i daleko moćnijih igrača, Nole će se, s mesta broja jedan svetskog tenisa, vratiti tamo odakle je i pošao. U nacionalnu mitologiju.

U Noletovom ciklusu će biti opevan čudan div-junak, kakvog nismo imali. Nije lokao vino, nije opijao šarca, niti se makljao s Turcima, da bi im sutradan, kada bi se otreznio, celivao ruku. Rintao je po čitav dan, umesto da se žali na nesrećno detinjstvo ili na nerazumevanje sredine. Takav je Nole, onakvi smo mi.

Komentari52
014b4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bibica bibica
... ' decak koji je pobegao iz epa u stvarnost.. ' upravo savrseno receno kao sto nas Novak i jeste - savrseni sportista i diplomata prve vrste!! Gospodo, Vi sto bas, bas be cenite ovoliki uspeh Novaka Djokovica, da znate ; nije nikakva ' geografska greska! ' sto rece onaj Boltijeri jednom ., ovo je stvarno - ' SAMO ' desetak Srba vrhovima svetskog tenisa!!! Eto, sta mozemo, ' taki ' smo! Sic!!
Gomila nebuloza
Novak Đoković je jako vredan, disciplinovan i sposoban momak i njemu je svaka čast. On svojim radom i disciplinom pre svaga odudara od normi u Srbiji, a ne toliko od normi u velikim zapadnim zemljama. Povezivati Novaka sa raznim politikama i ideologijama znači samo da neko namerava da ga vuče po blatu. Taj dečko ne da ni pet para ni za neoliberalizam koji ovde napadaju, ni za neokomunizam koji ovde zagovaraju. Ostavite se te nebulozne politike i pustite čoveka da igra tenis na miru.
V.V.B. Danska
Fantastican tekst o Noletu i Srbiji, Srbiji i Noletu. O sportskoj igri koja je nesto drugo i vise od igre. Najbolji tekst na ovu temu koji sam ikada procitala. Hvala!
Bez ikakvog sovinizma...
...Uz komplimenat autoru, za dozvolu, na uvek spremno diskutovanje,.. odgovor @srpska posla : = Ko moze da ZAMERI Noletu "gresku" u igranju, ili "nedostantak" dostojanstva prema protivniku, ili CAK "ludu zelju " da se svidi poblici ??? I to kojoj publici??????? Iskljucivo onoj Zapadnoj !!! Hiper ZADRTOJ od NEobjektivnosti prema svemu , sto je SRPSKO !! A onoj ISTOCNO-aziskoj ??? ...Naprotiv, od kako je Nole, (koliko dugo-PRVAK SVETA?) = NEpodnosljivo, NEobjektivno reagovanje "mondijalistickog-Zapada", podvlaci sve vise, njegov ispravno-fer stav prema svima! Pored profesionalnog , i...moralni, uz beskrajnu diskretnost !!! Osim svog vencanja, (valjda ima pravo da prihvati fotografe tog vaznog datuma), nikakve reklamne egzibicije nisu poznate, kod tog AS-a, = iz "malecke Srbije" !!!
Betty Boop
Vrelo lepo i poetski napisan teks. Narocito je jak i istinit paragraf gde autro govori kako nam je zapad dodelio mesto kolonije ili zemlje treceg sveta iz koje naravno nista dobro ne moze da izadje pa ni dobar teniser. Posle ovog clanka, sve price politicara o nasem "napredku" padaju u vodu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja