sreda, 12.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 10.06.2015. u 08:20

Levica zna šta neće

(Povodom teksta „Politika očaja ili strategija liberala” „Politika”, 5. juna)

Stigao u „Politiku” komentar na moj tekst „Siriza i Srbiza”. Piše ga ista osoba koja je pre nekoliko meseci u „Politici” zdušno podržala polivanje vodom ministra Verbića. Što je gore nego da ga je svojom rukom polila. I sad, kad mene proziva, šta mi valja raditi?

O ministru sam već rekla šta mislim. Ne bih ga polivala – već bih ga smenila. Zbog zaštite plagijatora i vređanja akademske zajednice tim povodom, samo da podsetim.

Bolje sam prošla od Verbića: ne treba me polivati vodom. Moj je greh u tome što pripadam „akademskoj hegemoniji iliti antinarodnoj dominaciji” i namećem „politiku očaja”. Da skratim, jedino što je u ovom tekstu vredno pažnje jesu ove dve rečenice: „Hoćete da pričamo o alternativi koja nije Siriza? Onda moramo da pričamo o promeni samih pravila.”

Konačno da čujem pravu stvar! Progovorite jednom, da čujemo šta vi u stvari zastupate. Kako izgledaju ta pravila? Čime vi to pretite?

E, to ne piše. Piše da Siriza nije „ekstremna levica”. Stvarno? Kad bih bila dobronamerna, protumačila bih to ovako: autorka želi (ali ne ume) da kaže da Siriza tvrdi da je ekstremna levica, ali da to u stvari nije.

Tu bismo se složile. Kao i sve levice u današnjem svetu, i Siriza bi da se okači o kapital. Kapital da radi, a levica da vrši preraspodelu (tu su najbolji). Ima li toga na planeti Zemlji?

Nema. Čak i u društvima sa najmanjom nejednakošću, u skandinavskim zemljama, manji su porezi na dohodak od kapitala nego na radni dohodak. Zašto? Da kapital ne bi pobegao, to je barem jasno. Čak i tamo, u stvari, baš tamo – radno zakonodavstvo mnogo je surovije od našeg: posao se veoma lako gubi i niko tamo od toga ne pravi pitanje.

A porezi su ogromni. Već sam pominjala norveški porez od 120 odsto na novi automobil: kupiš jedan – platiš dva i kusur. A taj drugi automobil, uz sve ostale poreze, mahom služi za finansiranje komplementarnih delatnosti (obrazovanje, zaštita starih i dece) – tako da ljudi u radnom dobu mogu da se posvete svojoj karijeri i da ne misle na druge stvari. Znači, kada glasaju za manju nejednakost i veću sigurnost, Skandinavci glasaju za visoke poreze i lako otpuštanje sa posla.

I ne samo to – ljudi tamo prihvataju svaki posao! Mediji o tome ne izveštavaju, to tamo nije vest, suviše se često dešava – ali evo vam jedan primer. Sjajna švedska glumica Šeštin Anderson u svojoj šezdesetoj godini izgubila je angažman u glavnom gradskom pozorištu u Malmeu i sada radi kao kondukterka u vozu! Akademska glumica. Kaže – neće da živi od socijalne pomoći (a mogla bi). Posao kondukterke jednako je dostojanstven i obezbeđuje normalnu egzistenciju – i gde je problem?

Sad ćete mi reći, problem je u tome što ovde nijedan posao ne obezbeđuje normalnu egzistenciju! Složiću se, naravno: ovde je jedini unosan posao – članstvo u SNS-u. Pa ako hoćete instant-rešenje, izvolite!

Ako nećete, barem razmislite. Dva su uspešna društvena sistema – liberalni kapitalizam i socijaldemokratija (ali ovakva, sa glumicama – kondukterkama, a ne ona iz somnabulnih priča koje stižu iz Demokratske stranke).

Pa birajte između ova dva. Niski porezi i veća nejednakost – ili visoki porezi i mala nejednakost. Ako hoćete nešto treće, imajte srca pa to napišite. Dok još ima struje i papira, koji će vam kapitalisti proizvesti, isporučiti – i nepravedno naplatiti.

Komentari70
ec22c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Saša Lovkov
Socijaldemokratija je oblik društvenog uređenja a liberalni kapitalizam ekonomski sistem. Smatram da je u pitanju smišljeno i tendenciozno izjednačavanje nečega što se ne može porediti. U skandinavskim zemljama je ekonomski sistem kapitalistički ali je država socijalna i poštena u nastupu prema svojim građanima! A interes pojedinca ili manjine NIKADA ne bi smelo da bude ispred interesa većine; na prvom mestu zato što je to elementarno poštenje prema činjenicama vezanim za pojedinca, kapital i „moć”, a na drugom mestu zbog kontrole kontradiktorne prirode kapitalizma koja teži idealnom monopolskom položaju gde bi se jeftini proizvodi plasirali za maksimalnu cenu ljudima koja sami proizvode ta dobra za minimalne nadnice!? Takođe, mislim da levica vrlo dobro zna šta želi: VLADAVINU ZAKONA I PRAVA. U suprotnom će svaka država ili društvo doći do trenutka kada mora da plaća za nečije mahinacije, da otplaćuje kredite uzete u ko zna čije ime koji završavaju u privatnim džepovima itd, itd..
Mirko Katić
Ne postoji uspešan društveni sistem u kojem novac ima funkciju kapitala. Zasto? Zato što novac nema autonomnu sposobnost razmnožavanja koju imaju prirodni kapitali. On tu sposobnost stiče tek u sprezi sa poslovnim bankama koje obećavaju platiti kamatu na depozite po nekoj unapred odredjenoj kamatnoj stopi. Banke takvu obavezu mogu prihvatiti samo pod uslovom da depozitni novac pozajmljuju uz kamatu po kamatnoj stopi većoj od one koju plaćaju na depozite, obavezujući pri tome dužnika da sa svakom otplatom zajma mora prvo platiti svu dugujuću kamatu. Takvu kamatnu politiku poslovnih banaka štiti zakon o obligacijama. Ako bi dužnici sa svakom ratom otplaćivali iste iznose na ime kamata i otplate glavnice, banke ne bi mogle plaćati kamate na depozite po nekoj unaprijed definisanoj kamatnoj stopi. Novac bi time izgubio funkciju kapitala, a društveni sistemi bi izgubili kapitalističku odoru. Liberali bi se morali odreći kapitalizma da bi ostali moralna snaga u razvoju ljudskog društva.
Mirko Karic
Danica Popovic tvrdi da postoje samo dva uspešna društvena sistema – liberalni kapitalizam i socijaldemokratija. Zaista nema ništa treće, ali ima nešto drugo koje će zameniti bilo koji oblik kapitalizma. Zašto? Na pr. u kapitalizmu postoji pravilo da dužnik koji otplaćuje neki zajam u ratama mora sa svakom ratom prvo platiti svu dugujuću kamatu, a tek onim što preostane moze otplatiti dio glavnice. Međutim, u onom drugom sistemu bi dužnik sa svakom otplatom plaća jedan isti dio na ime kamata i isti dio na ime otplate glavnice. Tako na pr. rata na zajam od milion dolara uz 5% kamata koji se otplaćuje godišnjim ratama tokom deset godina iznosila bi 130.000. Od toga bi se 100.000 odnosilo na otplatu glavnice a 30,000 na kamate. Nakon 10 godina bi dužnik platio ukupno 1.300.000. Toliko bi platio i u kapitalizmu, pa se postavlja pitanje u čemu je razlika? Razlika je u tretmanu novca. Novac može ali ne mora biti kapital. Sve zavisi od volje ljudi. Posledice su međutim različite po ljude.
sine ira et studio
@Rade Kovacevic Vas uravnotezen, stalozen, smiren ton dolazi kao pravo osvezenje u jednoj polemici punoj iskljucivosti i zuci. U ovakvim raspravama ne pobedjuje arogantnost, zajedljivost i usiljena duhovitost.
Živko M
Ostavite se više kapitala i njegove preraspodele. Nije to najvažnija stvar u društvenom uređenju. Da jeste, fabričkim kompleksima ne bi trebale mreže ispod prozora spavaonica na visokim spratovima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja