petak, 03.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 13.06.2015. u 09:15 Marijana Avakumović

Plati konverziju pa gradi

Рушевине на београдској Аутокоманди већ годинама чекају градитеље (Фото Д. Јевремовић)

Biznismen Miroslav Mišković je najavio prodaju dva šoping mola u Beogradu i Podgorici, kako bi od tog novca sagradio veliki poslovno-trgovinski centar „Delta Planet” na Autokomandi, ali uz jedan uslov – pre toga moraće da plati konverziju jednog dela zemljišta.

Na njemu je da odluči hoće li da kupi ili zakupi plac remontnog preduzeća „Autokomanda”, koje je privatizovao pre deset godina sa namerom da se domogne oko tri hektara zemljišta na kome je još tada planirao da podigne trgovinski centar. Država je presekla. Džabe ga dobiti ne može. Ma koliko se on i svi trudili da dokažu da su sve već platili i da su kupovinom preduzeća stekli pravo na gradnju. Oni su kroz privatizaciju i stečaj pokupovali preduzeća sa namerom da na njihovim mestima izgrade stanove i poslovne zgrade, ali to moraju da plate.

Novim zakonom o konverziji prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, koji bi Vlada Srbije trebalo da usvoji do kraja juna, čini se da je postignut pre svega politički kompromis. Državi se ne može prigovoriti da je tajkunima poklonila zemljište, a njima je opet data prilika da se izvuku iz začaranog kruga zvanog konverzija, koju je uvela vlada Mirka Cvetkovića s namerom da se isprave greške iz privatizacije. Pošto bez plaćene konverzije ne mogu da regulišu imovinske odnose i konkurišu za građevinsku dozvolu, ponuđeno im je da uz određene povlastice po tržišnoj ceni pretvore pravo korišćenja u pravo svojine na zemljištu ili prvi put do sada, da ga uzmu u dugoročni zakup na 99 godina.

Ako neko preduzeće, na primer, koristi deset hektara u Beogradu, od čega su na jednom hektaru izgrađene hale, platiće konverziju za neiskorišćenih devet hektara. Ako se pođe od procene Poreske uprave da kvadratni metar vredi 14.720 dinara, naknada za konverziju iznosi 11 miliona evra. Ukoliko se pak odluči na zakup, to će ga godišnje stajati 111.311 evra, pokazala je ekonomska analiza Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Tržišna vrednost 5.310 hektara građevinskog zemljišta, koje će biti predmet konverzije uz naknadu za preduzeća kupljena kroz privatizaciju ili stečaj – procenjena je na 1,4 milijarde evra. Konverziju će plaćati i preduzeća u restrukturisanju, sportska društva i svi investitori kojima je devedesetih godina dodeljivano na korišćenje zemljište na kome ništa nisu sagradili, ali u neznatnom iznosu. Ukupan prihod od konverzije trebalo bi da bude oko 1,5 milijardi evra.

Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, nedavno je upozorila da sve što je do sada rađeno po pitanju konverzije zemljišta nije dalo rezultate. Po starim propisima, u Beogradu je završen samo jedan takav slučaj.

– Sve je stajalo, jer nije pronađen prihvatljiv način za konverziju, a i politika je imala upliva u rešenje tog problema – rekla je ona ističući da su rešenje ovog puta dali struka i ekonomija, a ne politika.

Goran Rodić, potpredsednik građevinsko-inženjerske komore Srbije, smatra da bi plaćanje konverzije imalo smisla da je sprovedeno kada je 2009. godine uvedeno, jer se smatralo da su vlasnici privatizovanih preduzeća kupujući ih jeftino došli besplatno do zemljišta na kome će višestruko da zarade.

 – Tajkuni će opet proći jeftino, jer je cena zemljišta pala i oni će platiti 50 odsto manje. Dileme više nema. Plaćanje ne mogu izbeći, jer je Ustavni sud zauzeo jasan stav da kupovinom preduzeća nisu stekli pravo svojine i raspolaganja zemljištem – kaže Rodić.

Dobroslav Bojović, vlasnik građevinskog preduzeća „Napred”, koje je jedino u Beogradu platilo 750.000 evra za konverziju novobeogradskog placa i koji je podneo zahteve za još neke parcele, kao pozitivnu stranu novog zakona vidi to što je kao alternativu ponudio zakup zemljišta. Ali to ne rešava problem, jer nijedan strani investitor to neće prihvatiti. Oni hoće da budu samo vlasnici zemljišta.

Bojović smatra da ovaj zakon neće mnogo ubrzati konverziju. Zemljište se opet vrednuje na osnovu procena Poreske uprave. A upravo te procene su pravile najveće probleme, jer su gradska pravobranilaštva ulagala žalbe.

– Sve što smo uradili po pitanju konverzije od 2009. do sada ništa nam se ne priznaje. Po novom zakonu ponovo treba da podnesemo zahteve. To stvara pravnu nesigurnost – kaže Bojović.

On kaže da su bivše jugoslovenske republike, u kojima je kao i kod nas postojala društvena svojina, sprovele konverziju bez nadoknade. One su to uradile u procesu tranzicije pre privatizacije, a kod nas se išlo obrnutim redom.

– Naša država je možda napravila grešku što nije tako uradila. To je trebalo da prizna. Ne može ona sada da traži da neko ko je privatizovao preduzeće plaća njenu grešku – smatra Bojović.

Jeftinije u siromašnim opštinama

Čini se da će mnogo bolje proći vlasnici privatizovanih preduzeća u lokalnim samoupravama sa niskim životnim standardom i visokom nezaposlenošću. Njima sleduje umanjenje od 20 do 50 odsto u zavisnosti od stepena razvijenosti. Konverzija zemljišta od devet hektara čiji kvadratni metar na tržištu vredi 1.116 dinara u devastiranim opštinama koštaće 417.734 evra. Naravno sa uračunatim umanjenjem od 50 odsto. Dok godišnji zakup staje 8.439 evra. 

Komentari6
0551b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nada acimovic
Kriminalni Zakon o planiranju i gradnji dao je pravo da korisnici drzavnog gradjevinskog zemljista tajkun,jer su oni najveci korisnici zemljista mogu da zidaju bez placanja gradjevinskog zemljista. Kada se zgrada sazida ti tajkuni nikada nece platii zemljiste.Tako da je i ovaj zakon o konverziji jos jedna prevara da bi se tajkuni koji su dobili na poklon drzavno gradjevinsko zemljiste pokrili. Osnovano sumnjam da u Ministarstvu gradjevine postoje izvrsioci jos iz vremena DS koji rade za tajkunske lobije i nanose ogromnu stetu drzavi, Oni su skriveni i vesto su se usemili u sadasnju vlast.
Грађевинска Ругоба
То је легализација корупције.
nikola andric
Konverzija pretpostavlja da je drzava (legitimni) vlasnik nekretnina koje se konverzuju. Drzavno vlasnistvo zemljista koje se ne obradjuje niti koristi ne moze drzavi ili opstini doneti bilo kakve prihode. Posto je zemljiste ''apsolutno oskudno'' odnosno ne moze da se umnozava sve moderne drzave imaju pravo nacionalizacije u javnom interesu. Dakle strah Srba od stranih vlasnika srpskog zemljista je neosnovan. Zakup zemljsita znaci dohodovni tok za opstine svake godine dok prodaja znaci odredjenu sumu novca odmah. Naravno porez na nekretnine ostaje u oba slucaja dohodovni tok. Sa tom vrstom poreza opstine mogu da grade sopsvenu infra strukturu. Zakup na 99 godina je ocevidno prepisan iz Engleske iz Ricardovog doba. To je starovremska konstrukcija dok su posledice za sledece zakupce vrlo nejasne. Bolja je konstrukcija na ''neodredjeno vreme''. Ko ce kupiti nekretninu na kojoj preostaje 10 godina zakupa? Da strani investitori zele vlasnistvo je zbog nepovrenja u zakup na 99 godina.
Velizar Rankovic
У Србији се не може без власника свега г. Мишковића!? Да ли је он синоним свега лошег или има неки "зец" у рукаву који се другачије зове?
a zelene povrsine
A sta je sa poljoprivrednim zemljistem(bastama) koje se pretvorilo u gradjevinsko,ili sa bivsim zelenim povrsinama?To je jos tezi prekrsaj! Na mesto fabrika grade se stambene zgrade,dakle gradjevine su postojale a u ovom slucaju se pretvara poljoprivreno ili zelena povrsina, u zgradu koja nikada nije bila tu .Koliko je u gradu sazidano u nekadasnjim bastama i zelenim povrsinama!?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja