subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 15.06.2015. u 08:15

Sve ih manje, položaj im sve bolji

Славомир Гвозденовић Фото Фонет

Prema zvaničnom popisu iz 2012. godine, Srba u Rumuniji ima 18.560, mada predsednik Saveza Srba Rumunije (SSR) dr Slavomir Gvozdenović smatra da ih je i mnogo više, oko 50.000. Mnogi se ne izjašnjavaju kao Srbi, ali ih niko na to ne primorava, već su se iz raznih razloga izgubili, objašnjava za „Politiku” Gvozdenović, koji je već peti uzastopni mandat poslanik u parlamentu Rumunije, kao predstavnik srpske manjinske zajednice. Kako ističe, na 10 godina starijem popisu, 2002, Srba je bilo 28.500, a 1992. tako se izjasnilo oko 33.000 građana Rumunije.

Položaj Srba u Rumuniji je zadovoljavajući, tvrdi Gvozdenović i pojašnjava da su organizovanje, aktivnosti i celokupna situacija krovnih manjinskih organizacija neuporedivo bolji danas nego pre 1989. godine. Danas 18 nacionalnih manjina u Rumuniji ima po jednog poslanika u parlamentu, u koji ulaze posle izbora, na osnovu pozitivne diskriminacije.

Da bi bili izabrani, potrebno je da ostvare 10 odsto od broja glasova potrebnih za izbor poslanika u normalnom postupku, što je oko 3.000 glasova, a Srbi uvek imaju najmanje tri puta više od toga. Po zastupljenosti manjina u parlamentu, Rumunija je danas ispred svih zemalja u Evropi, ističe naš sagovornik i napominje da u ovoj zemlji postoji samo po jedna krovna organizacija za svaku manjinu, što je korektno, jer država na taj način ne deli manjinske narode.

 

Srpska saborna crkva i sedište Eparhije temišvarske u centru Temišvara Foto Vikipedija 

– Naša Srpska pravoslavna eparhija ima šezdesetak crkava i pet manastira, od kojih su Bazjaš i Zlatica zadužbine Svetog Save iz 13. veka. To su jedine zadužbine Svetog Save duž cele leve obale Dunava i one primaju znatnu finansijsku podršku rumunske države. Pet-šest naših preostalih četvorogodišnjih škola ostalo je, nažalost, s po jednim učiteljem i svega nekoliko đaka. Srpska gimnazija „Dositej Obradović” jedina je svetla tačka obrazovanja Srba u Rumuniji. Ima oko 230 đaka, od prvog do 12. razreda – objašnjava dr Gvozdenović.

Postoje i dve katedre srbistike, na univerzitetima u Temišvaru i Bukureštu, ali zbog malog broja studenata rade u veoma teškim okolnostima.

– Moram sa žaljenjem da ponovim ono na šta smo opominjali Beograd i maticu, kada je reč o katedrama srbistike. Sve države sa bivšeg jugoslovenskog prostora učinile su mnogo više za svoj jezik, književnost i kulturu, na svojim katedrama, nego Srbija. Nedopustivo je da Srbija pošalje dva lektora za srpski jezik u Rumuniju, a da im ni danas nije regulisala pitanje plata, koje su i do desetak puta manje nego one koje primaju njihove kolege koje predaju ostale južnoslovenske jezike. Uz naše autohtone probleme, ovo nam je dodatni problem, i to veliki – navodi predsednik SSR-a.

Rumunska država obezbeđuje znatne subvencije i za organizovanje aktivnosti nacionalnih manjina kroz njihove krovne organizacije.

– Dobijamo godišnje oko 800.000 evra, za centralnu i regionalne organizacije, za štampu, izdavaštvo i kulturne aktivnosti. Sve radimo potpuno nezavisno, niko ne postavlja nikakve uslove i zahteve. Tako smo u Temišvaru sagradili Srpsku kuću, kojom možemo da stanemo uz rame s Nemcima u Rumuniji. Izgradili smo i Srpski kulturni centar, kao i Srpski kulturni centar „Sveti Sava”, uz manastir Bazjaš. Po izdavačkoj i kulturnim aktivnostima daleko smo najvrednija od 20 zvanično priznatih nacionalnih manjina u Rumuniji. U Beogradu nas izdvajaju kao primer za sve ovakve saveze u višemilionskom srpskom rasejanju – poručuje lider Srba u Rumuniji, koji je naročito ponosan na 1996. godinu, kada su Srbi u Temišvaru organizovali trodnevni skup nacionalnih manjina Evrope.

Gvozdenović zaključuje da je položaj Srba u Rumuniji dobar, a da se neki sitniji problemi, ako ih ima, uglavnom tiču lokalne administracije.

– Generalno, u Rumuniji nema nacionalne diskriminacije. Imamo sva prava, a samo od nas zavisi koliko ćemo biti mudri, organizovani i složni da ih ostvarimo – ističe dr Slavomir Gvozdenović.

B. Bilbija

Komentari5
49fa4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radovan S.
Slična situacija je i sa Rumunima u Srbiji, njihov broj se više nego prepolovio, sve je više mešovitih brakova čija su deca Srbi, a sve više Srba koji nose prezimena na -ulj i -an. Prezimena Moldovan, Sekošan, Robulj, Albulj, Munćan itd. u Vojvodini su već odavno skoro 100% srpska prezimena, tek se po selima pronađu rumunske familije sa tim prezimenima. Čak je i prezime Drakula postalo srpsko, a bar za to znamo odakle je. Oba naroda su pravoslavne vere i istog mentaliteta i vrednosti, strani vladari su nas isto tretirali, a u dalekoj prošlosti je sasvim obična stvar bila od Novog Sada pa do rumunske unutrašnjosti da se govori i srpski i "vlaški", odnosno rumunski. I Dositej je bio tečan govornik rumunskog od malena. Slična je sudbina verovatno snašla i Srbe u Rumuniji. Jedino su opstali Srbi-Krašovani u Krašovi koji su katolici, ali su oni još u vreme Jugoslavije spoljnom politikom pretvoreni u Hrvate, iako su u pitanju potomci izbeglica iz ist. Srbije. Pozdrav za Srbe i Rumune!
coban iz rovaca
Mi srbi koji zivimo van Srbije neozemo dobiti drzavljanstvo Srbije.Kad mi nemozemo nemogu ni nasa deca.To je neozbiljno i nedrzavotvorno od Srbije. Drzave u okruzenju su uredjenije po tom pitanju.
Метузалем ,
@Jelena Istoricar Не знам тачно чију сте "историју" учили: аустроугарску (овим не мислим да сте толико стари), комунистичку, нову западну или не знам коју, али је очигледно да (из овог а и другог коментара, као што је написао мој претходник) да мрзите Србе. Зато, боље је да се држите пострани, а историју и међуљудске односе оставите другим, који не желе нове ратове и мржње.
Ko umije njemu dvije
Ne znam da li ste musko ili zensko, jer ste se u jednom komentaru istovetnog literarnog stila potpisali kao "Jovan istoricar", a u drugom kao "Jelena istoricar". Komentari su skoro isti. Ako ste bot(ica), mogli ste to napisati malo vestije. Ovo zaista ispada smesno. Inace, cinjenica koju pominjete u oba komentara , da su ih nazvali Srbi kako bi ih oznacili divljacima istice vasu osobinu-da mrzite do koske. Jos jedna napomena: pravopis vam ne ide od ruke.
Jelena Istoricar
Gospodine Gvozdenovicu, dali stvarno mislite da u Rumuniji zive Keltski Srbi? Mnogi misle da vi krijete istinu. U Rumuniji zive Bugari, izbegli od Turske najezde u 14 I 15 veku. Njih su Romani nazivali "srbi", ali je znacilo divljaci. Oni nemaju veze sa Keltskim Srbima jer su se Keltski Srbi pojavili 1878 godine na Berlinskom Kongresu, kada i Keltska Srbija. Pre toga vremena nisu postojali Keltski Srbi jer nije postojala Keltska Srbija. Zato, morate da pisete istinu a ne lazne price jer je danas nas narod veoma pismen i zna istinu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja