ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 15.06.2015. u 08:15

Sarajevo je u romanima Mome Kapora

Молитва у Беговој џамији Фото Танјуг

Sarajevo – „U gradu je ostao bedan procenat srpskog stanovništva, tek toliko da se dokaže multinacionalni i multikulturalni poredak stvari. Ostali su oni koji nemaju kuda više da odu”, napisao je Momo Kapor u tekstu „Tačka na Sarajevo”, objavljenom u aprilu 1996. u knjizi „Egzodus Srba iz Srpskog Sarajeva”.

Posle 19 godina malo šta se promenilo u gradu na Miljacki, koji je pre rata nosio prefiks „drugog srpskog grada”, jer je u njemu, posle Beograda, živelo najviše Srba. Danas, od predratnih oko 160.000 Srba, „pečat” njegovoj „multinacionalnosti” i „multikulturalnosti” daje njih desetak hiljada, među kojima retki imaju manje od 65 godina. Čak i oni maštaju o odlasku.

Nije smišljena bošnjačka opstrukcija povratka proteranih Srba sa njihovih vekovnih ognjišta etnički očistila samo Sarajevo, već i sve druge gradove (Tuzlu, Zenicu, Bihać, Mostar...) na području Federacije BiH, što dokazuje i podatak da je u tom entitetu od 600.000 Srba, koliko ih je živelo pre početka ratnih sukoba u BiH, ostalo tek pedesetak hiljada. Iako je međunarodna zajednica insistirala na povratku svih, ovaj proces bio je jednosmeran i formalnopravno završen je u Republici Srpskoj, koja je i Bošnjacima i Hrvatima širom otvorila vrata.

Srbi su jedan od tri konstitutivna naroda u BiH, ali samo na papiru. Mnogo je primera koji govore o lošem posleratnom životu i nikakvim pravima Srba koji su ostali, pre svega u Sarajevu, kao i šačici onih koji su se vratili u taj grad. Ali, i onih koji u njemu rade, a žive uglavnom na području novoizgrađenog Istočnog Sarajeva, u kojem većinu stanovništva čine proterani sarajevski Srbi.

Dovoljno je pomenuti slučaj Srpkinje Milanke Kovačević (sličnih ima napretek), koja se pre skoro 15 godina vratila u svoju kuću na Ilidži, u kojoj i dan danas živi u mraku, jer joj vlasti ne dozvoljavaju da priključi struju. A o konstitutivnosti i pravima Srba koja im garantuje ova ustavna kategorija sasvim dovoljno govori činjenica da u postdejtonskom periodu jedino Klub srpskog naroda u Domu naroda federalnog parlamenta nikada nije bio kompletiran.

Predratno Sarajevo, kao i drugi veći gradovi u Federaciji, odavno je otišlo u istoriju. Ono malo preostale srpske imovine u poslednje vreme masovno kupuju Arapi, po ponižavajućoj ceni. O Sarajevu kao multietničkom gradu u kojem cveta suživot, govore još jedino bošnjački političari, iako je i njima jasno da je taj grad 95 odsto, u svakom smislu, muslimanski.

U najmanju ruku je neozbiljno tvrditi da je Sarajevo primer multietničnosti i multikulturalnosti, a biti potpuno svestan da Srbi, blago rečeno, nisu dobrodošli u Sarajevu. Oni ne mogu da dobiju posao, nema ih na rukovodećim mestima u javnom sektoru i institucijama. Kao ni u školama, u kojima se, uzgred, više ne uči srpski jezik, pa se broj učenika srpske nacionalnosti može prebrojati na prste jedne ruke. Bošnjačka politička elita godinama opstruiše povratak ogromne i vrlo vredne imovine koja je vlasništvo Srpske pravoslavne crkve. To je, između ostalog, zgrada Bogoslovije u centru Sarajeva, u kojoj se nalazi Ekonomski fakultet. Da li se, možda, i na taj način Srbima želi poručiti „šta je vera bez naroda”?

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ponovo je pre nekoliko dana upozorio da u Sarajevu živi više Kineza nego Srba i Hrvata zajedno. U Federaciji BiH, prema nekim podacima, živi i veliki broj Sandžaklija i pripadnika vehabijskog pokreta, od kojih su neki došli za vreme rata. Upravo oni na nekadašnjoj srpskoj zemlji podižu čitava naselja na području Ilijaša, Hadžića, Trnova... Ove radove finansiraju moćni ljudi iz Kuvajta, Sirije, Katara, Saudijske Arabije...

„Sarajevo je u mojim romanima. Za ono što je preostalo od tog grada, što se mene tiče, neka im je alal”, napisao je Momo Kapor.

Dušanka Stanišić

Komentari1
f3dd7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

decko iz komsiluka
u Kaporovom riječima krije se ključ za razumijevanje sudbine Sarajeva: Srbi su ga davno "alalili."

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja