subota, 06.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 15.06.2015. u 08:15

Trajanje manjine

Српска улица у Будимпешти Фото А. Исаков

Subotica – Seoba Srba ka Mađarskoj možda je jedna od naših najdugovečnijih migracija. Još od kada je 1690. godine patrijarh Arsenije Čarnojević poveo narod ka severu, utabana je staza, a koliko se ona koristi tokom duge istorije, zavisilo je od političkih i društvenih prilika sa obe strane granice. Devedesetih godina prošlog veka znatan broj građana Srbije, naročito iz pograničnih delova, preselio se u Mađarsku, a ova situacija i sada se ponavlja. Aktuelni redovi pred konzulatima i ambasadom Mađarske savremena su verzija nekadašnjih seoba.

U Mađarskoj živi oko 10.000 Srba, koji se od 1993. godine i donošenja Zakona o nacionalnim i etničkim pravima organizuju u svoju manjinsku samoupravu. Srbi su jedna od 13 priznatih manjina našeg severnog suseda, a njihova krovna organizacija je Samouprava Srba. Najviše telo samouprave je Skupština, koja u mandatu do 2019. godine broji 15 članova, a od prošle godine na njenom čelu je Vera Pejić-Sutor. Osim u ovom, kako se naziva, zemaljskom telu, Srbi su organizovani u regionalnoj manjinskoj samoupravi, koja se odnosi na područje Peštanske županije i na Srpsku samoupravu u Budimpešti. Na lokalnom nivou, u 27 gradova i mesta postoje manjinske samouprave Srba.

Samouprava raspolaže svojim budžetom i bavi se pitanjima školovanja na manjinskom jeziku i rada kulturnih institucija, kao i informisanjem. Potomci Čarnojevića od predaka su nasledili ustanove i zdanja čija istorijska i arhitektonska vrednost spada u vrhunce srpske kulture. Sedam pravoslavnih crkava u Sentandreji, pravoslavni hramovi i patrijaršijski domovi u centru Budimpešte, Segedina, Baje, Pečuja, zgrada Tekelijanuma, takođe u srcu Budimpešte... Najstarije pozorište u Srba osnovano je takođe u današnjoj prestonici Mađarske, još 1813. godine, a ovde su svoje potpise na osnivanje Matice Srpske stavili i najviđeniji Srbi, 1826. godine. Tekovine dugog istorijskog trajanja na ovim prostorima ponekad prevazilaze moći male manjinske zajednice.

Verovatno je sada najpopularnija naša ustanova u Mađarskoj Školski centar „Nikola Tesla”, gde su pod jednim krovom deca od obdaništa do jedine srpske gimnazije, kao i dom za smeštaj učenika, nekadašnji Tekelijanum. Većinu đaka Gimnazije čine srednjoškolci iz Srbije, koji su svesni da im diploma ove škole otvara vrata fakulteta na prostoru Evropske unije. U osnovnoj školi, na srpskom se još, osim u Budimpešti, uči i u Batanji, Lovri i Deski. Ove škole vraćene su pod okrilje Samouprave Srba, a njihov rad finansira država Mađarska. Srpski jezik izučava se na katedrama univerziteta u Budimpešti i Segedinu.

Zemaljska samouprava formirala je i srpski Kulturni i dokumentacioni centar, Srpski institut, kao i metodološki i dokumentacioni centar, a njihov zadatak je istraživanje i očuvanje srpske tradicije, kao i snaženje obrazovne uloge. Informisanje Srba u Mađarskoj je prilično skromno. Imaju „Srpske nedeljne novine”, sa prvog programa mađarske državne televizije srpski jezik se čuje jednom sedmično, u trajanju od 30 minuta, a Radio Pečuj ima srpsku redakciju, koja svakog dana pripremi 60 minuta programa. Nedavno je Samouprava formirala i svoj internet-radio Srb.

Srpska manjina u Mađarskoj nema predstavnika u političkom životu, niti su tamošnji Srbi ikada formirali svoju stranku. Od prošle godine, posle izbora, Srbi su dobili „portparola” u Parlamentu, odnosno rezervisano je po jedno mesto za predstavnike manjina i oni mogu da učestvuju u diskusiji samo ukoliko je na dnevnom redu pitanje iz oblasti prava manjina, a nemaju pravo glasa. Naš predstavnik je Ljubomir Aleksov, koji je do prošle godine bio predsednik Samouprave, ali i dugogodišnji gradonačelnik Lovre, mestašca sa 301 stanovnikom, od kojih su više od polovine Srbi.

Broj Srba u Mađarskoj u stalnom je padu, a tu činjenicu možda može da promeni dvojno državljanstvo, koje je naš severni sused uveo od 2011. godine. Od tada do danas oko 130.000 ljudi iz Srbije zatražilo je da budu i mađarski državljani, a prema nekim procenama, četvrtinu ovih zahteva podneli su Srbi iz Vojvodine, ali i cele Srbije.

A. Isakov

Komentari0
b3df6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja