utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 15.06.2015. u 15:00 Aleksandra Petrović

Armija pomoćnika radi za sudije i tužioce

(Илустрација Новица Коцић)

U srpskom pravosuđu radi oko 1.700 sudijskih i tužilačkih pomoćnika, ali je njihov posao nevidljiv. Ne samo da pomažu sudijama i zamenicima tužilaca, nego rade i njihov posao umesto njih. Pišu presude i optužnice, a sudije i tužioci se potpisuju, u velikom broju slučajeva.

– Kada ne bi bilo sudijskih i tužilačkih pomoćnika, u nekim sudovima i javnim tužilaštvima verovatno bi brzo nastao pravi kolaps. To, nažalost, mnogi ne uviđaju i često se ne vidi da iza formalnih rezultata nekih sudija i javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, stoji ogroman rad „nevidljivih” ljudi, odnosno njihovih pomoćnika – kaže dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik Udruženja pravnika Srbije.

Profesor ističe da se položaj sudijskih i tužilačkih pomoćnika mora značajno poboljšati, kako u finansijskom smislu, tako i sa stanovišta znatno boljeg formalnog vrednovanja i uočavanja njihovog rada.

– Formalno nevidljivi i praktično neprimetni, oni prosto služe da obave često i ceo posao nekim nosiocima pravosudnih funkcija. Skoro da je javna tajna da, nažalost, ima sudija koji praktično godinama, ako ne i decenijama, nisu same napisale ni jednu jedinu presudu. Ono što bi formalno trebalo da bude pripremanje materijala za sudiju i pisanje „nacrta” odluke, u praksi se ponekad pretvara u pisanje kompletne odluke, koja se sudiji samo „daje na potpis”. To je nedopustivo. Ovakva praksa nije dobra iz mnogo razloga. Time se degradira kako sudijska funkcija, tako i rad sudijskih pomoćnika. To predstavlja i svojevrsno „izigravanje” zakona. Konačno, to nije ni elementarno pošteno i pravično – ističe dr Milan Škulić.

Zbog ovakve situacije, ukazuje profesor, neophodno je da se u kriterijume za ocenu sudija i javnih tužilaca koja utiče na njihovo napredovanje uvedu i parametri kojima će se omogućiti realno procenjivanje o tome kakav je bio doprinos sudijskih i tužilačkih pomoćnika u izradi konkretnih odluka. To je značajno i za ocenu sudija i javnih tužilaca i za ocenu njihovih pomoćnika.

– Poseban je problem što su zbog propale reforme i neuspešnog takozvanog opšteg izbora ili reizbora svih nosilaca pravosudnih funkcija, veoma smanjene šanse brojnih izuzetno kvalitetnih sudijskih i tužilačkih pomoćnika da budu birani za sudije i zamenike javnih tužilaca. Čak se od Srbije, od nekih stranih eksperata i institucija, poput Svetske banke, nedovoljno argumentovano zahteva da u budućnosti smanji broj nosilaca pravosudnih funkcija, iako to nije opravdano brojem predmeta, odnosno obimom posla u sudovima i javnim tužilaštvima – kaže dr Škulić.

Potrebno je, ipak, ističe naš sagovornik, pošto-poto iznaći prostor da veći broj mladih i talentovanih sudijskih i tužilačkih pomoćnika što brže bude biran za sudije i zamenike javnih tužilaca, jer će samo tako naš pravosudni sistem imati budućnost. Trenutno u celoj Srbiji ima nešto manje od tri hiljade sudija, oko hiljadu tužilaca i njihovih zamenika i 1.700 sudijskih i tužilačkih pomoćnika.

– Sistem je sada veoma nepravičan, pa čak i poprilično surov. Na primer, mi se zvanično zalažemo za povećanje nataliteta, ali je baš u odnosu na to pitanje položaj zaposlenih u pravosuđu izuzetno težak. Naime, kada i inače znamo kakva je sada „polna struktura” u pravosuđu i kada dobro znamo koliko je mukotrpan put koji omogućava da jedan, ma koliko kvalitetan sudijski i tužilački pomoćnik, postane sudija ili tužilac, možemo samo da pretpostavimo i kakve su šanse da postane majka neka imaginarna devojka koja je svoju „profesionalnu sreću” našla u pravosuđu – kaže Škulić.

Naime, iako je bila uspešan student, pošto prođe pravosudne Scile i Haribde, pa bude primljena prvo kao pripravnik, a kasnije postane sudijski/tužilački pomoćnik pa, ko zna kad i kako, bude birana za sudiju ili zamenika javnog tužioca i to na „probni” početni period od tri godine, ona više neće biti preterano mlada.

Rade kao pomoćnici po 15 godina

Većina sudijskih i tužilačkih pomoćnika radi duže od pet, a znatan broj njih i duže od deset godina, kaže Nina Nicović, potpredsednik Asocijacije pravosudnih savetnika Srbije, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, sa stažom od pet godina.

– U Beogradu imamo troje pomoćnika koji rade punih 15 godina, ali ne žele da govore za medije. Kolega u Apelacionom sudu u Beogradu prošao je sve instance, od osnovnog, preko višeg suda do apelacionog, radio je čak i u Vrhovnom kasacionom sudu, redigovao i pisao sudske odluke i dobijao najviše ocene od sudija krivičara. Imamo i dve koleginice, jednu u tužilaštvu, a drugu u sudu, u parnici, koje takođe rade po 15 godina, sa visokim ocenama – kaže Nina Nicović.

Tek ovih dana sudijski pomoćnici su saznali da se spremaju izmene Zakona o sudijama, koje predviđaju da će obavezan uslov za kandidate koji konkurišu za sudije biti položen praktični ispit, i to za sve, osim za polaznike Pravosudne akademije.

Simulacija suđenja – nepotreban test za iskusne pomoćnike

Ne samo da se mora poboljšati položaj sudijskih i tužilačkih pomoćnika, nego se ne sme dozvoliti da ponovo postoji mogućnost njihove diskriminacije u odnosu na polaznike Pravosudne akademije, kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

Iako je Ustavni sud ocenio neustavnim odredbe zakona po kojima Visoki savet sudstva mora dati prednost kandidatima koji su završili Pravosudnu akademiju, nacrt novog Zakona o sudijama ima odredbu koja će ponovo otvoriti problem, ukazuje Dragana Boljević.

– Sada se predlaže da kandidati koji nisu završili Pravosudnu akademiju treba da polažu test u vidu simulacije suđenja, odnosno pripreme određenog slučaja, što za polaznike Akademije predstavlja glumu, a za sudijske pomoćnike je nešto što oni svakodnevno rade u životu. Bojim se da će time sudijski pomoćnici prilikom izbora za sudije ponovo biti u lošijem položaju od kandidata koji nemaju iskustva u praksi – kaže Dragana Boljević.

Komеntari9
ee358
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra Zlatkovic
To mora tako da ne bi bilo izuzeca sudija , oni nisu ucestvovali u procesu, oni nisu krivi tako da cuti i trpi
Buba
I posle 8 meseci nista se nije promenilo o dalje rade sudiski pomocnici ,a sudije potpisuju .Tresla se gora a uvazeni profesor Skulic u VSS .
milan petrov
Pravosudje je rak rana i ogledalo naseg drustva. Uvazeni profesor ima privilegiju da je njegova supruga nedavno izabrana za sudiju pa ocigledno poznaje situaciju sa sud.pomocnicima iz "prve ruke". Na zalost svih nas gradjana, posle grobara srpskog pravosudja D. Petrovica i S. Malovic dosao je i min. N. Selakovic, sa nimalo prakticnog znanja, bez sposobnosti, sluha za probleme i uz postupanje sa pozicije moci. Zar mislite da se degradacija pravosudja i advokature desava stihijski?
toma todorovic
Najveci haos u pravosudju napravljen je kad su u takozvanoj reformi dosle polupismene sudije, politicki podobni, uglavnom simpatizeri DSa, a koji imaju plate tri puta vece od profesoea i dva puta vece od lekara.
горан митић
Ja radim kao pomocnik 12 godina i moja sudija za dve godine ako je uradila 10 odluka koljite me odmah. Sve je tacno, sudije potpisuju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja