petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:44

Drame palilulskih očajnika

Autor: Ana Tasićponedeljak, 15.06.2015. u 22:00
(Фото БДП)

Drama „Iza božjih leđa” Branislava Nušića svakako nije delo nalik njegovim poznatim bujnim komedijama palanačkog mentaliteta. To je socijalna drama sa tragičnim dimenzijama, ali i melodrama upetljanih ljubavi i strasti, ljubomore i zločina. U pogledu tmurnog ispisivanja života ljudi koji se vuku po društvenom mulju, Nušić je blizak naturalističkim dramatičarima iz devetnaestog veka, Gorkom ili Hauptmanu. Likovi su otpadnici, jadnici zgurani na beogradskoj periferiji, u palilulskoj žabokrečini, gladni i očajni, na poroznoj granici sa sunovratom u zločin.

Predstava „Palilulski roman“, nastala prema motivima ove Nušićeve drame, u režiji Egona Savina, koji je i autor adaptacije teksta, pomalo nas je podsetila na Savinovu raniju predstavu „Svinjski otac”, zato što je reditelju u oba slučaja pošlo za rukom da od jednog teksta skromnih mogućnosti napravi superiorniju predstavu, čvrste strukture i snažne osećajnosti. Zbog scenski detaljno prostudiranih odnosa između glavnih likova, sažetog teksta drame, zavodljive atmosfere, svedenog i atraktivnog utvrđenja scenskog prostora, „Palilulski roman“ je uspešna predstava.

Glumci su sazdali glavne likove od jakih ljubavnih osećanja, sa jedne strane, i lomne nemoći da se iskobeljaju iz bede, sa druge. Oni pripadaju nižim društvenim slojevima, zbog čega njihov govor nije uzvišen, misli su im najčešće vrlo prizemne, dijalozi suvi, često banalni. U vezi s tim, posebno treba istaknuti veštinu reditelja i glumaca, jer su snagom fizičke i psihološke igre uspeli da uzbudljivo na scenu donesu čistu, jezgrovitu emociju, rušilačku jačinu strasti, kao i mučnu samlevenost zbog jada u koji su sabijeni.

Jula Hane Selimović je ubedljiva tragična žrtva okolnosti, razapeta između muža koga ne poštuje i ne voli i ljubavnika za kojim žudi. Glumica diskretnim sredstvima otelotvoruje njenu strast, na trenutke vrlo potresno, grčevito i psihološki razorno. Jovo Maksić, takođe, jako prodorno, psihološki čvrsto utemeljeno igra Jovu, njenog muža, mucavog, mlitavog i teturavog pijanca i slabića. Miloš Biković sa manje scenske snage i verodostojne psihološke uobličenosti lika igra mesara Simu, Julinog ljubavnika, samouverenog i odlučnog, ali i nasilnog muškarca. Živka, kojom se Sima oženio motivisan novcem njenog oca, blaga je i pomirljiva (Ivana Nikolić), dok je Kuroptakin Slobodana Ćustića još jedan slomljeni lik koji je postao i lopov, pod pritiskom tragičnih događaja.

Scenski prostor je podeljen na dva dela.  U prednjem planu se odvijaju događaji u kući, gde se uglavnom grade odnosi između Jule i Sime, Jule i Jove. Drugi plan se prostire izvan kuće, vidljiv je kroz prozore, a tamo teku sekundarna dešavanja, u komšiluku. Kroz odnose između Patroldžike (Slađana Vlajović), Vešerke (Dobrila Ilić), Bandiste (Dejan Matić Mata), Bandistovice (Sandra Bugarski), Frau Lenči (Olivera Viktorović Đurašković) i drugih, ispisuje se tvrdokorni primitivizam, malograđansko guranje noseva u tuđe poslove, neumorna ogovaranja, jalova blebetanja, ukratko, opšta beda duha na periferiji. Dizajn scene je sveden, jednostavno sačinjen od drveta, a atraktivan u kombinaciji sa svetlima različite boje u pozadini, sa simboličkim značenjem (zelena, crvena). Kostimi su funkcionalni, u epohi, određuju materijalno stanje i društveni status likova (prostor Egon Savin, kostimograf Jelena Stokuća).

Muzika ima važnu ulogu u predstavi, u akcentovanju narodskog duha, pojačavanju sentimentalnosti, oblikovanju čežnje ispletene s gubicima. Na primer, lajtmotiv je nostalgična verzija pesma „Adio Mare“ koja oblikuje osećanje o nekom ušuškanijem svetu, kroz kontrast budi usnula sećanja na mogućnosti sreće koja nije deo svakodnevice ovih periferijskih nesrećnika. Pored muzike, na zvučnom planu igre su veoma važni zvuci laveža pasa, žabljeg kreketanja, ptičjeg cvrkutanja. Oni imaju različita značenja, od stvaranja osećanja pretnje i nemira, preko utiska o neobuzdanosti prirode, do osećanja mira (dizajn zvuka Zoran Jerković). Nalik inscenacijama Čehova, koje je radio Stanislavski, ovi upečatljivi akustički pejzaži ili zvučne kulise osnažuju realnost fikcije, opipljivost drama poraženih u ringu života.


Komentari4
a6a7e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pozorišni radnik
Šta znači "prostor Egon Savin"? Nema scenografa u Srbiji ili lova u dzepu?
Miloš Anđelković
Beogradsko dramsko pozorište, propust pisca kritike, sad i ja vidim...
palilulski ocajnik
citam treci put i ne vidim gde se to odigrava pomenuta drama!?kazite mi gde da nadjem ime pozorsta ili producenta pomenute predstave!?
Јелена Петровић
Сјајна представа, Егон се вратио на стари пут успеха.Честитам.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kritika / Pozorište

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja