četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 15.06.2015. u 22:00 Ana Tasić

Drame palilulskih očajnika

(Фото БДП)

Drama „Iza božjih leđa” Branislava Nušića svakako nije delo nalik njegovim poznatim bujnim komedijama palanačkog mentaliteta. To je socijalna drama sa tragičnim dimenzijama, ali i melodrama upetljanih ljubavi i strasti, ljubomore i zločina. U pogledu tmurnog ispisivanja života ljudi koji se vuku po društvenom mulju, Nušić je blizak naturalističkim dramatičarima iz devetnaestog veka, Gorkom ili Hauptmanu. Likovi su otpadnici, jadnici zgurani na beogradskoj periferiji, u palilulskoj žabokrečini, gladni i očajni, na poroznoj granici sa sunovratom u zločin.

Predstava „Palilulski roman“, nastala prema motivima ove Nušićeve drame, u režiji Egona Savina, koji je i autor adaptacije teksta, pomalo nas je podsetila na Savinovu raniju predstavu „Svinjski otac”, zato što je reditelju u oba slučaja pošlo za rukom da od jednog teksta skromnih mogućnosti napravi superiorniju predstavu, čvrste strukture i snažne osećajnosti. Zbog scenski detaljno prostudiranih odnosa između glavnih likova, sažetog teksta drame, zavodljive atmosfere, svedenog i atraktivnog utvrđenja scenskog prostora, „Palilulski roman“ je uspešna predstava.

Glumci su sazdali glavne likove od jakih ljubavnih osećanja, sa jedne strane, i lomne nemoći da se iskobeljaju iz bede, sa druge. Oni pripadaju nižim društvenim slojevima, zbog čega njihov govor nije uzvišen, misli su im najčešće vrlo prizemne, dijalozi suvi, često banalni. U vezi s tim, posebno treba istaknuti veštinu reditelja i glumaca, jer su snagom fizičke i psihološke igre uspeli da uzbudljivo na scenu donesu čistu, jezgrovitu emociju, rušilačku jačinu strasti, kao i mučnu samlevenost zbog jada u koji su sabijeni.

Jula Hane Selimović je ubedljiva tragična žrtva okolnosti, razapeta između muža koga ne poštuje i ne voli i ljubavnika za kojim žudi. Glumica diskretnim sredstvima otelotvoruje njenu strast, na trenutke vrlo potresno, grčevito i psihološki razorno. Jovo Maksić, takođe, jako prodorno, psihološki čvrsto utemeljeno igra Jovu, njenog muža, mucavog, mlitavog i teturavog pijanca i slabića. Miloš Biković sa manje scenske snage i verodostojne psihološke uobličenosti lika igra mesara Simu, Julinog ljubavnika, samouverenog i odlučnog, ali i nasilnog muškarca. Živka, kojom se Sima oženio motivisan novcem njenog oca, blaga je i pomirljiva (Ivana Nikolić), dok je Kuroptakin Slobodana Ćustića još jedan slomljeni lik koji je postao i lopov, pod pritiskom tragičnih događaja.

Scenski prostor je podeljen na dva dela.  U prednjem planu se odvijaju događaji u kući, gde se uglavnom grade odnosi između Jule i Sime, Jule i Jove. Drugi plan se prostire izvan kuće, vidljiv je kroz prozore, a tamo teku sekundarna dešavanja, u komšiluku. Kroz odnose između Patroldžike (Slađana Vlajović), Vešerke (Dobrila Ilić), Bandiste (Dejan Matić Mata), Bandistovice (Sandra Bugarski), Frau Lenči (Olivera Viktorović Đurašković) i drugih, ispisuje se tvrdokorni primitivizam, malograđansko guranje noseva u tuđe poslove, neumorna ogovaranja, jalova blebetanja, ukratko, opšta beda duha na periferiji. Dizajn scene je sveden, jednostavno sačinjen od drveta, a atraktivan u kombinaciji sa svetlima različite boje u pozadini, sa simboličkim značenjem (zelena, crvena). Kostimi su funkcionalni, u epohi, određuju materijalno stanje i društveni status likova (prostor Egon Savin, kostimograf Jelena Stokuća).

Muzika ima važnu ulogu u predstavi, u akcentovanju narodskog duha, pojačavanju sentimentalnosti, oblikovanju čežnje ispletene s gubicima. Na primer, lajtmotiv je nostalgična verzija pesma „Adio Mare“ koja oblikuje osećanje o nekom ušuškanijem svetu, kroz kontrast budi usnula sećanja na mogućnosti sreće koja nije deo svakodnevice ovih periferijskih nesrećnika. Pored muzike, na zvučnom planu igre su veoma važni zvuci laveža pasa, žabljeg kreketanja, ptičjeg cvrkutanja. Oni imaju različita značenja, od stvaranja osećanja pretnje i nemira, preko utiska o neobuzdanosti prirode, do osećanja mira (dizajn zvuka Zoran Jerković). Nalik inscenacijama Čehova, koje je radio Stanislavski, ovi upečatljivi akustički pejzaži ili zvučne kulise osnažuju realnost fikcije, opipljivost drama poraženih u ringu života.

Komеntari0
ca7e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja