utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 17.06.2015. u 23:45 Dejana Ivanović

Svakog dana u svetu 42.500 ljudi postaju izbeglice

(Фото А. Васиљевић)

Čak 59,5 miliona ljudi u svetu je prisilno raseljeno, a broj izbeglica, interno raseljenih lica i tražilaca azila nikada za poslednjih deset godina nije bio tako visok, upozoravajući su podaci koje danas objavljuje Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR). Broj prisilno raseljenih povećan je za 16 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, a u odnosu na period od pre deset godina iznosi čak 59 odsto, alarmantne su činjenice iznete pred 20. jun, Svetski dan izbeglica. Svakog dana 42.500 ljudi u svetu postaju izbeglice, tražioci azila ili interno raseljena lica, a svaki 122. čovek na planeti pripada jednoj od tri navedene grupe, kaže u razgovoru za „Politiku” Hans Fridrih Šoder, šef UNHCR-a u Srbiji.

Iz kojih zemalja izbeglice najčešće dolaze i koji su njihovi razlozi za napuštanje domovine?

Najviše ih potiče iz Sirije – prema podacima dobijenim krajem maja, čak 7,6 miliona interno raseljenih lica i 3,9 miliona izbeglica napustilo je ovu zemlju, praktično polovina države je raseljena. Slede Avganistan (2,6 miliona izbeglica) i Somalija (1,1 milion). Upravo izbeglice iz ovih zemalja najčešće i srećemo na ulicama, autobuskim stanicama ili po parkovima u Srbiji. Ratovi i strah od progona najčešći su uzorci raseljavanja.

Na koji se način može pomoći ovim ljudima?

Treba im pružiti zaštitu, bezbednost i pravni status. Neophodna im je pomoć u svakom obliku, ali treba zaštiti i njihovo dostojanstvo. Takođe, potrebno je dati im perspektivu. Njihovoj deci mora se omogućiti školovanje, a izbeglice bi trebalo da imaju mogućnost da nađu posao kako bi se izdržavale. Trajna rešenja podrazumevaju dobrovoljan, bezbedan i dostojanstven povratak u domovinu ili integraciju u zemljama u kojima su našli utočište.

Koliko je migranata u Srbiji i koliko ih se zadržava u našoj zemlji?

Samo u maju, u Srbiji je više od 9.000 ljudi izrazilo nameru da traži azil. Srbija je za veliku većinu izbeglica zemlja tranzita. Oni putuju preko Turske, Grčke i Makedonije do Srbije, a zatim nastavljaju ka Mađarskoj i dalje, u druge zemlje Evropske unije. Većina namerava da ide u Nemačku, Švedsku i druge zemlje EU, gde ih čekaju porodica i prijatelji.

Mađarska je pre nekoliko dana zapretila da će zatvoriti granicu prema Srbiji kako bi zaustavila priliv migranata. Kako ocenjujete te pretnje?

Ovo pitanje ima dva aspekta – praktični, koji jasno ukazuje da zatvaranje granica često nije fizički moguće učiniti, osim ukoliko namera nije da se podigne gvozdena zavesa. Drugi, pravni aspekt jeste da po međunarodnim, regionalnim, nacionalnim zakonima, zemlje Evropske unije ne mogu da zatvore svoje granice za izbeglice. To nije rešenje. Takođe, dobro je što Srbija nema nameru da zatvara svoje granice prema Makedoniji. S druge strane, pravo je i interes svake države da kontroliše svoju teritoriju i da zna ko je na njoj i zašto. Ipak, izbeglice se ne mogu kažnjavati za nelegalni ulazak ili boravak u nekoj zemlji, jer to su ljudi koji beže kako bi spasli sopstveni život.

Da li vam se čini da se granice Srbije lako prelaze?

Ako pogledate geografski položaj Srbije i zemalja u regionu, granice koje prolaze kroz planine i šume, jasno je da je nemoguće kontrolisati ih u potpunosti. Srbija je demokratska zemlja u srcu Evrope i ne treba da zatvara svoje granice. Ali, zaštita granica je u interesu nacionalne bezbednosti. Važno je da, kada pređu granicu, izbeglice budu prihvaćene, registrovane i procesuirane.

Šta Srbija može da uradi više od onoga što čini da bi pomogla izbeglicama koje uđu na njenu teritoriju?

Srbija ima ponosnu tradiciju gostoljubivosti prema izbeglicama. Ljudi u Srbiji razumeju stradanje izbeglica. Iskusili su to sa izbeglicama iz Hrvatske i BiH, ali i sa raseljenima sa Kosova. Zbog toga građani Srbije pokazuju veliko razumevanje i tolerantni su prema tražiocima azila. Nadležni pomažu izbeglicama, obezbeđuju smeštaj i azilnu proceduru za njih. Situacija se sada razlikuje u odnosu na raniji period po tome što „nove” izbeglice neće ovde ostati, već ulaze u Srbiju na svom putu ka Evropi. Mnoge izbeglice koje prolaze kroz Srbiju ne znaju da ovde postoje azilni centri, niti mogućnost da se registruju. I oni koji se registruju najčešće ne sačekaju da se završi azilna procedura već nastavljaju dalje. UNHCR je odlučan da pomogne vladi da uspostavi funkcionalan azilni sistem u skladu s međunarodnim standardima i zahtevima vezanim za pristupanje EU. U sadašnjoj situaciji, kada više izbeglica dolazi ali i odlazi iz zemlje, UNHCR je spreman da pomogne Srbiji da odgovori na njihove humanitarne potrebe.

Koje su aktivnosti UNHCR-a u Preševu?

Dnevno oko 200 izbeglica dolazi u Preševo, i potrebna im je pomoć dok čekaju da budu registrovani. Među njima su žene i deca, ugroženi i iscrpljeni ljudi koji su danima, nekad i nedeljama, pešačili preko Grčke i Makedonije do Srbije. Zato pomažemo nadležnim organima i Crvenom krstu da zadovolje njihove hitne humanitarne i medicinske potrebe.

Da li se UNHCR bavi pitanjem raseljenih Srba koji su proterani sa Kosova i šta čini da bi ih podržao u povratku na njihova ognjišta?

Uporedo sa pružanjem pomoći „novim” izbeglicama, pomažemo i „starim” izbeglicama, pre svega iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali i interno raseljenima sa Kosova. Naša kancelarija u Prištini radi sa nama. U saradnji sa Vladom Srbije podržavamo njihov povratak svuda gde je to moguće.

------------------------------------------------------------------------------

Izbeglice i migranti

Ko su izbeglice, a ko tražioci azila i ilegalni migranti?

Izbeglice su osobe koje su, usled straha od progona zbog svoje rase, vere, nacionalnosti, svoje pripadnosti određenoj socijalnoj grupi ili svojih političkih mišljenja, morale da napuste zemlju porekla. Tražioci azila su ljudi koji podnose zahtev za dobijanje statusa izbeglica nadležnim organima države u koju su izbegli. Ukoliko budu odbijeni – oni su migranti i podležu propisima koji se primenjuju na migrante, a ne dobijaju zaštitu koja se dodeljuje i koja je potrebna izbeglicama. 

Komеntari0
b1fd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja