sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 18.06.2015. u 22:00 M. Vulićević

Joža je bio probni vozač

Najstariji vlasnik vozačke dozvole u republikama i pokrajinama bivše SFRJ bio je Josip Broz Tito, prema anketi lista Moto revija, stekavši ovu legitimaciju još 1912. godine, u vreme kada je bio probni vozač firme Austro-Dajmler u Bečkom Novom Mestu. O do sada gotovo neosvetljenoj strani Titovog života, njegovoj sklonosti ka automobilima i o poznavanju ove oblasti, kao i o istoriji automobilizma u Jugoslaviji, govori opširna studija Miroslava Milutinovića „ Automobili i Josip Broz Tito 1912–1980“ objavljena u izdanju beogradskog „Službenog glasnika“.

„Brat je pozvao Jožu da se i on tu nastani. Joža je pristao, jer je u međuvremenu dobio zaposlenje u velikoj fabrici automobila Dajmler u Bečkom Novom Mestu. Rad u fabrici automobila mnogo je zanimao Jožu. On je čak postao probni vozač novih automobila. To su bila velika kola, sa spoljne strane imala su kočnice. Joža je sedao u svaka nova kola, obično sa inženjerom fabrike, vozio ih desetak kilometara, pri čemu bi obojica slušala kako radi motor”, citat je iz dela Vladimira Dedijera „Prilozi za biografiju Josipa Broza Tita“ iz 1952. godine naveden u Milutinovićevoj knjizi.

Put od 1912. do doba kada je kao cenjen državnik primao strane delegacije, ili Sofiji Loren pokazivao lepote Briona, pređen je kilometražom tada najboljih marki automobila sveta, koji su ušli i u istoriju Jugoslavije. U knjizi je opisano blizu 85 vozila: 13 zastava, 12 kadilaka, 11 mercedes- benca, 8 ZIS-eva, 5 fordova, po 3 džipa, pakarda i folksvagena, i po dva be-em-vea, ševroleta, fijata, horha, linkolna, opela, rols-rojsa, a po jedan bjuik, DAF, dodž, majbah, rendž rover, kao i drugih.

Kako je na predstavljanju ovog izdanja u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu kazao istoričar Predrag Marković, Tito je bio državnik koji je znao da uživa, a i narod je uživao sa njim ne žaleći udobnosti jednog političara, za razliku od današnjeg kulta mučeništva koji nameće aktuelna politička situacija.

„Ubrzo po dolasku Josipa Broza u Beograd 25. oktobra 1944, dotadašnji Prateći bataljon Vrhovnog štaba NOV i POJ reorganizuje se u Gardijsku brigadu. U sastavu Gardijske brigade oformljena je Specijalna auto-četa sa specijalnim voznim parkom, koja će od tada, pa sve do smrti Josipa Broza 4. maja 1980. godine isključivo za njega obezbeđivati drumski prevoz u zemlji, u svim njegovim državničkim funkcijama, ali i u inostranstvu, gde program i protokol posete predviđaju angažovanje naših vozila. Lični vozač i komandir Specijalne auto-čete je do 1951. godine bio Nikola Prlja, a zatim do 1980. godine Marko Agbaba (njegov zamenik bio je Ivan Kužnik).

Josip Broz mlađi naglasio je da ova knjiga pruža uvid u to da je Tito bio ljubitelj automobila, da se prema njima pažljivo odnosio i da nikome od porodice nije poklanjao automobile koje je dobio, da je i sam voleo da vozi. Takođe, Josip Broz mlađi napomenuo je da se u slovenačkom Tehničkom muzeju nalazi petnaestak automobila koje su mu Memorijalni centar „25. maj” i Vojni muzej u Beogradu 1986. ugovorno predali na privremeno izlaganje, i da treba konačno pokrenuti postupak za njihovo vraćanje.

Autor Miroslav Milutinović primetio je da je Tito voleo da se iskrade od svakodnevnih obaveza i od obezbeđenja i da se negde odveze, a dokaz za to je i citat iz knjige Titovog sinovca Branka Broza „Moj život uz Tita”:

„Tito je u Užičkoj ulici imao garažu u kojoj je bilo nekoliko automobila. Jedne nedelje, rano ujutru, šetao se po dvorištu i došao do garaže. Pitao me: `Imaš li ključ?` Ključ je bio na jednom mestu gde ga je Nikica Prlja, njegov šofer, ostavio. Otvorio sam garažu. Tito je posmatrao automobile i onda se popeo u jedan trkački dvosed. Upalio je motor i isterao ga iz garaže. Rekao mi je da sednem pored njega da me malo provoza. Počeo je da vozi malo napred, malo unazad, kao da isprobava vozilo, i onda zatražio da se otvore ulazna vrata. Stražarima je rekao da ne javljaju nikome ništa. Izašao je u Užičku ulicu, krenuo prema Dedinju, pa Drajzerovom se spustio u Topčider. Meni je rekao: `Imaš čast da te vozi vrhovni komandant`.”

Vozni park Specijalne auto-čete povremeno je obnavljan, a četiri kadilaka nabavljena su uoči Prve konferencije šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja, koja je održana početkom septembra 1961. godine, a zatim su korišćeni za različite prilike. Kada je krajem septembra 1964. godine u posetu Titu stigao etiopski car Hajle Selasije, Broz ga je sačekao na pulskom aerodromu. „U Fažani čeka jahta `Podgorka`, koja ih u pratnji dva torpedna čamca prevozi do ostrva. Po obilasku počasnog stroja gardijskog mornaričkog odreda, Broz je poveo etiopskog suverena do kadilaka. `Izvolite, ja ću šofirati`, rekao je predsednik i odvezao cara do vile `Brionke`, u kojoj su bile smeštane visoke zvanice”, piše Milutinović.

Tito je i poklanjao automobile uglednim zvanicama, kako se može saznati iz ovog izdanja. Leonidu Brežnjevu, na primer, poklonio je prilikom njegove četvrte posete Jugoslaviji 1976. godine zastavu 101 luks, koju je prema svedočenju Miodraga Zečevića iz Beograda, kupio sopstvenim novcem. „Ratni plen, zarobljen u maju 1945. godine, automobil mercedes-benc 770K turenvagen, koji je Adolf Hitler poklonio Anti Paveliću, poglavniku NDH u februaru 1942, maršal Tito poklonio je Staljinu. Automobil je sačuvan i sada se nalazi u Moskvi”, saznajemo iz studije Miroslava Milutinovića.

Studija „Automobili i Josip Broz Tito 1912–1980”, koja je, kako je istakao Bratislav Petković, delo strastvenog poznavaoca detalja i proučavaoca obimne istorijske građe, sadrži i podatke o tome kako je Tito uticao na razvoj jugoslovenske automobilske industrije, kao i automobilskog sporta, ali otkriva i nepoznate detalje o ličnosti ovog državnika.

Komеntari0
5c919
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja