nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59

I dogodine na ćirilici

Autor: subota, 20.06.2015. u 21:57

Opet smo na sebe navukli gnev beogradske čaršije, kao kad se onomad borkinje za ženska prava okomiše na novinarku „Politike” Katarinu Đorđević što je bez njihove dozvole brinula o niskom natalitetu Srba. Čitalac će se možda setiti da je, kao za pakost srpskim feministkinjama, malo kasnije stigla vest da je, zbog niskog nataliteta u Skandinaviji, na časovima seksualnog obrazovanja u tamošnjim školama fokus s kontracepcije pomeren na rađanje. U redovima borkinja na to – muk, ni traga moralnoj panici kakvu je izazvala Katarina Đorđević. Briga za priraštaj valjda samo u „Politici” i kod Srba miriše na nacionalizam – ma šta nacionalizam, „čist fašizam”, što reče Biljana Srbljanović. A kod Danaca je okej.

E, „drugosrbijance” je ovog puta rasrdila briga za ćirilicu. Sve je počelo tako što je ovdašnje udruženje izdavača, po uzoru na Hrvatsku, zatražilo od Vlade Srbije da pomogne štampu skidajući PDV s deset na pet posto. Tu ne bi podela, svi se složismo, a neki se prisetiše i francuskog primera, gde je štampa potpuno oslobođena tog poreza. U Parizu su parama iz budžeta 2008. počeli da podstiču mlade Francuze da čitaju novine – bilo koje – i da adolescentima besplatno kući dostavljaju list koji izaberu.

Francuzi inače biju tešku i neravnopravnu bitku za francuski jezik, koji na globalnom planu uzmiče pred engleskim. Kod nas ćirilica uzmiče pred latinicom, pa se ćirilični izdavači ponadaše da će i država Srbija naći neki svoj interes da se ćirilica podrži. Možda se tako i očuva tradicija da deca nauče da čitaju iz „Politike”, kao što se moja generacija učila. Boris Tadić se svojevremeno malo više umešao u uređivanje „Politike” nego što je smeo, ali je barem našao odličan izgovor: iz „Politike” je naučio da čita pa je iz njega progovorio čitalac.  (Doduše, na memorandumu Predsednika Republike.)

Teško se u stvari setiti nečeg manje kontroverznog od sugestije državi da se malo više pobrine o ćiriličnom pismu i novinama. Čak i da je posredi samo komedijant slučaj, opet je činjenica da na ćirilici kod nas izlaze mahom ugledni, pristojni i profesionalni listovi i da je među lokalnim medijima, koji su i danas u Srbiji najugroženiji, mnogo ćiriličnih listova s dugom i časnom tradicijom.

No, ne lezi vraže, cele prošle sedmice tukli su novinski topovi po našoj inicijativi, jarošću koja mi se ne čini odglumljenom već iskrenom. Prvi je nerve izgubio predvidljivi Svetislav Basara („Ćirilični PDV”, „Danas”, 12. juni), zatim se u „Blicu” oglasio Dragoljub Žarković („Ćirilična profesija”, 15. juni), da bi se 18. juna, opet u „Danasu”, javili Basara i Draža Petrović („Ćirilični PDV 2” i „Ćirilični vazduplohov”). U petak, 19. juna, opet je bio red na Basaru („Slovo ubija”), naravno opet u „Danasu”.

Što bi rekli u onom crnogorskom vicu, ne žalim se, ne prodajem ništa, no se hvalim. „Politika” zaista ima neprijatelje koje je zaslužila. „Volimo ga zbog neprijatelja koje je stekao”, rekoše kada su kandidovali jednog bivšeg američkog predsednika.

Ovi što ih je iznervirala inicijativa „Politike” i „Večernjih novosti” labavo pripadaju jednom krugu koji se neumorno ruga primitivnim i koristoljubivim „patrijotama”, dok istovremeno traži da njihovo rodoljublje niko ne preispituje. Neretko traže i da se zabrani politička upotreba reči „izdaja”. U ovom slučaju se grade kao da strahuju dakakvi nacionalisti ne profitiraju na nedužnoj ćirilici. Njihovoj je skupini još davno prešlo u naviku da ljude olako optužuju za ratno ili drugo profiterstvo, tražeći u tome osnove svoje tobožnje moralnu nadmoći – koja se, ako je ikada i postojala, davno istopila. I dok je „Politika” kao ratni profiter pod čudnim okolnostima i za živog Miloševića izgubila neboder u centru Beograda, dotle su osnivači njihovih antiratnih medija, valjda pametnim ulaganjem novca koji su dobijali od donatora dok su se borili protiv mrskog diktatorskog režima, stekli kvadratne metre poslovnog prostora na Vračaru.

Iz tog smo kruga dobili i mudrosti tipa da „treba priznati realnost”, da je zapadna lopta uvek „u našem dvorištu”, da nam umesto emocije treba cost/benefit analiza, da smo primitivni i zaostali. Oni su valjda ta elita čijoj se podršci nadaju naši lideri. Njihovi urednici tvrde da NATO nije bombardovao „nijednu normalnu državu”. Nekad se i međusobno tuku, pa oni koje finansira Cane pljuju po onima koje finansira Mišković, ali zajedničko im je to da u njihovim medijima nema kritike vladara sveta, najmoćnijih država i najmoćnijih vojnih saveza. Rekla bih da u „Politici” ima više kritike države i vlasti koja je vlasnik polovine lista, nego što u drugosrbijanskoj konkurenciji ima kritike bilo koga od njihovih finansijera, sponzora ili dalekih političkih patrona. Ma njima je i Asanž sumnjiv.

Nipošto ne isključujem mogućnost da pobede, i na kraće i na duže staze. Možda su već zastrašili državne činovnike: ko se prvi saglasi da treba  pomoći izdavačima štampe na ćirilici, stradaće kao retrogradni nacionalista. Za pomoć da opstane ćirilica u Briselu se neće dobijati poeni, niti otvarati poglavlja.

I ne čudim se, dabome, Basari, u čijim se tekstovima „Politika” pominje češće nego genocid u britanskoj rezoluciji. „Politika” je kod njega je često zamenjiva rečju Srbija, i to je dobro, to i jeste zadatak nacionalne štampe, da privlači takve gromove, to je posao nacionalne institucije. Basara, mukica, ni ne sluti da najviše pomaže dok se trudi da odmaže. Lepo je, drugim rečima, kad vas ne vole Svetislav Basara i Petar Luković.

No, neprijatno me iznenadio Dragoljub Žarković, urednik lista „Vreme”, u kom sam početkom devedesetih našla sigurnu kuću.  Nekadašnji novinar „Politike Ekspres” kaže da ne zna je li mu obrazloženje ćiriličnih izdavača „više glupo ili smešno”.

Zanimljiv izbor reči. Meni se čini da ima smešnijih i glupljih stvari od tog obrazloženja o ćirilici. Mislim da je smešnije kad se Žarković upinje da objasni kako je Miroslav Mišković u „Vremenu” prepoznao javno dobro kom se ne sme dozvoliti da propadne, to jest kako je tajkun postao kreditni garant „Vremena”.

Kandidujem i Žarkovićev tekst pod naslovom „Kako je vuk pojeo ovce i čobane”, iz kog smo „saznali” da je Mišković imao poziv „iz administracije Bele kuće” da fruštikuje s Obamom, a sprečila ga sudija koja mu nije vratila pasoš, pa „kad Barak bude pitao gde je Miško, neko će da mu šapne – ne da mu Vučić pasoš”.

Čak i da „administracija Bele kuće” šalje pozive za kongresni molitveni doručak, kao što ne šalje, tekst opet ne bi bio tačan. Miroslav Mišković nije bio pozvan na molitveni doručak, on je samo imao šansu da se dokopa pozivnice za lobistu kog skupo plaća. Na tu je foru i Milo Đukanović pre nekoliko godina otišao u Vašington: ni njegovo ime nije bilo na spisku međunarodnih zvanica, ali lobistička firma Boba Dola ustupila mu je Dolovu pozivnicu.

Teško mi je da verujem u toliku lakovernost prekaljenog profesionalca prema vlastitom kreditnom garantu. Možda ni glupo ni smešno nije dobar izraz – pre je tužno.

U „Politici” zaista verujemo da je konkurencija dobra stvar. Teška su vremena i retko smo zadovoljni svojim novinama, ali se malo utešimo kad pročitamo druge. Možda danas ljudi ne bi ni znali šta im znači „Politika” da nemaju priliku da zavire u druge domaće novine, one koje izlaze i na latinici i na ćirilici. Što se nas tiče, važi ono što smo rekli za 111. rođendan:

Srbiji su potrebne snažne nacionalne novine, koje štite nacionalne i državne interese i predstavljaju glavnog protivnika podela na „prvu” i „drugu” Srbiju. Novine zasnovane na uverenju da svako može da razgovara sa svakim, da političke razlike ne mogu biti prepreka dijalogu i da u stvarima oko kojih se najviše gložimo postoji mogućnost da je druga strana u nečemu u pravu – ili da, u najgorem slučaju, na pogrešan način izražava neki ozbiljan problem.


Komentari165
519f0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sasa savija
Obozavam cirilicu.Podrska gospodji Smailovic.
rado znao
@Миша Милас Mozete li da navedete precizan izvor za citirane reci S. Nemanje? Ako je to tacno, treba mu dati vazno mesto u osnivanju nauke o jeziku.
Slobodan Ratković
Gospodine kobasičaru iz Frankfurta,slatko ste me nasmijao,i red je da Vam u istom tonu odgovorim.Riječ nije samo o ćirilici,nego o nečemu mnogo bitnijem.Da li Vas kao čovjeka koji potiče sa ovih prostora uopšte interesuju razlozi radi kojih je 20.stoljeće donijelo najužasnija stradanja Pravoslavnih naroda koja se mogu mjeriti samo sa stradanjima u vrijeme Nerona,Dekija,Dioklecijana i drugih bezbožnih rimskih careva?Tzv.Novi svjetski poredak"se,kako to razotkriva naša zajednička stvarnost, ne zasniva na hrišćanskoj osnovi,i upravo u tome i leže glavni razlozi što mnogi marginalizovani ljudi mlate praznu slamu,iako ništa bitnije ne mogu da promijene,osim ugradjivanja vlastitih emocionalnih naboja u vlastiti ego. Gospodine, proizvodite Vi Vaše "kobasice",za one konzumente kojima su potrebne,meni nisu jer sam dijetalac.S.R.
Миша Милас
ПУНА ПОДРШКА ГОСПОЂИ СМАЈЛОВИЋ У НАСТОЈАЊУ ЗАШТИТЕ ОСНОВНИХ НАЦИОНАЛНИХ ОБЕЛЛАЖЈА; ЈЕЗИКА И ПИСМА! Нисам против латинице и НЕ тражим њено укидање, већ само тражим РАВНОПРАВНОСТ та два писма у РС. Ево што о језику каже С. Немања: "Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио. Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ!" Погледајте називе предузећа у Београду? Ко се стиди свог језика и писма нека се одрекне и свог држављанства. У Србији још живи квинскички и поданички менталитет са слоганом: све туђе је боље!
Kobasicar ir Franfurta
@Slobodan Ratković | 25/06/2015 16:02 A jeste li ocekivali da kad covek postane musliman, onda mu se menja i genetika? A nemacka gotica (tzv. Fraktur) je po vama CIRILICA?! Bravo, daso, reci cu Nemcima komsijama da oni u stvari pisu cirilicu, to ce ih obradovati.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja