nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 24.06.2015. u 08:15 Nikola Belić

Kako sam lovio ustaške krvnike Ljuba Miloša i Antu Vrbana

(Фото З. Кршљанин)

Posle svega što sam proživeo i preživeo pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, nisam ni sanjao da ću dočekati ovako duboku starost, kaže Velimir Veco Radičević, najstariji živi narodni heroj, koga smo posetili u njegovom domu nekoliko dana nakon što je zagazio u sto drugu godinu života.

Dočekuje nas posle uobičajene, svakodnevne šetnje Vračarom. Nazdravlja nam čašicom rakije. Priča počinje od kraja rata koji je, kaže, za njega trajao do 1948. Te i prethodne godine učestvovao u „lovu” na grupu od ruke pravde odbeglih ustaških glavešina među kojima su bili i zapovednici zloglasnih logora poput Jasenovca ili Lepoglave, Ljubo Miloš i Ante Vrban, kao i Božidara Kavrana, jednog od ustaških čelnika koji su prebegli u Austriju.

Iako su o toj operaciji, pod kodnim imenom „Gvardijan”, već otkriveni brojni detalji, a 1983. snimljena je i televizijska serija „Zamke”, Radičević i danas o tome priča sa dozom konspiracije, svojstvene prekaljenom obaveštajcu.  

– Bio sam komesar divizije KNOJ-a sa sedištem u Zagrebu i oficirske škole tog korpusa u Bjelovaru. Pokrivali smo prostor kojim su se kretali „križari”, grupice ustaša ostale posle poraza NDH i povezane sa grupama u inostranstvu. Presreli smo im kurira i pritisli ga da oda šifre i druge podatke, a potom Ljubu Milošu, koji je posle rata pobegao u Austriju, zakazali sastanak na teritoriji Jugoslavije. Namamiti ga nije bila nimalo jednostavna operacija. Ali, bilo nam je jasno da bez hvatanja Miloša i Ante Vrbana nećemo moći da dođemo do ostatka ustaške vrhuške, na čelu sa Kavranom. Cilj nam je bio da neutrališemo grupe koje su planirale da se vrate u zemlju i organizuju diverzije – ističe Radičević.

A kako je Velimir došao u situaciju da bude uključen u tako ozbiljne operacije, posebna je anegdota. 

– Najpre je u Beogradu Krsto Popivoda, kao član AVNOJ-a i moj pretpostavljeni, odmah posle oslobođenja grada 1944. planirao da me rasporedi kao agenta Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA), ali ja nisam želeo da pristanem. Rekao sam da ne mogu i ne umem da budem špijun, a da naravno nemam ništa protiv onih koji su u stanju da to rade. Tako je na mesto koje je meni bilo namenjeno došao Jovo Kapičić. Da me mimoiđe ta dužnost u Beogradu, najviše mi je tu pomogao jedan od osnivača Ozne i njen tadašnji načelnik Aleksandar Ranković koji me je dobro poznavao. Pozvao me je na jedan sastanak gde je bio i Krsto, pa su umesto da postanem agent odredili da budem politički komesar divizije KNOJ-a u Zagrebu – seća se general Radičević.

Za podvige u ratu i posle njega, osim Ordena narodnog heroja 1953. godine, odlikovan je i Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem. Nosilac je Partizanske spomenice 1941,a pre dva meseca, Velimiru Radičeviću, general-potpukovniku JNA u penziji, uručena je i ruska medalja „Sedamdeset godina pobede u Velikom otadžbinskom ratu 1941–1945”. Ukaz je potpisao predsednik Rusije Vladimir Putin.

Ovo priznanje kruna je epopeje započete organizovanjem ustanka u Crnoj Gori 1941. i prvim velikim ratnim okršajem – čuvenom Pljevaljskom bitkom 1. decembra 1941, gde se istakao kao bombaš.

Pratio je Savu Kovačevića i bio u njegovoj blizini kada je zapovednik Treće divizije poginuo u pokušaju proboja obruča na Sutjesci.

– Osim tog, najteži ratni trenuci bili su mi kada je od zadobijenih rana umro moj rođeni brat Dušan, na samom početku Četvrte ofanzive na Neretvi. I danas mi je teško kad pomislim na ceo taj period od kraja 1942. do gotovo kraja 1943. Da mi je tada neko rekao da ću doživeti da kao pobednik sudelujem u hvatanju odbeglih zločinaca, ne bih mu verovao. A da mi je neko prorekao da ću u 2015. razgovarati sa vama za „Politiku”, rekao bih mu da mu šala nije na mestu – iskren je Radičević.

----------------------------------

Žali što nije bio španski borac

I dan-danas Velimir Radičević žali što su ga vlasti Kraljevine Jugoslavije sprečile da bude učesnik građanskog rata u Španiji.

– Ušao sam u Savez komunističke omladine još u petom razredu gimnazije. Nadahnut naprednim idejama, bio sam rešen da te 1936. odem i pomognem drugovima internacionalcima u Španiji. Plan je bio da se kod Sutomora ukrcamo u čamce i stignemo do francuskog broda koji nas je čekao podalje od obale.Žandarmi su napravili zasedu i presreli nas. Uspeo sam da pobegnem i peške se vratim kući, u Zetu. Dočekali su me tamo i prekorno pitali zašto nisam nastavio ka lađi bez čamaca. Za ideju se pliva, poručili su mi moji Zećani–seća se Radičević.

Kaže da mu je život bio u opasnosti i neposredno pred rat. Bio je hapšen kao komunista i robijao u Smederevskoj Palanci. Izašao je 27. marta 1941.

–Da sam u zatvoru dočekao okupatore, ko zna šta bi sa mnom bilo – dodaje VelimirRadičević.

----------------------------------

Oca streljali četnici

Velimir Radičević i danas pomno prati politička i društvena zbivanja. Kaže nam da je ogorčeni protivnik nedavne rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića.

– Neka oni to pravno formulišu kako god žele, ja ne mogu da se pomirim s tim da je rehabilitovan četnički komandant. Jedan sam od mnogih kojem su četnici ubili bliskog člana porodice. Rođen sam u Goričanima kod Podgorice i veliki deo moje familije opredelio se za komuniste, pa i moj otac Vasilije kojeg su ti četnici streljali u Podgorici. Svi u tom kraju dobro znamo šta su radili i kako su sarađivali s okupatorom – poručuje Radičević.

----------------------------------

Operacija „Gvardijan”

Zahvaljujući tome što su uhvaćene ustaše 1947 . i 1948. pristale na saradnju, kasnije je u Jugoslaviju namamljen i uhapšen Božidar Kavran, kojeg je Ante Pavelić 1943. imenovao za zapovednika svih ustaša. Tako je okončana operacija „Gvardijan”. Kako navodi istoričar Bogdan Krizman u knjizi „Pavelić u bjekstvu”, jugoslovenske službe su ustaškom štabu u emigraciji poslale poruku: „Mi smo vas za...ali. Stop. Svi ste u našem zatvoru”.

Ljubu Milošu je 1948. godine suđeno u Zagrebu. Osuđen je na smrt i pogubljen na vešalima.

Ante Vrban posle zarobljavanja 1947. na Papuku osuđen je na smrt vešanjem. 

Božidar Kavran pogubljen je na vešalima 1948. godine.

Komentari21
170d9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Pan
@Др Др Ne zameram vam nepoznavanje istorije, vec prostakluk, kojim se obracate heroju. Ovo je jos jedan dokaz zapustenosti i ostrascenosti cetnickog potomstva. Zameram Politici, sto dozvoljava i objavljuje ovakve komentare. Umesto da neguje dostojanstvo i kulturu dijaloga, dozvoljava najprizemnije vredjanje starijeg coveka, koji ama bas nicim to nije zasluzio.
Др Др
Деда Велимире, да вратиш пензију јер су твоји сарађивали са Нацистима, а ви комунисти сте били и остали злочинци и олош. Твој вођа под псеудонимом Тито је одликовао Нацисте после рата, штитио их у Уједињеним Нацијама, док су неки нацисти попут Станета Доланца били високи комунистички функционери. Банда сте били, банда и остали, а то што су вас Енглези и Руси довели на власт је ствар судбине коју српски народ, игром судбине, није могао избећи.
Marko
Da, da, Stane Dolanc koji je rođen 1925. (znači imao 20 godina kada je rat ZAVRŠEN) je sigurno stigao da bude i nacista tokom rata. Poznat nacistički funkcioner sa 15 godina. Mislim da je lično savetovao Hitlera 1933. kada je došao na vlast, iako je imao 8 godina. Nije sramota što ima ljudi koji pišu ovakve gluposti (ima različitih ljudi, pa i neljudi), sramota je što neko dozvoljava ovakve komentare.
ivan kovačević
Kaže"Ranković ga poslao u Zagreb"1945. za komesara divizije KNOJ-a". Zar među 270 tisuća hrvatskih partizana nije bilo pametna čovjeka?
Бане Д.
Свака част деда Велимиру... Свако добро му желим... Свестан сам ја да они чији су дедови поражени у 2. светском рату не воле овакве текстове, али... тако је било и то се променити не може... Многи од вас би волели да су им дедови били на победничкој страни, али... ћорак... помирите се са тим.
Ivan Karamazov
@А Миријево Istorija je ozbiljna nauka, zasnovana na cinjenicama, onim sto se dogodilo, a ne ono sto neko voli ili ne. Ne svidja vam se detaljisanje, “crno-bela slika, koju su nametnuli pobednici”. Za vas se bitka na Neretvi mozda nije desila. Ali sta cemo, tu su i strani izvori? Britanci tvrde da je “Neretva pocetak propadanja cetnika uopste. Mihailoviceve jedinice u Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni ili su likvidirane, ili u tesnoj saradnji sa Osovinom”. Americki i zvori navode “da su krajem januara 1943 zajednicke nemacke, hrvatske, talijnske i cetnicke snage povele veliku ofanzivu protiv NOP-a. Cetnicke snage predvodio je Draza Mihailovic. Snage NOP-pretrpele su velike teritorijalne gubitke, ali su pobednici”. To su cinjenice. Spominjete “pasja groblja”, ali ne i Kolasinski zatvor gde su osim partizana zatvarane i njihove zene, sestre, cak i jedna beba. Poguljenja su bila svakodnevna. O zloglasnom cetnickom zatvoru, ostala su secanja prezivelih zatvorenika i knjige Mihaila Lalica.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja