ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:38

Kako sam lovio ustaške krvnike Ljuba Miloša i Antu Vrbana

Autor: Nikola Belićsreda, 24.06.2015. u 08:15
(Фото З. Кршљанин)

Posle svega što sam proživeo i preživeo pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, nisam ni sanjao da ću dočekati ovako duboku starost, kaže Velimir Veco Radičević, najstariji živi narodni heroj, koga smo posetili u njegovom domu nekoliko dana nakon što je zagazio u sto drugu godinu života.

Dočekuje nas posle uobičajene, svakodnevne šetnje Vračarom. Nazdravlja nam čašicom rakije. Priča počinje od kraja rata koji je, kaže, za njega trajao do 1948. Te i prethodne godine učestvovao u „lovu” na grupu od ruke pravde odbeglih ustaških glavešina među kojima su bili i zapovednici zloglasnih logora poput Jasenovca ili Lepoglave, Ljubo Miloš i Ante Vrban, kao i Božidara Kavrana, jednog od ustaških čelnika koji su prebegli u Austriju.

Iako su o toj operaciji, pod kodnim imenom „Gvardijan”, već otkriveni brojni detalji, a 1983. snimljena je i televizijska serija „Zamke”, Radičević i danas o tome priča sa dozom konspiracije, svojstvene prekaljenom obaveštajcu.  

– Bio sam komesar divizije KNOJ-a sa sedištem u Zagrebu i oficirske škole tog korpusa u Bjelovaru. Pokrivali smo prostor kojim su se kretali „križari”, grupice ustaša ostale posle poraza NDH i povezane sa grupama u inostranstvu. Presreli smo im kurira i pritisli ga da oda šifre i druge podatke, a potom Ljubu Milošu, koji je posle rata pobegao u Austriju, zakazali sastanak na teritoriji Jugoslavije. Namamiti ga nije bila nimalo jednostavna operacija. Ali, bilo nam je jasno da bez hvatanja Miloša i Ante Vrbana nećemo moći da dođemo do ostatka ustaške vrhuške, na čelu sa Kavranom. Cilj nam je bio da neutrališemo grupe koje su planirale da se vrate u zemlju i organizuju diverzije – ističe Radičević.

A kako je Velimir došao u situaciju da bude uključen u tako ozbiljne operacije, posebna je anegdota. 

– Najpre je u Beogradu Krsto Popivoda, kao član AVNOJ-a i moj pretpostavljeni, odmah posle oslobođenja grada 1944. planirao da me rasporedi kao agenta Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA), ali ja nisam želeo da pristanem. Rekao sam da ne mogu i ne umem da budem špijun, a da naravno nemam ništa protiv onih koji su u stanju da to rade. Tako je na mesto koje je meni bilo namenjeno došao Jovo Kapičić. Da me mimoiđe ta dužnost u Beogradu, najviše mi je tu pomogao jedan od osnivača Ozne i njen tadašnji načelnik Aleksandar Ranković koji me je dobro poznavao. Pozvao me je na jedan sastanak gde je bio i Krsto, pa su umesto da postanem agent odredili da budem politički komesar divizije KNOJ-a u Zagrebu – seća se general Radičević.

Za podvige u ratu i posle njega, osim Ordena narodnog heroja 1953. godine, odlikovan je i Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem. Nosilac je Partizanske spomenice 1941,a pre dva meseca, Velimiru Radičeviću, general-potpukovniku JNA u penziji, uručena je i ruska medalja „Sedamdeset godina pobede u Velikom otadžbinskom ratu 1941–1945”. Ukaz je potpisao predsednik Rusije Vladimir Putin.

Ovo priznanje kruna je epopeje započete organizovanjem ustanka u Crnoj Gori 1941. i prvim velikim ratnim okršajem – čuvenom Pljevaljskom bitkom 1. decembra 1941, gde se istakao kao bombaš.

Pratio je Savu Kovačevića i bio u njegovoj blizini kada je zapovednik Treće divizije poginuo u pokušaju proboja obruča na Sutjesci.

– Osim tog, najteži ratni trenuci bili su mi kada je od zadobijenih rana umro moj rođeni brat Dušan, na samom početku Četvrte ofanzive na Neretvi. I danas mi je teško kad pomislim na ceo taj period od kraja 1942. do gotovo kraja 1943. Da mi je tada neko rekao da ću doživeti da kao pobednik sudelujem u hvatanju odbeglih zločinaca, ne bih mu verovao. A da mi je neko prorekao da ću u 2015. razgovarati sa vama za „Politiku”, rekao bih mu da mu šala nije na mestu – iskren je Radičević.

----------------------------------

Žali što nije bio španski borac

I dan-danas Velimir Radičević žali što su ga vlasti Kraljevine Jugoslavije sprečile da bude učesnik građanskog rata u Španiji.

– Ušao sam u Savez komunističke omladine još u petom razredu gimnazije. Nadahnut naprednim idejama, bio sam rešen da te 1936. odem i pomognem drugovima internacionalcima u Španiji. Plan je bio da se kod Sutomora ukrcamo u čamce i stignemo do francuskog broda koji nas je čekao podalje od obale.Žandarmi su napravili zasedu i presreli nas. Uspeo sam da pobegnem i peške se vratim kući, u Zetu. Dočekali su me tamo i prekorno pitali zašto nisam nastavio ka lađi bez čamaca. Za ideju se pliva, poručili su mi moji Zećani–seća se Radičević.

Kaže da mu je život bio u opasnosti i neposredno pred rat. Bio je hapšen kao komunista i robijao u Smederevskoj Palanci. Izašao je 27. marta 1941.

–Da sam u zatvoru dočekao okupatore, ko zna šta bi sa mnom bilo – dodaje VelimirRadičević.

----------------------------------

Oca streljali četnici

Velimir Radičević i danas pomno prati politička i društvena zbivanja. Kaže nam da je ogorčeni protivnik nedavne rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića.

– Neka oni to pravno formulišu kako god žele, ja ne mogu da se pomirim s tim da je rehabilitovan četnički komandant. Jedan sam od mnogih kojem su četnici ubili bliskog člana porodice. Rođen sam u Goričanima kod Podgorice i veliki deo moje familije opredelio se za komuniste, pa i moj otac Vasilije kojeg su ti četnici streljali u Podgorici. Svi u tom kraju dobro znamo šta su radili i kako su sarađivali s okupatorom – poručuje Radičević.

----------------------------------

Operacija „Gvardijan”

Zahvaljujući tome što su uhvaćene ustaše 1947 . i 1948. pristale na saradnju, kasnije je u Jugoslaviju namamljen i uhapšen Božidar Kavran, kojeg je Ante Pavelić 1943. imenovao za zapovednika svih ustaša. Tako je okončana operacija „Gvardijan”. Kako navodi istoričar Bogdan Krizman u knjizi „Pavelić u bjekstvu”, jugoslovenske službe su ustaškom štabu u emigraciji poslale poruku: „Mi smo vas za...ali. Stop. Svi ste u našem zatvoru”.

Ljubu Milošu je 1948. godine suđeno u Zagrebu. Osuđen je na smrt i pogubljen na vešalima.

Ante Vrban posle zarobljavanja 1947. na Papuku osuđen je na smrt vešanjem. 

Božidar Kavran pogubljen je na vešalima 1948. godine.


Komentari20
2560d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Pan
@Др Др Ne zameram vam nepoznavanje istorije, vec prostakluk, kojim se obracate heroju. Ovo je jos jedan dokaz zapustenosti i ostrascenosti cetnickog potomstva. Zameram Politici, sto dozvoljava i objavljuje ovakve komentare. Umesto da neguje dostojanstvo i kulturu dijaloga, dozvoljava najprizemnije vredjanje starijeg coveka, koji ama bas nicim to nije zasluzio.
Др Др
Деда Велимире, да вратиш пензију јер су твоји сарађивали са Нацистима, а ви комунисти сте били и остали злочинци и олош. Твој вођа под псеудонимом Тито је одликовао Нацисте после рата, штитио их у Уједињеним Нацијама, док су неки нацисти попут Станета Доланца били високи комунистички функционери. Банда сте били, банда и остали, а то што су вас Енглези и Руси довели на власт је ствар судбине коју српски народ, игром судбине, није могао избећи.
ivan kovačević
Kaže"Ranković ga poslao u Zagreb"1945. za komesara divizije KNOJ-a". Zar među 270 tisuća hrvatskih partizana nije bilo pametna čovjeka?
Бане Д.
Свака част деда Велимиру... Свако добро му желим... Свестан сам ја да они чији су дедови поражени у 2. светском рату не воле овакве текстове, али... тако је било и то се променити не може... Многи од вас би волели да су им дедови били на победничкој страни, али... ћорак... помирите се са тим.
Ivan Karamazov
@А Миријево Istorija je ozbiljna nauka, zasnovana na cinjenicama, onim sto se dogodilo, a ne ono sto neko voli ili ne. Ne svidja vam se detaljisanje, “crno-bela slika, koju su nametnuli pobednici”. Za vas se bitka na Neretvi mozda nije desila. Ali sta cemo, tu su i strani izvori? Britanci tvrde da je “Neretva pocetak propadanja cetnika uopste. Mihailoviceve jedinice u Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni ili su likvidirane, ili u tesnoj saradnji sa Osovinom”. Americki i zvori navode “da su krajem januara 1943 zajednicke nemacke, hrvatske, talijnske i cetnicke snage povele veliku ofanzivu protiv NOP-a. Cetnicke snage predvodio je Draza Mihailovic. Snage NOP-pretrpele su velike teritorijalne gubitke, ali su pobednici”. To su cinjenice. Spominjete “pasja groblja”, ali ne i Kolasinski zatvor gde su osim partizana zatvarane i njihove zene, sestre, cak i jedna beba. Poguljenja su bila svakodnevna. O zloglasnom cetnickom zatvoru, ostala su secanja prezivelih zatvorenika i knjige Mihaila Lalica.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja