subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 23.06.2015. u 22:00

Poljska studija o Kosovskom boju

Адам Стефановић, Бој на Косову,1870.

Poznanjska katedra za istoriju Univerziteta Adam Mickjevič i Institut za balkanistiku UAM u pogledu izučavanja Balkana i Srbije spadaju u najaktivnije u Poljskoj (Vitold Šulc, Jan Lešni, Ilona Čamanjska, Ježi Jauzinjski, Tadeuš Čekalski, Zđislav Grot, Vojćeh Ščepanjski i dr.). To između ostalog potvrđuje i nedavno objavljena studija o Kosovskom boju, čije pisanje je započeo prerano umrli profesor Jan Lešni (1947–1994) a dovršila Ilona Čamanjska. Profesor Lešni je objavio više kapitalnih studija iz oblasti medievistike: „Arhaični oblici plemenskih i državnih granica Zapadnih Slovena uVIIi VIIIveku”,„Ćirilo i Metodije – apostoli Slovena. Njihovo delo i sudbina”, „Studije o počecima srpske monarhije Nemanjića”, bio je koautor  „Istorije Albanije i Kosovske bitke”,  preveo je „Letopis popa Dukljanina”i „Mickjevič i Jugosloveni”Ljubomira Đurkovića i objavio niz radova iz oblasti srednjovekovne istorije i arheologije Balkana. Ilona Čamanjska je takođe profesor Poznanjskog univerziteta Adam Mickjevič, proučava i predaje istoriju Srednje i Jugoistočne Evrope od 15. do 18. veka, direktor je Instituta za balkanistiku UAM i redaktor više publikacija koje je Institut objavio. Autor je studija: „Moldavija i Vlaška u odnosu na Poljsku, Mađarsku i Tursku u 14. i 15. veku”,Drakula. Vampir, tiranin ili junak?”, „Višnjovjecki. Monografija roda”, koautor je „Rečnika vladara srednjovekovne Evrope”, „Rečnika vladara novovekovne i savremene Evrope”...

 

Nedavno objavljenu, dosad najkompletniju poljsku studiju o Kosovskom boju (Poznanj, 2015) posvetila je profesorima Janu Lešnom i Jelki Ređep, najzaslužnijim za nastanak ovog dela, koje je počeo da piše profesor Lešni, izrazivši zahvalnost i profesorima Laslu Rokaju i Svetlani Tomin. Studija se sastoji od devet poglavlja: Izvori i istoriografija, Balkan između Maričke bitke (1371) i Kosovske bitke (1389), Neposredni uzroci rata iz 1389. i koalicije angažovane u ratu, Ratna veština glavnih rivala, Koncentracija vojske i putevi marša, Lokalizacija bojnog polja, Tok bitke, Rezultati Kosovske bitke, Tradicija i mitologija Kosovske bitke, sa iscrpnom bibliografijom, ilustracijama, mapama, indeksima.

Koristeći rezultate veoma kompleksnih istraživanja (arheologija, geografija, politička, društvena i kulturna istorija srednjovekovne Srbije i njenih suseda) profesora Lešnog, veoma cenjenog od strane srpskih medievalista, dopunila ih je svojim rezultatima istraživanja srednjovekovne Mađarske i Rumunije, kao i nizom evropskih, turskih, albanskih izvora. Uoči predaje knjige u štampu još jednom je u jesen 2014, tokom jednoipomesečnog boravka u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Dubrovniku i Makedoniji proverila lokaciju na kojoj se Kosovska bitka odigrala, koliko kilometara je sa svojom vojskom prešao turski sultan Murat, a koliko knez Lazar i njegovi saveznici, zbog čega, po njoj, Vuk Branković nije izdajnik i mnogo šta drugo. Dosta pažnje posvetila je kosovskom mitu i srpskim narodnim pesmama, osobito u analizama pojedinih junaka, stvarnih i literarnih. Veoma detaljno je obradila poglavlja o organizaciji obe vojske, naoružanju, poreklu oružja, upotrebi tokom bitke, trajanju bitke, s obzirom na neslaganja na te teme u istorijskim izvorima.

Veoma savremeno je obrazložila pojmove tradicija i mitologija, sindrom mučenika i sindrom izdajnika, koji, po Čamanjskoj, nisu samo srpska specifika već i drugih naroda, između ostalih Turaka. Jer, Kosovska bitka je spadala u retke u kojoj su poginula oba vladara, Murat i Lazar. I jedan i drugi nisu tretirani kao gubitnici već kao mučenici, koji su se borili u svetom ratu, jedan za islamsku, drugi za hrišćansku veru, odrekavši se carstva zemaljskog, izabravši carstvo nebesko. Slično su tretirani i junaci Kosovske bitke, čija je najveća vrlina što su izginuli u najznačajnijem boju u srpskoj istoriji, bez obzira da li su stvarno postojali ili su bili mitski. Posebnu pažnju posvetila je uobličavanju kosovskog mita u Vojvodini posle Velike seobe Srba, Fruškogorskim manastirima, školama narodnih pevača, s obzirom da su ih Habsburgovci naseljavali da bi se borili s Turcima i protiv prodora islama, kao i da su kosovski mit i narodna poezija uticali na razvoj srpskog jezika, književnosti i kulture uopšte u 19. veku.

Knjiga Ilone Čamanjske, pored izuzetnog vladanja problematikom napisana je s retkom objektivnošću, da bi je zbog toga trebalo uvrstiti u obaveznu literaturu o toj za nas veoma značajnoj temi, a možda i prevesti.

Biserka Rajčić

Komеntari7
7bd64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сретен Костић
Ако је неко преводи нека то буде на српски језик и писмо.
Румија@Avram Istoricar | 23/06/2015 23:43 Бар
Што ће нама Историја када имамо Аврама, а АВРАМА је у јадној и биједној Србијици све више као и НВО расту као послије кише!
ime prezime
Svaka cast Poljacima. Pokazuju na svim frontovima koliko su veliki narod koji ulaze u buducnost. Koliko su samo napredovali u poslednjih dvadesetak godina. Hvala BIserki Rajcic jos jednom. Da li se zna hoce li knjiga biti prevedena na Srpski?
kole ...
Veoma lepo...
Марко Бјегојевић
Хоће ли се превод овог дјела наћи ускоро у продаји? А за Аврама историчара једно питање, како си прошао анти - бот питање?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja