sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 25.06.2015. u 22:00 Aleksandar Apostolovski

Migranti i mi

Mnogo ljudi iz nama nepoznatih i dalekih svetova u poslednje vreme boravi u Srbiji. Pun ih je i Beograd. Gledamo ih krajičkom oka kako spavaju po parkovima, kako se kupaju na česmama ili se hrane po pekarama. Najčešće, ipak, čekaju da im neko pomogne ili pokaže put za obećane, evropske zemlje.  

Gotovo su nečujni. Kao duhovi pristigli iz čarobne lampe koju je neko otvorio i pustio ih da prepešače pola sveta. Gledaju i oni nas krajičkom oka, pa spuste glavu.

Migranti, taj novi destabilizirajući faktor modernog sveta, slivaju se kopnenim putevima u krajnju tačku – eto, ne želim da budem maliciozan, pa kažem da se to dešava sasvim slučajno, baš u Srbiji.

I mi, siromašni i mahom nesrećni domaćini, posmatramo nedeljama i mesecima te došljake koji putuju godinama iz pustinje Libije, kamenite Sirije, uništenog Iraka ili negostoljubivog Avganistana. Beže ti ljudi od rata, bede i nesreće. Traže mir, pristojan život i sreću. I misle da će sve to pronaći u Evropskoj uniji.

Lako smo pronašli zajedničku tačku. I mi, deklarativno, želimo tamo, jer mislimo da nas čekaju bogatstvo, sreća i ljudi raširenih ruku. A bolji život ne može da čeka. Tako je mislio Tadić. Tako sada misli i Vučić.

Ispostavilo se, zapravo, da imamo daleko više zajedničkog sa tim ljudima različite boje kože i vere. Stvar je jednostavna, teško prihvatamo istinu i mi n oni. Veliki svet ne želi ni njih, ni nas. Otuda se valjda tako dobro razumemo kada se pogledamo. Otuda ih gotovo niko i ne maltretira ovde – u zadnjoj pošti Srbija. I pored toliko navijača i huligana koji se trenutno odmaraju zbog pauze u prvenstvu.  

Evropa je preplavljena izbeglicama i, jednostavno, ne zna šta će sa njima. Brisel i nema komesara za proširenje migranata, nekog Johanesa Hana za pustinjsku migraciju.

Sada i nestašni momak EU Viktor Orban podiže zid na granici između Mađarske i Srbije, te je stvar pustinjski ogoljena. Nema više birokratskih verbalnih driblinga o jednakosti svih ljudi, o pružanju pomoći tražiocima azila. Sada se poručuje bez ikakve samilosti: našli ste se pred zidom, vraćajte se tamo odakle ste došli.

Ti ljudi imaju još jedan izbor. Mogu da predahnu u Srbiji. Da se izleče od iluzija. Da sam zao, rekao bih kako se nekako potrefilo da cunami migranata zapljusne Evropu i sa mora i sa kopna, upravo u trenutku kada je taj isti svet pokušao da uredi arapske zemlje, pa i šire, sve do Avganistana, po modelu zapadne demokratije. Moamer je rastrgnut, Sadam obešen, dok se Asad još drži. Ostali su sami Sirija i on. Narod mu je otišao delom u Kalifat, delom u EU.

I gle čuda. Velika Britanija nije u sistemu Šengena, pa mirno usavršava instrumente za potpunu kontrolu svojih granica. Amerika je, opet, isuviše daleko, da bi ubogi migranti u čamcima stigli do nje. O plivanju, zbog ozbiljnosti teme, ovde neće biti reči.  

Komentari20
23058
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dona delic
bilo bi dobro da i mi krenemo sa njima da trazimo neko bolje mesto pod suncem jer ovde 'leba nema.
Zoran R.
Zvuči nehumano, ali ja bih sve te jadne ljude ukrcao na kruzere i poslao u SAD, zemlju blagostanja, pa neka tamo rade i uživaju u plodovima demokratije koju su im amerikanci posejali po njihovim državama...
дејан д
Одличан текст!
Aна Миљевић
Требало би помоћи избеглицама, онако како бисмо волели да неко нама помогне у истој ситуацији. То је људски, а ми смо прво људи. Требало би израчунати количуну увезене нафте у сваку земљу запада,а која потиче из земље порекла сваког од избеглица па је поделити ценом која је плаћена по барелу. За други коенфицијент треба одабрати број страних војника у земљи порекла и то из сваке земље посебно помножити са испорученом количином наоружања па поделити са бројем становника земље порекла. Сабрати коенфицијенте и онда организовати пратњу до амбасада земаља са највећим коефицијентом. Тако Сиријци у амбасаду САД-а на пример, Нигеријци у амбасаду Немачке... Пружити им правну помоћ пред мећународном судом правде и то како у Београду тако и у Атини... Ако им не помогну у страним амбасадама организовати НВО која ће да говори о стању људских права у страним амбасадама. Ови напаћени људи заслужују више и боље од напаћене Србије, Македоније, Грчке, јер код нас их чека нови рат и ново избеглиштво. Људ
obrad simic
Kada bi bilo moguće i izvodljivo, najpravednije rešenje za sve, bilo bi da se Migranti proslede Americi i Engleskoj, ionako su oni glavni krivci za njihove muke.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja