petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 03.07.2015. u 08:15 Dejana Ivanović

Od Islamske države beži uz pomoć dži-pi-esa

Саид, Хасан и Хусеин у редакцији Политике (Фото З. Анастасијевић)

Sudbina je htela da se Said (14), Hasan (22) i Husein (26) bežeći svako od svojih nevolja iz dalekih domovina sretnu baš u Beogradu, i to u centru za azil u Krnjači. Oni su samo trojica od više desetina hiljada migranata koji pešice ili krijumčarskim kanalima prelaze našu zemlju bežeći od ratnih stihija i bede u Siriji, Somaliji, Avganistanu, Iraku... I koji su poslednjih nedelja sve vidljiviji na ulicama Beograda.

U redakciju „Politike” juče popodne ušli su nasmejani, uprkos svim nevoljama sa kojima se suočavaju u poslednje vreme kao i neizvesnoj budućnosti. Sigurnost su im pružali i njihovi pratioci, članovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima koji su sa njima od trenutka kad su zatražili azil u Srbiji.

Četrnaestogodišnji Iranac Said ima samo jednu želju – da ponovo zagrli roditelje i jednogodišnju sestru. Deli ih više od 600 kilometara – on je u prihvatnom centru nadomak Beograda, a njegova porodica u Beču. Zakonske procedure su spore i dugotrajne, ali Said uveliko pravi planove kako da ih zaobiđe i što pre stigne do porodice.

– Išli smo iz Irana, preko Turske, Grčke, Makedonije... Prvo smo putovali avionom, a zatim vozom, kombijem... Na kraju smo išli peške, moja sestra to nije mogla da podnese pa smo je nosili. Znam da smo došli u Suboticu i preko polja nastavili ka granici gde je tata dogovorio da nas prevezu kolima, za šta je trebalo da da poslednji novac koji je još imao – 800 evra. Vozilo nas je čekalo i moji roditelji su ušli u njega kad su nas iz šume napali pljačkaši. Automobil je krenuo, a ja sam se uplašio i počeo da bežim na drugu stranu – priča Said na tečnom engleskom.

Dečak nije mogao da umakne odraslima – uhvatili su ga i oteli mu torbu, mobilni telefon...

– Nisam znao šta da radim kad su otišli. Videli su me neki ljudi, dali mi vode i zvali policiju – kaže dečak.

Smešten je u prihvatilište u Subotici, a zatim preko centra za socijalni rad prebačen u azilni centar u Krnjači gde čeka regulisanje dokumenata o azilu. Ali, očigledno ih neće dočekati, jer želja da nastavi dalje i da bude s porodicom jača je od svega.

I dok Said priča o putovanju sa pravim dečačkim uzbuđenjem i spreman je da nastavi put, Hasan iz Iraka želi da ostane malo duže u Srbiji. Pitamo ga zašto je napustio domovinu? Tužan osmeh mu prelazi preko lica i ovog puta umesto na engleskom govori na arapskom, uz pomoć prevodioca.

– Radio sam kao kamerman na televiziji i napravio sam film protiv Islamske države. Zato sam morao da pobegnem – jednostavno kaže.

A onda nastavlja priču: oca i prijatelje, kaže, ubila mu je Islamska država.

– Ne dozvoljavaju nam da mislimo i žele sve da potčine. Ako ne mislite isto kao oni, odmah ste neprijatelj. Napravio sam film, posle čega mi više nije bilo opstanka u Iraku – priča smireno Hasan.

Pobegao je na sever Iraka ilegalnim kanalima. Usmeravali su ga Kurdi koji su mu pomogli da stigne u Tursku. Iz Izmira prešao je u Grčku čamcem, za šta je morao da plati 900 evra.

– Najčešće sam išao peške, ne znam ni koliko dugo, mesecima... Koristio sam dži-pi-es na mobilnom i tako određivao pravac, savetovao se sa drugim migrantima. Klonio sam se naseljenih mesta, a kad sam stigao u Srbiju krenuo sam ka Beogradu – hodajući 20 dana – priča Hasan.

Sad je u našoj zemlji, a nada se da će stići u Norvešku ili Nemačku, gde mu živi rodbina.

Od pretnji smrću bežao je i Husein iz rodne Somalije. Imao je samo 17 godina, taman je završio srednju školu i upisao višu, kada su teroristi u njegovom gradu krenuli da vrbuju dečake da im se pridruže i budu njihov alat za ostvarivanje viših ciljeva. Njegov najbolji drug pohrlio je da im se pridruži, a Husein je probao da ga odgovori.

– Svašta sam mu govorio za njih, a onda je njih nekoliko došlo kod mene i pitalo me koga ja nazivam „banditima“. Pretili su mi i tražili da im se i pridružim. Bio sam na višoj školi tek četiri meseca i nisam znao šta da radim. Zbog pretnji pobegao sam u vojsku Somalije. Odmah su me regrutovali i poslali na obuku za kadete. Prvo sam devet meseci bio na obuci, a onda godinu dana učio za oficira – priča Husein.

Sve to vreme teroristi maltretirali njegovu porodicu Tvrdili su da je Husein nevernik i da je svima njima život ugrožen ukoliko se on ne vrati.

– Obraćao sam se državi da zaštiti moju porodicu – rekli su mi da su nemoćni. Da se vratim, nisam mogao jer bi me ubili. I odlučio sam, kad su me iz vojske pustili na odsustvo, pobegao sam u Keniju – kaže ovaj simpatični mladić.

Iz Kenije je putovao uglavnom peške. Stigao je nekako do Turske, a zatim gumenim čamcem do Grčke.

– Vožnja preko mora bila je noćna mora, više od četiri sata u prepunom čamcu koji je jedva odolevao talasima. Videla nas je grčka policija u brodiću, pa smo pobegli na obližnje ostrvo. Tamo smo putovali kroz šume i iscrpljeni, umorni, žedni i gladni stigli u neko mesto. Dali su nam vodu i hranu i smestili u prihvatilište: veliku salu gde je bilo više od sto ljudi. Uslovi su bili katastrofalni, tu smo bili devet dana – priča Husein.

A onda je nastavio dalje, ka Makedoniji i Srbiji. Kada se beži iz domovine moraš da imaš određeni novac ili pomoć porodice i prijatelja: on je uspeo nešto da uštedi, a kasnije su mu pomagali drugi.

– Niko od nas ne nosi novac sa sobom, opljačkali bi nas usput. Kad stignemo u neko mesto, javimo i pošalju nam brzom poštom – navodi naš sagovornik.

U Srbiju je ušao peške, a zatim se uputio ka Beogradu. Usput su ga sretali ljudi, davali mu da jede. Za naš narod ima samo reči hvale, pomagao mu je ko je koliko mogao.

– U kontaktu sam sa porodicom preko vajbera. U međuvremenu teroristi su mi ubili brata, a savet mojih je: ne vraćaj se. I nemam gde da se vratim – tiho kaže Husein.

----------------------------------------------------------------------------------------------

Proći ću kroz mađarski zid

Husein iz Somalije veruje da će već za nekoliko dana krenuti dalje, ka Mađarskoj. Pitamo ga da li zna za zid koji naši susedi ubrzano grade. Čuo je za tu, još jednu prepreku na njegovom putu. Baš kao i drugi migranti.

– Ne mogu oni da zatvore baš sve, prolaz se uvek nađe – dodaje s osmehom.

Destinacija mu je Norveška. Iz Somalije je pobegao pre više od godinu dana, a kada će stići u zemlju gde ga, veruje, čeka bolje sutra – ne zna.

Komentari8
d1d59
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mile Tuzni
Vrlo je interesantno da svi hoce bas u Norvesku,Predvidjanja su da ce doci do velike seobe naroda a brojka je oko 60 miliona.Dali je realno da zemlja Norveska sa 4,5 miliona stanovnika primi sve te osobe,naravno da nije.To im treba na staru i reci a ne fonansijski ih izcrpljivati do krajnjeg odredista.
kastus k
@vuk vuk Čini mi se da je Vaš stav tipičan primer relativizma i stavljanja-izjednačavanja svega, a čini mi se i da mešate neke stvari. Mislim i da ima ("izvesne)"razlike da nam npr. u neko opustelo selo dođu holandski ili danski farmeri s jedne strane, ili pak izbeglice iz neke egzotične zemlje. Ako je to Vama svejedno, odlično, to je Vaše pravo i mišljenje.
Dragan-Pik-lon Todorovic
Ne treba u ovakvoj situaciji da se ponasamo stresno!Jer Srbija je na raskrsnici puteva a i sama je izvoznik emigranata.Ako samo uzmete zadnjih dvesto godina u razmatranje,videcete da je iz nase zemlje visestruko otislo na sve strane sveta,nego sto ce uopste za sledecih 100.godina proci.Pa bi politicari i elita trebalo da se bore da vrate kuci nase emigrante.Dok strancima trba dati pice i ice i ako treba i avionske karte za njihovo spajanje sa familijom.Na to imaju sveto pravo1 Ovaj cunami emigranata je izazvao prerani pad berlinskog zida!Svi ovi mladi ljudi govore maternjim jezikom a to je Francuski,Engleski,Nemacki,Spanski i idu u svoje bivse metropole!Vecina njih ima vekovne veze jer su bivse kolonije istih.Kao sto se dogodio cunami odlaska u Tursku naseg naroda dolaskom komunista na vlast!Tako da i treca generacija u Istambulu razume srpski jezik! Amerikanci su srusili berl.zid zbog Rusa!No sada(uz obilatu englesku pomoc)zele smrt svom cedu Evropi!Jer ce izgubiti primat!!!
vuk vuk
@kaktus a gde su bezali sa ovih prostora kad je izbio rat? u Evropu ili Somaliju? Najbolje da se svi ogradimo zicama. Da se pocne od Beograda, i oni primaju prepuno siromasnih sa juga Srbije...
Tito Agent
"kastus k | 03/07/2015 10:50 Pa gledajte, ukoliko gradjanstvo drzava u koje hrle ovi nesrecnici ne zele da se suoce sa uzrocima migracija, ja stvarno nemam nista protiv da im drzave postanu vecinski muslimanske. Na ovo su bili upozoravani i niko da mrdne prstom. A tako ce da im bude sve dok se ne budu suprostavili americkom krupnom kapitalu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja