ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Mihajlović: Od sutra pepelom mogu da se grade autoputevi

Autor: Tanjugčetvrtak, 02.07.2015. u 14:00
Депонија пепела у Обреновцу

OBRENOVAC – U Srbiji će od sutra pepelom iz termoenergetskih objekata moći da se grade autoputevi, aerodromske piste i železnička infrastruktura, izjavila je potpredsednica vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović, istakavši da već imamo 200 miliona tona pepela na deponijama, kojim može da se izgradi, na primer autoput od Beograda do Londona, dug 2.000 kilometara.

Mihajlović je, tokom obilaska TENT B u Obrenovcu, gde se nalazi deponija pepela, rekla novinarima da sutra stupa na snagu uredba o korišćenju pepela u putogradnji i infrastrukturi i dodala da će prva deonica na kojoj će biti isprobana upotreba pepela biti na Koridoru 11, kod Mislođina, nedaleko od Obrenovca, u dužini od 200 metara.

„Na Koridoru 11 gradnja jednog kilometra autoputa u proseku košta sedam miliona evra, a korišćenjem pepela KOŠTAĆE od 1,4 do 1,8 miliona evra po kilometru”, naglasila je Mihajlović.

Ona je istakla da se u Srbiji trenutno gradi oko 240 kilometara autoputa na Koridorima 10 i 11 i izrazila očekivanje da će se pepeo koristiti kao materijal.

„Ako konzorcijum domaćih preduzeća dobije na tenderu posao izgradnje osam kilometara autoputa na Koridoru 11 na deonici Srpska Kuća- Levosoje na jugu Srbije, nadam se da će koristiti pepeo”, rekla je ministarka.

Ona je rekla da će se pepeo EPS-a, čija je ukupna vrednost milijardu evra ustupati besplatno za državne projekte, dok će u ostalim slučajevima morati da se plati.

Mihajlović je naglasila da ne postoji nijedan razlog da se pepeo u Srbiji ne koristi za gradnju, s obzirom da se više od 50 godina koristi u Evropi i svetu.

„To je resurs koji moramo da koristimo, neke zemlje imaju naftu, neke gas, a mi smo bogati letećim pepelom koji možemo da iskoristimo”, rekla je potpredsednica vlade, dodajući da pepeo u Srbiji trenutno zauzima 1.400 hektara plodne zemlje.

Mihajlović je rekla da treba što pre da počemo da koristimo pepeo jer ćemo tako smanjiti troškove životne sredine, s obzirom da EPS trenutno za deponovanje pepela izdvaja 50 miliona evra godišnje.

Kako je rekla, upotrebom pepela povećaćemo broj kilometara koji možemo da izgradimo i smanjićemo upotrebu neobnovljivih materijala, kao što su šljunak, kamen i pesak.

Mihajlović je dodala da pepeo treba što pre da koristimo i zato što će EPS od 2017. godine imati dodatnu obavezu za životnu sredinu, odnosno dodatna plaćanja zbog uskladištenog pepela.

Vršila dužnosti direktora „Putevi Srbije” Zoran Drobnjak izrazio je očekivanje da će već ove godine početi da se koristi pepeo za gradnju Koridora 11 na deonicama Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig, kao i da će prva deonica kod Mislođina biti probna, nakon čega će biti ispitana.

On je dodao da će se pepeo koristiti u narednom periodu i za gradnju Koridora 11 od Beograda do Obrenovca.

Drobnjak je objasnio da leteći pepeo mora da se stabilizuje vodom da ga ne bi raznosio vetar, kao i da će se u njega dodavati cement i neki aditivi, a u putogradnji će se koristiti kao nasip koji se sad pravi od peska.

Putevi Srbije, prema njegovim rečima, već sarađuju sa Geomehaničkim institutom iz Češke i Građevinskim fakultetom u Beogradu na tom polju.

Zamenik direktora TENT-a Milan Petković rekao je da je inicijativa za korišćenje pepela postojala još pre oko deset godina, ali da se do sad nije na tome ništa uradilo i da pepeo trenutno pravi ekološke probleme i da se za njegovo skladištenje izdvajaju velika sredstva.

On je rekao da u TENT-u B su uskladištena 52 miliona tona pepela, a na TENT A 80 miliona tona, kao i da se ukupno u postrojenjima TENT-a dnevno proizvodi između 10.000 i 12.000 tona.

Uredbom o primeni pepela u građevinarstvu bliže se propisuju uslovi za korišćenje pepela kao građevinskog materijala i u Srbiji budući da takva praksa u zemljama SAD i EU postoji više od 50 godina.

Na deponijama u Srbiji trenutno ima oko 200 miliona tona pepela tržišne vrednosti oko milijardu evra.

Upotrebom pepela iz termoelektrana i drugih termoenergetskih objekata mogu se ostvariti uštede od 30 od 80 odsto u izgradnji puteva u poređenju sa korišćenjem standardnih građevinskih materijala.

U Srbiji se godišnje proizvede 6,5 miliona tona pepela.


Komentari12
ccb66
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

drug Potemkin
ma što od pepela...nek se pravi od čokolade, pa da putnici rukom kroz prozor zahvate kad im padne šećer ili im se prijede nešto slatko....
drug Potemkin
ma što od pepela...nek se pravi od čokolade, pa da putnici rukom kroz prozor zahvate kad im padne šećer ili im se prijede nešto slatko....
prolaznik prolaznik
Gđa Ministar sigurno ne zna ekološke zakone jer je bila na čelu ministarstva u kojem je bila i zaštita pa očigledno nije naučila posao. Ova Uredba je u suprotnosti sa Zakonom o upravljanju otpadom. Pepeo se može tretirati i tretira se u svetu kao nus proizvod ili poluproizvod i toga nema u zakonu o otpadu. Gospodo iz vlasti, prvo promenite zakon pa tek onda se šepurite sa izjavama. Ima mnogo firmi koje muku muče sa istim problemom ili sa ostacima od građenja kao što je kamen i šut i isto tako ne mogu da ga iskoriste ponovo u građevini jer ih zakon o otpadu sprečava. Ovim država direktno izbegava i obaveze vezane za zakon o proceni uticaja koje bi Koridori morali da rade itd itd.
vox ex populi
Ajte molim, vas. Ne posipajte nas pepelom.
Milosrdni andjeo
Umesto sto se sprema da gradi puteve od pepela,zasto ne premesti trasu koridora ciju izgradnju nadzire, i spasi STARI HRAST koji zeli da ukloni?Nije u pitanju nikakva ekoloska kampanja protiv VLADE nego normalan pristup zastiti ovog stabla,koje je i sibol tradicije!mestani vole to drvo,a moglo bi da bude i turisticka atrakcija!Zar BAS gdja mora da istera svoju volju i ne moze da premesti trasu puta?A bila je cak i ministarka za ekologiju!A cak i gdin Karic,prestao je da se bori za hrast i trazi da se legalizuju istopolni brakovi!Sve ih je zapad KUPIO i uredno rade domaci zadatak!A doveli su zemlju do praha i pepela!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja