ponedeljak, 22.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:12
10 PITANjA O SISTEMU ORGANA ZA VARENjE – Kako funkcioniše naša utroba

Zadovoljan stomak – srećan čovek

Unutrašnjost čovečjih creva i organa za varenje je čudesan svet, složen mehanizam koji ima veći uticaj na naše zdravlje i raspoloženje nego što se mislilo, tvrdi dr Džulija Enders, čije je istraživanje, objavljeno u knjizi „Ključ tela”, postalo svetski hit
Autor: Aleksandra Mijalkovićponedeljak, 06.07.2015. u 08:00
Др Џулија Ендерс у лабораторији у којој је припремала свој научни рад...

i ljudska utroba, kako je vidi njena sestra Džil

Naučnici, istraživači, lekari, razni iscelitelji i obični ljudi zainteresovani za sopstvenu dobrobit, posvećuju ogromnu pažnju zdravlju, proučavaju kako funkcionišu pojedini organi, koja je njihova uloga u čovekovom telu i šta je sve potrebno preduzeti da bi što duže radili besprekorno. Srce, mozak, pluća… glavni su junaci mnogih stručnih radova i studija, ali jedan izuzetno važan sastavni deo čovečjeg organizma kao da je uvek ostajao u sporednoj ulozi. Sve dok mlada Nemica Džulija Enders, studentkinja medicine, nije nedavno odlučila da mu posveti svoju karijeru.

Svoj doktorski rad o ljudskoj utrobi, za koji je istraživanja obavila u Institutu za mikrobiologiju i bolničku higijenu u Frankfurtu na Majni i uspešno ga odbranila na Medicinskom fakultetu, pretočila je u knjigu „Ključ tela”. Knjiga je odmah postala međunarodni bestseler, a nedavno je prevedena i na srpski jezik. Popularnost ovog dela dobrim delom je zasluga i Džulijine ubedljive pobede na međunarodnom takmičenju za popularizaciju nauke mladih istraživača 2012. godine – njeno izlaganje i danas je hit na „Jutjubu” – ali i zabavnih ilustracija koje su delo njene talentovane sestre Džil, dizajnera za nauku.

Ekskluzivno za čitaoce „Magazina”, dr Džulija Enders objašnjava zašto je unutrašnjost našeg stomaka toliko zanimljiva i važna, kako da joj ugodimo i čime da doprinesemo dugom i uspešnom očuvanju tog složenog mehanizma.

Pre svega, ističe naša sagovornica, trebalo bi imati na umu da utroba čini dve trećine čovekovog imunološkog sistema, da njen rad utiče na gotovo sve druge organe, a posebno je zanimljiva njena veza s mozgom – naučnici su utvrdili da ljudi s određenim probavnim tegobama često imaju i probleme s nervima. Po složenosti, obilju i raznovrsnosti signalnih materija, nervnog izolacionog materijala i načinima njihovog povezivanja, utroba podseća na „komandni centar” u čovekovoj glavi, zato njenu mrežu nerava nazivaju i „mozak utrobe”.

Svako je u životu imao prilike (neko znatno češće od drugih) da oseti kako stresne situacije utiču na stomak, izazivajući proliv, zatvor, nadimanje… Osobe sklone sindromu nadraženih creva češće pate od anksioznosti i depresije, što postaje jasnije kad se zna da čak 95 odsto serotonina, hormona zaduženog za dobro raspoloženje, ali i za osećaj sitosti (otuda onoliko zadovoljstvo kad se najedemo) nastaje – u čovekovoj utrobi! Unutrašnjost našeg stomaka proizvodi više od 20 sopstvenih hormona.

Mnogi lekari, doduše, ne prepoznaju uticaj creva na raspoloženje svojih pacijenata, pa kad im se ovi požale da se zaista loše osećaju, to pripisuju „iracionalnim psihičkim smetnjama”, kaže Džulija Enders. Eto, dodaje, to je još jedna posledica potcenjivanja utrobe i još jedan razlog zbog kojeg je potrebno širiti saznanja o njoj.

Kako ste se zainteresovali za ljudsku utrobu i odlučili da baš ona postane predmet vaših istraživanja?

Sa 17 godina sam dobila veoma neprijatan dermatitis. Poželela sam da razumem zašto mi se to dogodilo i šta se dešava unutar mog tela. Jedna od činjenica koje su me posebno iznenadile bilo je saznanje da su čovečja creva čistija nego što se obično smatra: čak sedam od oko osam metara, koliko je njihova prosečna dužina, nema nikakve veze s fekalijama i lošim mirisima. Ono što najpre povezujemo s njima događa se tek na krajnjoj „stanici”. Začudilo me i koliko su osetljiva i koliko odgovorna za toliko mnogo toga u mom životu: ne samo za varenje, nego i za raspoloženje, imunitet i hormonski status! Kasnije sam, proučavajući creva izbliza, utvrdila i da su veoma lepa: pod mikroskopom, njihova unutrašnjost podseća na nežni somot.

Koje su najčešće predrasude i nerazumevanja s kojima ste se suočili?

Ljudi često upru prstom u svoj pupak i kažu: „Boli me stomak”. U stvari, reč je o tankom crevu, jer stomak se nalazi znatno iznad. Kad čuju da im krče creva obično smatraju da ona traže hranu, da je to od gladi, ali istina je da u tom trenutku creva vredno rade na svom čišćenju posle obavljenog varenja, u očekivanju sledećeg. Ako tad počnemo da jedemo, akcija se prekida, zato nutricionisti preporučuju pauzu od četiri-pet sati između obroka, koliko je crevima potrebno da se pripreme za narednu „isporuku”. I još nešto: ko uredno žvaće, ostavlja manje posla stomaku.

Pomenula bih i jednu od posledica stava da je sve što ima veze sa crevima i njihovim pražnjenjem „sramota” i da se o tome javno ne priča. Kad sam objavila „Ključ tela” doživela sam da jedna baka, uzorna katolikinja, za vreme nedeljnog porodičnog ručka pred svima izjavi kako je, pročitavši knjigu, utvrdila da 74 godine nepravilno sedi na klozetskoj šolji!

U čemu je baka grešila?

Verovatno je, kao i većina savremenih ljudi koji u svojim stanovima imaju komforna kupatila, sedela udobno zavaljena, umesto da prazni creva u znatno prirodnijem „čučećem” stavu. Verovatno se i često uzdržavala od odlaska u ve-ce izvan sopstvene kuće i tako poremetila normalan rad creva. Moramo naći kompromis između onoga što činimo da bismo se osećali dobro iznutra, i onoga što radimo da bismo se uklopili u spoljašnji svet. Evo nekoliko saveta: piti dovoljno vode (naročito na putovanju), jesti balastne materije (pahuljice sa semenkama i šljive); ne potiskivati potrebu, već ići u ve-ce uvek kad vas „pritera”; ukoliko su creva usporena, podstaći ih prebioticima i probioticima, u hrani ili tabletama, a laksative (kojima treba tri dana do krajnjeg rezultata) koristiti tek uz savet lekara. Ukoliko patite od zatvora, pokušajte da se blago ljuljate, savijajući se napred-nazad dok sedite na klozetskoj šolji.

Kakva je veza između stomaka i mozga?

Našem mozgu potrebno je obaveštenje na osnovu kojeg će odrediti kako se osećamo, a iz utrobe stižu najvažnije informacije o tome: ona poznaje svaki molekul naše krvi, prati nivo hormona, brine o imunitetu i zna šta proizvodi desetak triliona najrazličitijih bakterija unutar naših creva. Neke od tih bakterija „krive” su što mozak ponekad dobija pogrešan signal da smo gladni čak i kad smo siti. Bakterije su važan trener imunološkog sistema, pomagač u varenju, proizvođač vitamina i stručnjak za oslobađanje od otrova iz loše hrane (recimo buđavog hleba) i lekova. Zato ih mozak tako pažljivo osluškuje.

5. Koja hrana prija jednom, a koja drugom organu?

Mozak veoma voli slatkiše, jer je šećer koncentrat energije koju on može brzo da iskoristi. Ali, stomaku ne prijaju, što signalizira povremenim dijarejama. Nije problem samo u belom šećeru, za koji je već dokazano da je nezdrav. I višak inače korisne fruktoze (a to kod većine ljudi znači više od 50 grama dnevno, što je pet krušaka, šest jabuka ili osam banana) može biti loš: ako u želucu imamo suviše fruktoze, za nju se vezuje triptofan, aminokiselina neophodna za građenje serotonina, hormona koji određuje dobro raspoloženje ali i sitost. Neotkrivena netolerancija na fruktozu, to je tek nedavno utvrđeno, može da prouzrokuje depresiju, kao i stalni osećaj gladi, odnosno potrebu da se unosi šećer, što opet rezultira povremenim bolovima u stomaku. A fruktoze ima, osim u voću, i u mnogim drugim namirnicama, naročito u industrijskim prerađevinama i kečapu.

Našoj utrobi često smeta i mlečni šećer, laktoza. Ljudi s godinama gube sposobnost njene razgradnje – nadimanje i prolivi kod starijih osoba verovatno su posledica uobičajene čaše mleka za doručak ili pred spavanje. Kod nekih ljudi postoji i netolerancija na gluten iz pšenice. Iako su, u principu, žitarice veoma korisne u ishrani, trebalo bi ograničiti njihovo unošenje: dok su naši preci – lovci i sakupljači – jeli oko pet stotina vrsta biljaka, lekovitih trava i korenja, današnja ishrana uglavnom se sastoji od 17 kultivisanih biljaka, s kojima ljudska utroba teže izlazi na kraj.

Kakvu onda hranu jesti?

Onu posle koje se osećamo prijatno dva-tri sata pošto smo je pojeli, jer je toliko vremena potrebno da dospe u našu krv. Postavimo sebi pitanje: „Onaj kolač je zaista bio ukusan, ali zašto se sad osećam toliko umorno?” Naprotiv, kad se pogostimo namirnicama koje sadrže vlakna, naročito ona rastvorljiva u vodi, poput inulina, naš stomak je zadovoljan i šalje nam pozitivne signale, pa smo puni elana.

Jedno poglavlje u knjizi posvetili ste bakterijama koje žive unutar naših creva. Koje su „dobre” a koje „loše” i dešava li se i da promene uloge?

„Dobre” su one koje pomažu varenju, doprinose da creva budu čista, održavaju imunološki sistem i utiču na regulaciju telesne težine, raspoloženje i nivo korisnog holesterola. One druge „kvare” ravnotežu, remete procese, izazivaju upale, podstiču bolesti… Među njima je možda najpoznatija salmonela, krivac za prolive i povraćanja. Tri pravila pomažu da se s njom izborimo: u kuhinji koristiti plastične a ne drvene daske za sečenje hrane, jer mogu bolje da se operu, i nemaju brazde u kojima se bakterije zadržavaju; sve što dolazi u dodir s presnim mesom ili jajima (daske, ruke, pribor za jelo, cediljke, sunđere…) dobro oprati vrućom vodom; meso ili hranu s jajima obavezno termički obraditi.

Helikobakterija, najstarija „kućna životinja” čovečanstva, primer je bakterije koja može biti i „dobra” (smanjuje rizik od astme, raka pluća ili šloga) i „loša” (može podstaći upale, čireve i rak želuca).

Kako radi naš probavni sistem?

Od ulaska u naše telo do trenutka kad ga njeni ostaci napuste, hrana prolazi dugačak i zanimljiv put i susreće se s raznim organima i njihovim stanovnicima, koji pomažu da na najbolji mogući način iskoristimo to što nam ta hrana nudi. Pljuvačka počinje razlaganje ugljenih hidrata, deluje antibakterijski mucinom, bori se protiv gljivica i bolova opiorfinom (sredstvom koje deluje jače od morfijuma; doduše, proizvodi ga u malim dozama), jer su usta veoma osetljiva – tu ima više nervnih završetaka nego bilo gde u organizmu, pa bi nam, recimo, i najmanja tačkica sa jagode užasno zasmetala. Tu su, onda, krajnici, stražari, pa jednjak, onda želudac – iskošena vrećica čudnog oblika, čiji jedan deo vari čvrstu hranu, a drugi se bavi tečnostima – zatim vijugavo tanko crevo sa sitnim resicama koje do kraja usitne hranu i iz nje izvlače hranljive materije, te ih preko crevnog zida šalju u krv. Najzad, debelo crevo, gde se resorbuju važni minerali, i uz pomoć triliona bakterija izvlači dodatna doza masnih kiselina bogatih energijom i vitaminima (K, Be 12, riboflavin, tijamin…). Ostatak se izbacuje. Naš izmet je uvek jednake slanoće, verujte mi na reč!

Da li i slepo crevo ima neku ulogu?

Mnogi ga smatraju bespotrebnim organom i sete ga se tek kad se upali, zaboli i ugrozi život pacijenta. Ono je, zapravo, zvanično važan deo debelog creva, sastavljen gotovo isključivo od imunološkog tkiva i korisnih bakterija (naročito za ljude koji žive u područjima s mnogo uzročnika proliva). Ukoliko tu „svrati” neka loša klica i zagadi ga, reaguje otokom i upalom. Operacijom se uklanja crvuljak, koji visi s njegove donje strane.

 Šta najviše ugrožava unutrašnjost našeg stomaka?

Loše životne navike, nadasve one u ishrani, o kojima sam već govorila, i – stres. On je verovatno jedan od najbitnijih uzročnika nadraženosti creva. Stres je nehigijenski. Menja vremenske prilike u stomaku. Loši stanovnici utrobe tada se uspešno umnožavaju, a dobri ne stižu da obave svoje redovne zadatke. Kod pacijenata s nadraženom utrobom dobre rezultate postiže hipnoterapija. Ali, i zdrave osobe koje povremeno pate od depresije i strahova trebalo bi tad da se podsete da i nadut stomak može da izazove loša osećanja, usled stresa ili nepodnošenja određenih namirnica. Krivicu ne treba uvek tražiti u mozgu.

-----------------------------------------------------

Crevna flora

Čovečja crevna mikrobiota teži oko dva kilograma i u njoj živi oko sto miliona bakterija (koje čine 90 odsto svih stanovnika utrobe i dele se na dvadesetak tipova), kao i razne gljivice i kvasci. U gramu izmeta više je bakterija nego ljudi na Zemlji! Naučnici su 2011. istraživali floru pupka, i tu otkrili bakterije dotle poznate samo iz mora u Japanu – a ispitanik nikada nije bio u Aziji.

-----------------------------------------------------

Krajnici i gojaznost

Istraživanja su pokazala da su osobe kojima se krajnici uklone pre navršene sedme godine života izloženi visokom riziku od prekomerne težine. Lekari još ne znaju zašto. Ipak, povezanost imunološkog sistema (kojem pripadaju krajnici) i telesne težine sve češće je predmet studija. Za neuhranjenu decu efekat operacije krajnika, naprotiv, može biti odličan. Dobijaju na težini do normalnih granica. Dakle, krajnike vaditi samo ako su toliko uvećani da otežavaju disanje i spavanje!

-----------------------------------------------------

Trubački koncert u stomaku

Alkohol može hiljadostruko da uveća visokoproduktivne bakterije u našoj utrobi, jer ga neke bakterije koriste kao hranu, a one su vredni proizvođači gasa. Tako se noćni disko pretvara u trubački koncert unutar stomaka.

Pušenje, s duge strane, utiče na veću proizvodnju želudačne kiseline, što izaziva gorušicu i podrigivanje kiseline. U tom slučaju najbolje je zauvek ostaviti cigarete, a u međuvremenu pomažu i nekoliko gutljaja vode i uspravljena leđa, dok je noću dobro leći uzdignuvši trup za trideset stepeni.

-----------------------------------------------------

Istine i zablude o maslinovom ulju

Hladnoceđeno, takozvano devičansko maslinovo ulje, smatra se jednom od najpoželjnijih namirnica za zdravlje organizma, jer štiti od arterioskleroze, celularnog stresa, Alchajmerove i raznih očnih bolesti, prevencija je za neke vrste raka, pomaže kod reume i artritisa, ima potencijala da se izbori s naslagama sala, neguje unutrašnjost naših creva… Ipak, ističe Džulija Enders, nikako ga ne bi trebalo koristiti za prženje, jer tad vezuje za sebe opasne slobodne radikale iz vazduha. A nije, kako mnogi veruju, ni univerzalni lek za kožu i kosu. Naprotiv, dermatološke studije pokazuju da čisto maslinovo ulje iritira kožu, a kosa posle njegovog nanošenja postaje toliko masna da ne može normalno da raste.


Komentari3
bc489
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Drinski
...drugim recima post je ono sto organizam trazi a to je poznato vec vekovima, zar ne?
Srba, Velika Britanija
Sjajan tekst. Posebno zahvaljujem autoru i Politici sto ni jednom u tekstu nisu upotrebili ogavne serbsko-naucne reci 'unos' (hrane), 'termicka obrada' i 'uzivanje' (alkohola).
maja trajković
Divan tekst, fantastična knjiga! Nisam imala pojma da je stomak toliko važan organ, a svi trpamo u njega šta stignemo, kao da je kanta...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja