utorak, 28.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:36

Gledanje iz velike blizine

Autor: Ljiljana Ćinkulčetvrtak, 09.07.2015. u 22:00
Милица Стевановић Отворена конзерва, 1969-1970

Milica Stevanović (1933) u svom višedecenijskom stvaralaštvu potpuno je posvećena istraživanju plastičkih i optičkih fenomena vizuelne umetnosti. Može se reći da je ovaj problemski fokus odredio tok i vremenske etape u njenom radu koncentrisanom na ideju o integralnosti predstave. I naslov ove retrospektivne postavke „Nastajanje slike” deo je stvaralačkog koda izraslog iz umetničke prakse slikarke ukorenjene u vlastita ubeđenja i ritam sopstvenog bića. Kao svaki posvećenik, dugotrajno i beskompromisno gradi delo s premisom da „svaki pokret ima svoju emotivnu dimenziju, svoj muzički sadržaj”. Upravo koncept ove retrospektivne izložbe (nekada planirana u Muzeju savremene umetnosti, nije realizovana) jedinstvena je prilika za sagledavanje i rekonstrukciju kompleksnog stvaralačkog procesa koji je u znaku traganja za univerzalnim rešenjem prostora; u slikarskim ritualima ona misli o njegovoj polivalentnosti između filozofskih i egzaktnih nauka, o interaktivnom odnosu figura – prostor, o dinamici prizora, o fluidnim situacijama vizuelne i plastičke relativnosti, a u tom prostoru je negde i objašnjenje kako je njena slika izrasla u reljef, a reljef u objekat u prostoru.

Milica Stevanović je kontemplativna ličnost čiji deo kreativnosti pripada i autorskim tekstovima koje šest decenija objavljuje nastojeći da iz sopstvene stvaralačke pozicije i vremenskog konteksta problematizuje značaj opažanja, proces stvaranja, relacije umetnost – društvo, urbanističko ambijentalno oblikovanje, a pre svega negovanje kulture gledanja. Očito, ideje njenog umetničkog delovanja kompatibilne su sa njenim stavovima u problemsko-poetskim tekstovima. Tako su u obimnoj publikaciji koja prati ovu reprezentativnu postavku u SANU, pored opservacija kritičara, publikovane i inspirativne slikarkine eksplikacije koje na određeni način referišu na sam stvaralački proces, njegove zahtevne idejne i vremenske seanse, na razlike u estetičkim kategorijama viđeno – predstavljeno. Iz dnevnika gledanja, crtanja i slikanja prizora Blagovesti (1997–2015), na osnovu reprodukcije slike Blagovesti Leonarda da Vinčija – dugačak podnaslov autorskog teksta  „Nastajanje slike”, Milica Stevanović u formi povremenog dnevnika precizno interpretira faze/proces rada, dileme, zapažanja, svojevrsne „studije vidljivosti i dodirljivosti”, kako je u novembru 2004. zapisala. Inače, u okviru ove reprezentativne postavke slika i crtež Blagovesti, nastajale dugih osam godina, dobile su istaknuto mesto. Oko stotinak radova prati poetske krugove tokom više od šest decenija delovanja ove slikarke. Rani radovi s početka pedesetih godina na kojima je već primetan njen temperament i ekspresija materije i forme, mahom su grupisani u drugom delu galerije i za posetioce predstavljaju utisak iznenađenja. Već u narednoj deceniji zavladalo je slikarkino načelo „gledanje iz velike blizine karakteristično je za moj rad”, koje se potom iz godine u godinu, sezanovskom upornošću, koncentrisalo na stukturiranje jednostavnih tema (figure ili predmet u prostoru). U crtežima, slikama, oprostorenim slikama i objektima izraslim iz njenih slika očit je analitički postupak osnažen kolorističkim intenzitetom, u nekim fragmentima vangogovske snage. Put je vodio ka jednom kompleksnom i otvorenom delu građenom za učitavanje relacije gledanje –viđenje i interaktivni odnos figura – prostor.

Slikarka je težila ka najobjektivnijim mogućim vizurama koje su izrasle u barokizirane forme nastale iz bojene materije i dovedene do stanja reljefnosti. Elemente ove figuracije čine jake konture, armatura crteža, forma, brid, bačene senke u vidnom polju, pikturalni prostor – unutra ka spolja. Radikalno gledanje na prostor, svetlo i senku i izbalansirani kamerni formati izloženih dela s velikim galerijskim radovima pojačavaju ritam ove postavke.

Danas je Milica Stevanović jedna od najznačajnijih naših slikarki za koju je stvaralaštvo estetički i etički čin, a njen duboki trag u našoj savremenoj kulturi poredi se sa dometima Nadežde Petrović i Zore Petrović. Ipak, Milica Stevanović cenjena je uglavnom u profesionalnim krugovima, među kolegama, kritičarima, njenim studentima. Izlagala je samo kad je bila zadovoljna svojim vizuelnim rešenjima, a kako je temeljna ličnost za koju je stvaralaštvo u procesualnosti gledanja i objedinjavanju koncentrata različitih vizura izabranog predmeta i/ili figure, do perfekcije rešeni, njene izložbe su bile prave umetničke svečanosti, pa se tako može govoriti o slikarkinoj doziranoj prisutnosti i meri ekskluzivnosti njenog opusa.

U karijeri Milice Stevanović pored nagrada – Oktobarskog salona, Politikine, „Ivana Tabakovića”, ULUS-a – ona je i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Nadamo se da će ove godine slikarka postati redovni član ove ugledne institucije. Ako uvažimo mišljenje da živimo u vremenu kulturne dezorijentisanosti i intelektualnog konformizma, komercijalizacije svega uz slogan brzo–sada–ovde, nadajmo se da kriterijumi ove vrhunske institucije koja pojačava i afirmiše identitet nacionalne kulture i nauke nisu narušeni.  


Komentari0
80b6a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kritika / Vizuelna umetnost

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja