ponedeljak, 25.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:46

Ako smo vaspitani, onda smo neprilagođeni

Autor: B. G. Trebješaninponedeljak, 20.07.2015. u 22:00
Анита Манчић (Фото Вукица Микача)

Gete je rekao da je veliki narod koji ima „Hasanaginicu“. Šta se desilo sa našom veličinom? Koliko smo zaboravili na stid, ljubav, odanost, posvećenost... razgovarali smo sa glumicom Anitom Mančić neposredno posle premijere predstave „Hasanaginica“, prema delu Ljubomira Simovića, a u režiji Jagoša Markovića. Predstava je izvedena u atrijumu letnjikovca Buća u Tivtu, a u okviru ovogodišnjeg Međunarodnog festivala mediteranskog teatra „Purgatorije“.

„Moraćeš da se otrgneš. Takva nećeš valjati ni sebi ni bogu, ni ljudima...” reči su, pored ostalih, koje je majka Pintorović, koju tumači Anita Mančić, uputila svojoj ćerki, nesrećnoj Hasanaginici. Anita Mančić koja već ima bogato tivatsko glumačko iskustvo pokazala je i ovoga puta da svaka uloga ima svoju scensku snagu ukoliko joj se posvetite na pravi način.

„Hasanaginica“ traje kroz vekove. Čega je po vama simbol ova saga o Fatmi Arapović, ženi koja večno živi i traje?

Svako „Hasanaginicu“ može da je tumači iz svog ugla. Ni ja sama ne bih mogla da se opredelim za jednu stvar. Osnova priče je žena, njen status nekada i sada. Danas, naravno manje, ali nekada da. Međutim, to je i priča o izdaji, doslednosti, o bolesnim umovima... Jednostavno u ovoj fantastičnoj drami može mnogo toga da se izvuče kao pouka, ali i da kaže, promisli o realnosti ljudskih ambicija, o zlu, o slabosti koja dovede do kobnih momenata.

„Hasanaginica“ je mera stida, nepravde, ponosa... Za šta nam je Hasanaginica danas inspiracija?

Za sve to što ste nabrojali. To danas više ne postoji. Ono što je ranije bila vrlina danas postaje mana. Biti stidljiv, to više ne postoji, a odsustvo stida povlači mnoge druge stvari u ovom našem vremenu u kojem nam više ništa nije sakriveno. Sve nam je poznato i na izvolte. Danas ukoliko se pridržavamo nekog vaspitanja i načela koja su nam preneli roditelji i preci, postajemo neprihvaćeni i neprilagođeni.

„Vreme je najveći lekar. Nesrećni ljudi katkad veruju da im nesreća daje pravo na sve.“ Kroz svoje uloge iskazujete šta mislite o svom vremenu. Šta ste utkali u lik majke Pintorović. Na šta ste hteli da ukažete?

Teško da može kroz ovu malu ulogu da se kaže nešto novo. Ono što je, ipak, meni bila ideja bez obzira na to, jeste kakav

 rezultat se stvori od čoveka, kakav čovek postane u nekim zrelijim godinama. Da se nijedan čovek ne rađa zao, već život i iskustvo, vaspitanje ili okolina ljude pravi ovakvim ili onakvim. Kroz majku Pintorović, ali posebno kroz poslednji deo dramskog iskaza, moja ideja jeste da ona nije duša od kamena, ali da je jednostavno zbog svog života, statusa, mnogih kalkulacija koje je radila postala to što jeste.

Osetljivi ste na tuđe sudbine. Čime Vas je dotakla sudbina Hasanaginice? Kakav je položaj žena danas na Balkanu?

Mislim da su danas žene prešle u drugu krajnost. Čini mi se da postoje dve krajnosti, a da ne može nikako da se uspostavi sredina kojoj svi težimo. Ili je crno ili belo. Ili su potlačene u nekim sredinama, u nekim odnosima iza zatvorenih vrata ili su potpuno feminizirane, svoje do te mere da im muškarci nisu potrebni. Tu neku sredinu treba naći. Potreba i odnos između muškarca i žene je nešto što jednostavno produžava vrstu. U današnje vreme žena je ili gazda ili je potlačena.

Da se više vodilo računa o kulturi drugačije bi nam bile crne hronike. Kakvo mi to vreme živimo? Koliko smo se udaljili od pravih vrednosti?

Živimo vreme nipodaštavanja čoveka, a onda i svega ostalog. Mi smo kao ljudska vrsta nezaštićeni. Kada bi ti se nešto desilo ne bi znao na koju adresu da se obratiš i ko bi mogao da te spase od bilo kakvog nedela. U ovom našem vremenu, posebno u poslednje dve tri godine mnogo je nekvalitetnih ljudi došlo na pozicije i odlučuje o našim sudbinama. Svako ima pravo na sve, niko nikoga ne poštuje. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali ono ne mora da se širi kao metastaza samo zato što su neki pojedinci došli na neke važne pozicije, a da nisu sposobni da ih obavljaju kako treba. Nemaju dara, nemaju obrazovanja, niti bilo kakvu podršku za mesto na kojem su se raznoraznim kanalima našli. I onda se kvalitetni, pametni ljudi povlače. Osećaju se usamljeno i u manjini. Mrsko mi je da sada pominjem imena i konkretne slučajeve, jednostavno mi je gadno vreme u kojem živim, jer ne samo ja, već i bilo ko, ko je nešto uradio u životu, iza sebe ima neki alibi da je uradio nešto što zaista jeste. Sada on mora da se pravda nekim samozvancima, malim ljudima, sitnim dušama koji pod velom nekih veličina i velikih poduhvata suštinski profitiraju.

Kojim pute ide srpsko pozorište?

Da se nadovežem na prethodnu priču: ukoliko se budu zadržali nekvalitetni ljudi, mi odosmo dovraga. Ali ako se na pojedina mesta postave pravi ljudi, onda imamo neku budućnost. Isto mislim i kada govorim o materijalnoj podršci kulturi. Da ne pričam dalje, ma ništa mi se ne dopada, da ne zalazim u detalje.

Vaša želja je da pronađete svaki kutak na zemlji. Da li planirate neku novu turističku avanturu?

Da, putujem u avgustu u Peking sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem koje tamo gostuje sa Molijerovim „Uobraženim bolesnikom“ u režiji Jagoša Markovića. Radujem se ovom izazovu.


Komentari6
ed86c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksa Ivanovic
Bosko,odlicno zapazanje buduci da gledate iz vizure gasratbajtera iz Beča, pridoslog tamo iz Pozarevca verovatno.Anita je dobra glumica.Znam je dugo,ne znam bas da li je prava osoba da prica o vaspitanju,imala je faze.. sad je moguce vaspitana.Vaspitan covek bira drustvo ona nije, tada makar.
Jole Manojle
Prevaru kao model ponašanja "šta mi ko može" tajkuni su ubacili u državni aparat a onda se to reflektuje na sve i kulturu. Pročitao sam da PIO zakida na troškovima sahrane poljoprivrednim osiguranicama. Sigurno da su stručnjaci u PIO znali šta rade i da to nije bilo slučajno. To se zove zakidanje kada radi Država a kada to isto rade pojedinci to se zove pljačka i ide se u zatvor osim ako niste povezani sa Državom. Kakvo je potrebno vaspitanje da bi u takvom okviru bili uspešni? Upravo takvo kako se servira i kako prolazi. Zamuti što više estradom, Maldivima, Velikim i malim bratom, obaveznim silikonima i poltronima... da ovaj sistem može dalje da funkcioniše.
Maki Stef
Ovde nema vise od prethodna 3 komentara, zato sto se ovaj narod zavukao u misju rupu. Kada se procita intervju sa nekom pametnom osobom, koja na fini nacin iskaze istinu o vremenu u kome zivimo, a onda primetimo da nema dovoljno komentara na isti, razlozi mogu biti razliciti. Ako lice nije jezikom gomile vredjalo nikoga, onda nije uzburkalo niske strasti dezurnih citalaca, ako nije istaklo na subverzivan nacin svoje protivljenje partiji na vlasti, na taj nacin je izmaklo argumente za protiv napad gomili politickih neistomisljenika, ili sto je mozda i najgore, nesrazmerno mali broj ljudi cita ovakve rubrike. Kultura nam je na dnu, gleda se Farma, priprema se novi (nikad veci, da ne kazem u novijoj istoriji) Veliki brat, tu su negde i beskonacni Maldivi. Pinkoizacija i tabletoizolacija Srbije, otupljenost i nesvesna uronjenost u svakodnevni kic i sund. Ako smo vaspitani, onda smo neprilagodjeni, dodao bih, ako smo prosveceni, sve je verovatnije da cemo biti i usamljeni
Mirna M
U potpunosti se slažem sa komentarom Tomaševića.Živela sam i ja u inostranstvu i tamo imala daleko bolji tretman i vrednovanje nego što biho tome ovde da sanjam! Ako mi se ikada mešto lepo desi-što bi trebalo da je na liniji normalnog, ostanem zabezeknuta i u neverici!
Претерасте га, а интервју је баш добар
Није баш тако - у социјалистичкој држави се увек не само могло, већ и напредовало у зависности од стручности. За све. Једино су ван домашаја, осим ако нисте били члан партије, биле политичке руководеће функције. А чак и за до постоји сијасет примера где је стручност превладала, и ''непартијац'' успешно водио фирме...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja