utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:06

Sava Vladislavić nije Dučićev rođak

Autor: Zoran Radisavljevićčetvrtak, 23.07.2015. u 22:00
Никола Моравчевић (Фото Јелена Банковић)

Novi roman Nikole Moravčevića (1935), jednog od najznačajnijih pisaca istorijskih romana, jednostavno nazvan „Grof Sava Vladislavić”, koji je objavio „Arhipelag”, govori o Hercegovcu Savi Vladislaviću, uticajnom diplomati na dvoru cara Petra Velikog i carice Katarine, čoveku koji je razgraničio Rusiju i Kinu. Roman osvetljava jednu od najuzbudljivijih epoha u istoriji Rusije.

Svoj roman posvetili ste Savi Vladislaviću. Zašto ste se odlučili baš za ovog uticajnog diplomatu?

Svojim romanima, pokrio sam naš srednji vek, a i našu istoriju, sve do kraja Drugog svetskog rata. Roman o Savi Vladislaviću napisao sam sa željom da pokažem jednog veoma značajnog čoveka koji je ceo život proveo u dijaspori. Kada sam počeo da skupljam materijal, iznenadilo me je da je on više poznat u ruskoj istoriji i diplomatiji, nego kod nas. Interesantno je kojom je brzinom on u Stambolu uspostavio čvrste veze s ruskim diplomatama i koliko je brzo zadobio poverenje Petra Velikog, koji mu je dao velike privilegije za međunarodnu trgovinu u Rusiji, a postavio ga je, svojim ukazom, za glavnog snabdevača ruske carske vojske, u ratu sa Švedskom, koji se završio njegovom pobedom kod Poltave (1709). Bio je i glavni politički savetnik u ratu sa Turskom (1711), koji se, nažalost, završio mirovnim dogovorom, posle bitke na Prutu, kada je Petar Veliki jedva izvukao živu glavu. Pretila je opasnost da ga Turci i Tatari sa Krima zarobe. Tom prilikom, Sava Vladislavić bio je zadužen da diže na ustanak Crnogorce i Hercegovce za oslobađanje Srbije od turskog ropstva. To je, u stvari, bio Prvi srpski ustanak, u kojem je učestvovao i crnogorski vladika Danilo, koji je glavna ličnost u Njegoševom „Gorskom vijencu”.

Kako je Sava Vladislavić, poreklom iz Hercegovine, uspeo da postane vodeći diplomata i čovek od najvećeg poverenja na ruskom dvoru?

Sava je još u vreme kada se bavio trgovinom u Stambolu, učio ruski, i Petar Veliki ga je odmah prihvatio kao čoveka koji je mnogo znao o turskoj carevini i prilikama na Balkanu. On je ruskom ambasadoru u Stambolu, koji je pradeda Lava Tolstoja, predao tekstove svih međunarodnih ugovora koje je Turska imala sa zapadnoevropskim državama, što u ruskoj arhivi Ministarstva inostranih poslova nije postojalo. A u pripremi za rusko-turski rat (1711), on je Petru Velikom napisao tajni obaveštajni spis o svim turskim vojnim postrojenjima duž severne obale Crnog mora, o čemu Rusi, do tada, ništa nisu znali.

Sava Vladislavić bio je veliki vizionar – bio je barem sto godina ispred svog vremena?

Kao diplomata, Sava Vladislavić je prvi koji je u Evropi pokrenuo takozvano istočno pitanje, koje je dominiralo evropskom diplomatijom, sve do početka 20. veka. Petar Veliki, nažalost, nije uspeo za života da oslobodi balkanske hrišćane od Turaka, ali je Sava bio najuporniji u tome da to pitanje mora da se reši. Petar Veliki, oko 1720, poslao je Savu u Italiju, da sa papom Klementom XI pregovara o Konkordatu sa katoličkom crkvom, što je Sava uspešno uradio, ali je papa, dan posle pregovora, umro. Njegov naslednik odbio je da to ozvaniči. Za vreme dvogodišnjeg života u Italiji, Sava Vladislavić je proveo najviše vremena u Veneciji, gde se i oženio italijanskom plemkinjom Vergilijom Trevizan, iz ugledne porodice, koja je dala čak i neke venecijanske duždeve.

I pored tolike slave i bogatstva u Rusiji, u privatnom životu bio je veoma nesrećan, jer su mu tri kćeri umrle u ranom detinjstvu, posle čega se njegova supruga vratila u Veneciju.

Zaslužan je i za istorijsko razgraničenje Rusije i Kine?

Po povratku u Rusiju, bio je na poziciji carevog vrhunskog tajnog savetnika u Petrogradu, i na tom položaju je ostao sve do Petrove iznenadne smrti. Još za života, Petar Veliki izabrao je Savu za ruskog ambasadora u Kineskom carstvu, sa željom da ode u Peking i razreši istorijsko razgraničenje Rusije i Kine. U toku vladavine Petrove udovice Katarine I, koja je bila prva žena na carskom prestolu, u istoriji Rusije, on je otputovao u Peking i trebale su mu pune tri godine da svoju diplomatsku misiju uspešno privede kraju. Granica koju je uspeo zvanično da uspostavi – najduža je kopnena granica na svetu, i iznosi 6.200 kilometara, od Kamčatke do Kaspijskog mora. I što je interesantno, ta granica opstaje i dan-danas.

Savu Vladislavića upoređujete s Markom Polom i nazivate ga našim prvim putopiscem. Imaju li ti putopisi literarnu vrednost?

Njegov spis o Kini veoma je detaljan. Predao ga je carici Ani. On je, kao tajni dokument, u Rusiji objavljen tek sto godina kasnije. Upoređuju ga s Markom Polom, jer je on prvi, na neki način, opisao Kinu. Spis Save Vladislavića o Kini ima i literarnu vrednost, jer se ne bavi samo političkim pitanjima, odnosno mogućim sukobom između Rusije i Kine, nego opisuje kinesko carstvo i sa sociološke, i sa kulturološke strane, zatim analizira i odnose između Mongola i Kineza. Mongoli, kojih je bilo samo pet miliona, pokorili su Kinu, koja je tada imala više od 200 miliona stanovnika.

Roman ste pisali na osnovu istorijskih činjenica. Gde ste sve sakupljali građu?

Koristio sam ruske istorijske izvore, koji su obimni, kao i Venecijanski arhiv, u kojem postoje detaljni podaci o Savinom boravku u Italiji. Pre mene, građu o Vladislaviću sakupljao je naš čuveni diplomata i pesnik Jovan Dučić. U svom spisu o Savi, Dučić je prišao s namerom da dokaže da mu je to predak, čime je sebi napravio magareću uslugu, jer su se onda umešali istoričari i književni kritičari, koji su sve to demantovali.

Na Univerzitetu u Čikagu osnovali ste katedru za slavistiku. Kakvo je interesovanje za studije slavistike?

Celu svoju akademski karijeru u Americi proveo sam u visokom obrazovanju, bio sam osnivač i prvi šef odseka slavistike na Ilinojskom državnom univerzitetu u Čikagu. Taj univerzitet je odlučio da stvori odsek slavistike, kada je ruski „sputnjik” poleteo u kosmos, početkom šezdesetih godina, prošlog veka. Ubrzo je postao najveći slavistički odsek u Americi. Uglavnom zbog toga što u okolini Čikaga danas ima oko dva miliona Poljaka, oko 850 hiljada Ukrajinaca, veliki broj ruskih Jevreja, i oko 400 hiljada Srba, ako se računaju tri generacije. Ova katedra uspela je da dobije državna odobrenja za doktorate u svim oblastima slavistike i dan-danas školuje najveći broj doktoranata u toj oblasti. Posle osnivanja tog programa, pregovarao sam i sa Srbima i sa Hrvatima, ali su Hrvati na kraju odlučili da ne učestvuju u stvaranju hrvatskog programa, jer Ilinojski univerzitet nije bio katolička institucija. Hrvati su svoj program organizovali na lokalnom Lojola univerzitetu, gde se taj program, posle nekoliko godina, ugasio. Srpska katedra i dan-danas uspešno radi, mada je u Americi interes za slovenske jezike, u poslednje vreme, prilično opao, jer su sada u modi arapski i kineski.

Ko su naši najpoznatiji i najprevođeniji pisci u Americi?

Za prevode značajnih srpskih književnika u Americi veoma je značajna izdavačka kuća „Harkurd – Brejs i Jovanović”, koja je štampala dela Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Milorada Pavića i Dobrice Ćosića. Američki književnik Čarls Simić, koji je srpskog porekla, prevodio je modernu srpsku poeziju, ali interes za naše najnovije pisce prilično je slab.


Komentari4
394e6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Mitrović
Свакако, ту књигу нисам прочитао, нити сам па заинтересован то да учиним. О Сави Владислављевиђу сам давно довољно сазнао и на лицу места видео кад сам се о Милорадовичу у Москви и Славеносербији у Новорасијску распитивао, а овде сам дао само принципијелни коментар о односу према писцу и држави.
Мирослав Макуљевић
Одакле Вам идеја, господине Моравчевићу, да гроф Сава Владиславић није познат "код нас"? О њему је написано више књига, велики број текстова, снимљена су два документарна филма, постављени су му споменици у Гацку, Карловцима, Херцег-Новом... То што Ви износите о њему, уз сво уважавање које имам према Вама, општа су места. Идеја да напишете роман о њему можда није лоша, само што касните бар петнаест година. Чуди ме да Гојко Божовић чак ни то није смео да Вам каже, као што Вам је прећутао низ слабости Вашег романа (а Ви знате зашто је прећутао). Будите опрезнији, професоре, кад у Србији покушавате да држите предавања.
Petar Mitrović
Могли сте то исто да кажете и пуно културније. Зашто се без потребе брукате, другом не помажете и државу у све то мешате? Узгред, апсолутно је тачно да гроф Сава Владиславић није познат код нас, нити је пак познат у Русији - чак врло мало и у Кјахти поред које је подигао Троицкославск. Нормално, највећу одговорност за то сносе Срби. Моравчевић принципијелно у ничему није погрешио - једино што му могу приговорити то је оно што је рекао о Дучићу. Значи, нема државничко знање нити осећај за то. Укратко, све што је за државу корисно том књигом урадио том истом константацијом је поништио. Колико да је то истина то се тако не казује. Шекспир ни у сну није написао ни један део онога што му се приписује (тачно се зна ко је то урадио) али ни комисија научника није то оповргла. Зашто? Зато што Енглези граде и чувају корисну државу, а не бескорисну истину.
Preporučujem 0
Petar mikulj
U knjizi iz istorije u srednjoj skoli gimnazije se samo u 1 knjizi (da ne navodim autora izdavaca,da ne ispadne reklama) u jednoj recenici spominje Sava Vladislavic.Ostali izdavaci ga nisu ni spomenuli.A o profesorima da i ne govorim.Sve manje i manje se spominje.A ovaj Moravcevic je bilmez....
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja