utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 29.07.2015. u 15:00 D. Mučibabić

Vojni bunker – galerija fotografija iz hladnog rata

Sagrađen je pre šest decenija. Otkriven pre sedam godina. Sledeće nedelje biće otvoren za posetioce. Tajna koja će napokon biti pred očima javnosti je vojni bunker u Gornjem gradu Beogradske tvrđave, koji je pedesetih godina prošlog veka jugoslovenska armija podigla za slučaj sovjetske invazije, na mestu gde je nekad srpska vojska čuvala granicu prema Austrougarskoj.

– Bunker je građen posle sukoba Jugoslavije sa zemljama Informbiroa. Tada je izgrađeno više stotina topovskih i mitraljeskih objekata, a među njima i dva podzemna vatrena položaja na Beogradskoj tvrđavi. Na osnovu arhivskih podataka može se zaključiti da su oba bunkera bila namenjena za razmeštaj protivavionske baterije od dva voda sa po dva topa većeg kalibra – kažu u JP „Beogradska tvrđava” u čijoj su nadležnosti ti objekti.

Ulaz u bunker iznad Rimskog bunara

Posetioci će za sada moći da uđu samo u bunker od 200 kvadrata koji se nalazi iznad Rimskog bunara. Do njega vodi 18 strmih betonskih stepenika. Na jednom su graditelji uklesali godinu 1953, ali je nejasno da li je to bio 10. ili 18. dan oktobra. Zidovi uskog i hladnog hodnika dužine 36 metara okrečeni su u belo i okićeni postavkom fotografija „Negde između” čiji je autor dr Bojan Dimitrijević. Izložba sačinjena od više od 100 fotografija je namenski urađena za taj prostor i prikazuje aktivnosti JNA posle Drugog svetskog rata i u periodu hladnog rata.

Hodnikom se stiže do stepenica koje vode na platforme – dva topovska gnezda. Otvori za cevi su zabetonirani. Na bočnim zidovima su dva džinovska crna levka. Oni su deo sistema cevi za ventilaciju kroz koje je u podzemlje dopirao svež vazduh. Ispod gnezda su sobe sa dvostrukim gvozdenim vratima. U njima još stoje vojnički kreveti na sprat. Naspram spavaonica čuvaju se po dva rezervoara za vodu od po 200 litara. I to je jedini inventar koji je ostao u bunkeru gde temperatura ne prelazi 17. podeljak Celzijusove skale. On će biti oplemenjen interaktivnom instalacijom koja će dočarati priču o Beogradskoj tvrđavi kao vojnom objektu od 1945. do 1955. godine. Čim ona bude postavljena u jednoj od dve prostorije na desnoj strani hodnika bunker će biti otvoren.

Uzak i 36 metara dug hodnik

– Instalaciju čine fotografije koje će uz pomoć projektora biti prikazane na zidu. Posebno atraktivno je to što će posetioci pokretom ruke koja oponaša listanje knjige praktično prelistavati fotografije – kažu u Beogradskoj tvrđavi.

----------------------------------------------------

Tito, graničari, vojne parade

Na fotografijama iz zbirke Bojana Dimitrijevića i kolekcije Medija centra „Odbrana”, A. Smiljanića i M. Micevskog, mogu se, između ostalog, videti maršal Tito koji pozdravlja defile trupa na prvoj prvomajskoj paradi 1945. godine u Beogradu, Tito sa bugarskim komunističkim liderom Dimitrovim na beogradskoj Železničkoj stanici 1947. godine, maršal i etiopski car Hajle Selasije kako primaju raport na paradi na zemunskom aerodromu 1954, prvi jugoslovenski mlazni avion „ikarus 451M”, konstruisan u vreme sukoba sa Informbiroom, vojni predstavnici zemalja NATO-a dok posmatraju vežbu kod Topole 1952. Na fotografijama su ovekovečeni i defile mornara na fiskulturnom sletu 1946, graničari dok čuvaju liniju prema Rumuniji – patrola u čamcu, osmatrač na karauli 206 u rejonu Bosilegrada 1950, zastavnici sa novim ratnim pukovskim zastavama koje je jedinicama dodelio Tito 1952. godine. Zastave imaju devizu: „Za slobodu i nezavisnost socijalističke otadžbine”...

----------------------------------------------------

Sto dinara ulaznica

Vojni bunker moći će da se vidi svakog dana uključujući i vikend od 11 do 19 časova. Cena ulaznice biće 100 dinara. Studenti, đaci i penzioneri plaćaće 50 dinara.

Komеntari3
aa48f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

da da
Ovi sada ne mogu ni da okreče ono što je Broz izgradio.
Vitomir andjelković
Uh, kakva novost!. Dovedite i amerikance da taj i sve ostale opet snime obeleže za zlu netrebalo kad nemate posla da o nečem mnogo ozbiljnijem pišete.Oni su nam prijatelji. Vidite kako lepo izglkeda njihovo delo na zgradama MO i GŠ. A tamo nam je jako četso na razgovore dolazio i Klark.
Аца С. Илић
Док смо ми учили о братсву и јединству те Југословенству, Броз се већ 1963. изјаснио као Хрват. Створио је новокомпоноване народе који су имали своје Академије наука а којима је једини посао био да пронађу све што би могло компромитовати Српски народ и супроставити новокомпонованим нацијама. Стално је као претњу по новонастале бирокртске структуре помињао некакви великосрпски хегемонизам који је истицао као претњу новонасталим нација- ма а они су то преточили у школске програме са низом фалсификата на ра- чун српске историје. Данас имамо страшну ситуацију у Ц. Гори да се ти фал- сификати штампају и служе да се Србија оптужи за све недаће које су нас сналазиле кроз историју а анимозитет који се створио у Ц. Гори према свему српском је без преседана. Част изузецима којих је на жалост недовољно и ко ји зарад своје егзистенције морају да скривају своју утемељеност у српско по рекло. Још старшније је што титоизам и даље цвета, па у Београду могу анти уставно да делују и даље многе НВО

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja