petak, 17.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:23

Šta krije „srpska fascikla” Jevgenija Primakova

Autor: Bojan Bilbijačetvrtak, 30.07.2015. u 08:15
Јевгениј Александрович Примаков, унук бившег руског премијера (Фото ђакон Драган С. Танасијевић)

Humanitarac i novinar Jevgenij Aleksandrovič Primakov (39), ne samo imenom i likom, veoma podseća na bivšeg ruskog premijera i državnika Jevgenija Maksimoviča Primakova, koji je preminuo prošlog meseca. Sa dede na unuka prešla je i strast prema Bliskom istoku, ljubav i želja da pomaže ljudima u nevolji. Upravo je stari Primakov bio glavni savetodavac Jevgeniju da pokrene projekat Ruske humanitarne misije (RHM). Ove nedelje, posle Palestine i Tadžikistana, Primakov je otvorio predstavništvo RHM i u Srbiji.

Od dede je nasledio još nešto: kutije sa njegovom bogatom arhivom. U jednoj od njih pronašao je fasciklu, na kojoj je Primakov rukom napisao „Kosovo, jugokriza, Bosna, stenogrami razgovora, Miloševićevo pismo, zaokret aviona, Haški tribunal”.

– U fa­sci­kli je bi­lo mno­go do­ku­me­na­ta, uklju­ču­ju­ći i ste­no­gram nje­go­vog te­le­fon­skog raz­go­vo­ra sa pot­pred­sed­ni­kom SAD Al Go­rom, iz avi­o­na ko­ji je le­teo nad Atlan­ti­kom. To je bi­lo 23. mar­ta 1999. go­di­ne, tač­no u 21 čas po mo­skov­skom vre­me­nu, upra­vo u tre­nut­ku ka­da je do­ne­ta od­lu­ka da se bom­bar­du­je Ju­go­sla­vi­ja. Čim je to sa­znao i spu­stio slu­ša­li­cu, de­da je na­re­dio pi­lo­tu da pre­ki­ne let pre­ma Ame­ri­ci i okre­ne avi­on na­zad ka Mo­skvi. Taj ma­ne­var nad Atlan­ti­kom opi­su­ju kao cen­tral­ni do­ga­đaj u ru­skoj po­li­ti­ci, ali je nje­mu pret­ho­di­lo mno­go to­ga i ni­je se slu­čaj­no de­sio. Ključ­ni „atlant­ski” za­o­kret Ru­si­je do­go­dio se pu­ne tri go­di­ne ra­ni­je, 9. ja­nu­a­ra 1996, ka­da je Jev­ge­nij Pri­ma­kov za­me­nio An­dre­ja Ko­zir­je­va na me­stu še­fa di­plo­ma­ti­je i za­u­sta­vio ru­sku ka­pi­tu­lantstku spolj­nu po­li­ti­ku. Mo­gu­će je da su na Za­pa­du taj za­o­kret uoči­li tek u mar­tu 1999. go­di­ne – is­ti­če ru­ski hu­ma­ni­ta­rac Jev­ge­nij Pri­ma­kov.

De­le­ga­ci­ju Ru­ske hu­ma­ni­tar­ne mi­si­je, u ko­joj su po­red Pri­ma­ko­va bi­li i pot­pred­sed­nik Alek­sej Pol­kov­nji­kov i ru­ski no­vi­nar i di­rek­tor be­o­grad­skog Me­di­ja cen­tra „Ru­ski eks­pres” Jev­ge­nij Ba­ra­nov, u po­ne­de­ljak je pri­mio pe­tri­jarh srp­ski Iri­nej. Po­že­leo im je bla­go­slov u ra­du i upu­tio još jed­nom za­hval­nost ru­skom na­ro­du za po­dr­šku u te­škim tre­nu­ci­ma. Ka­ko is­ti­če Pri­ma­kov, ova hu­ma­ni­tar­na mi­si­ja je­ste po­sled­nji pro­je­kat ko­ji je nje­gov de­da bla­go­slo­vio i nad­zi­rao do po­sled­njeg da­na ži­vo­ta. Sa bla­go­slo­vom dva pa­tri­jar­ha, srp­ske cr­kve i ru­ske po­li­ti­ke, RHM že­li da po­mog­ne ugro­že­nom na­ro­du na ju­gu Sr­bi­je i na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji...

Pri­ma­kov mla­đi je po obra­zo­va­nju isto­ri­čar, po pro­fe­si­ji no­vi­nar, a po zo­vu sr­ca hu­ma­ni­tar­ni rad­nik. Da se po­sve­ti po­mo­ći lju­di­ma pod­sta­kli su ga rat­ni uža­si ko­jih se na­gle­dao dok je sko­ro de­ce­ni­ju ra­dio u bli­sko­i­stoč­nim bi­ro­i­ma vo­de­ćih ru­skih te­le­vi­zi­ja. Svo­je ču­ve­no po­re­klo pri­kri­vao je ra­de­ći pod pse­u­do­ni­mom Jev­ge­nij San­dro. De­di­nu po­moć ni­ka­da ni­je tra­žio. Ni­je ni am­ba­sa­dor, ni taj­kun. Na­pro­tiv, ka­ri­je­ru je po­čeo je kao mon­ta­žer na te­le­vi­zi­ji NTV, iako je nje­gov de­da ta­da bio mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va, a za­tim i pre­mi­jer naj­ve­će dr­ža­ve sve­ta.

Kao mlad no­vi­nar, jed­no vre­me pro­veo je ra­de­ći i na ra­di­ju „Eho Mo­skve”, ko­ji se sma­tra me­di­jem naj­kri­tič­ni­jim pre­ma ru­skom pred­sed­ni­ku Pu­ti­nu, ali Jev­ge­nij ka­že da da­nas ne mo­že da ih slu­ša.

– Ne zbog to­ga što kri­ti­ku­ju Pu­ti­na, već za­to što su se pre­tvo­ri­li u fa­bri­ku mr­žnje. Po nji­ma, čo­vek mo­ra ne­pre­sta­no da se ka­je za­to što ži­vi u Ru­si­ji – ob­ja­šnja­va šef RHM.

Po­sle mo­skov­skog ra­di­ja, Pri­ma­kov pre­la­zi na te­le­vi­zi­ju TVS, oda­kle ga pr­vi put ša­lju na Bli­ski is­tok za iz­ve­šta­ča.

– Bo­ra­vio sam do­sta u Ira­ku, to je iz­gle­da po­ro­dič­ni uti­caj – ka­že i pod­se­ća na či­nje­ni­cu da je nje­gov de­da bio je­dan od naj­ve­ćih svet­skih eks­pe­ra­ta za Bli­ski is­tok.

– Sa­mo su dvo­ji­ca ta­kvih bi­la. Sa­da je ostao sa­mo je­dan, Hen­ri Ki­sin­džer – ka­že Pri­ma­kov.

I nje­gov de­da je ka­ri­je­ru ta­ko­đe po­či­njao kao do­pi­snik sa Bli­skog is­to­ka. Sta­ri Pri­ma­kov je imao du­go­go­di­šnje lič­ne od­no­se sa Sa­da­mom Hu­se­i­nom i nje­go­vim še­fom di­plo­ma­ti­je Ta­ri­kom Azi­zom, dru­gim čo­ve­kom Ira­ka. Pu­to­vao je u Irak i pre i po­sle ra­ta, ko­ri­ste­ći sta­re ve­ze. Ube­dio je Sa­da­ma 1991, ta­da for­mal­no u svoj­stvu čla­na Gor­ba­čo­vlje­vog pred­sed­nič­kog sa­ve­ta, da po­vu­če sna­ge iz Ku­vaj­ta, ali su se uda­ri ipak de­si­li.

Uoči ame­rič­kog na­pa­da 2003, Pri­ma­kov sta­ri­ji je ta­ko­đe pu­to­vao kod Sa­da­ma da mu pre­ne­se Pu­ti­no­vu po­ru­ku da mo­ra da pri­sta­ne na od­re­đe­ne uslo­ve, ko­ji­ma iz­bi­ja na­pa­da­či­ma ar­gu­men­ta­ci­ju iz ru­ku. Pu­tin je od irač­kog li­de­ra tra­žio da odo­bri me­đu­na­rod­ne in­spek­ci­je voj­nih obje­ka­ta, uklju­ču­ju­ći i pred­sed­nič­ke pa­la­te. Pu­tin je, do­da­je Pri­ma­kov, pred­la­gao Sa­da­mu da raz­mo­tri mo­guć­nost po­vla­če­nja sa me­sta še­fa dr­ža­ve i pre­la­ska na me­sto, re­ci­mo, ko­man­dan­ta oru­ža­nih sna­ga.

– To je mo­žda mo­glo da spa­se i nje­ga i Irak, ali je Sa­dam već ta­da ži­veo u ne­kom pa­ra­lel­nom sve­tu. Ve­ro­vao je u svo­je ge­ne­ra­le, ali ve­ći­na njih ga je iz­da­la ne­ko­li­ko me­se­ci ka­sni­je. Sa­dam ni­je hteo po­nu­du ni da sa­slu­ša do kra­ja – ot­kri­va naš sa­go­vor­nik.

Susret s patrijarhom Irinejem: projekat Ruske humanitarne misije „blagoslovio” je i stari Jevgenij Primakov, „patrijarh ruske politike” (Foto SPC)

Pri­ma­ko­va mla­đeg pro­fe­si­o­nal­ni put je da­lje od­veo na ve­li­ku te­le­vi­zi­ju NTV, gde je po­sle 2005. dve go­di­ne bio šef bli­sko­i­stoč­nog bi­roa, sa se­di­štem u Je­ru­sa­li­mu. Od 2007. pre­la­zi na cen­tral­nu dr­žav­nu te­le­vi­zi­ju Pr­vi ka­nal, a od 2008. šef je do­pi­sni­štva u Izra­e­lu, oda­kle je ta­ko­đe po­kri­vao ceo re­gi­on.

– Pro­blem su nam pra­vi­li pre­la­sci gra­ni­ce, od­no­sno izra­el­ska vi­za u pa­so­šu. Ta­ko smo mo­ra­li uvek da no­si­mo dva pa­so­ša, ko­je smo u ša­li na­zi­va­li ha­lal i ko­šer, je­dan za arap­ske ze­mlje, dru­gi za Izra­el. Naj­va­žni­je je bi­lo ne po­me­ša­ti ih. Imao sam po­ne­kad ne­ra­zu­me­va­nje sa Izra­e­lom, jer je pre­zi­me Pri­ma­kov no­si­lo eti­ke­tu an­ti­ci­o­ni­ste. Taj je uti­sak mo­žda po­sto­jao, jer je de­da u ži­vo­tu mno­go ra­dio sa Ara­pi­ma – pre­pri­ča­va bli­sko­i­stoč­ne aneg­do­te Pri­ma­kov.

Jev­ge­nij Pri­ma­kov 2011. pre­la­zi u Ko­me­sa­ri­jat za iz­be­gli­ce UN, ra­de­ći u Tur­skoj i Jor­da­nu, gde je ste­kao neo­p­hod­no is­ku­stvo za svoj plan da sa ne­ko­li­ci­nom pri­ja­te­lja osnu­je Ru­sku hu­ma­ni­tar­nu mi­si­ju.

– U Ko­me­sa­ri­ja­tu sam pre sve­ga na­u­čio ka­ko ne tre­ba ra­di­ti. Iz­u­čio sam i me­ha­ni­zme ka­ko ra­de broj­ne za­pad­ne agen­ci­je i ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je. Bi­lo nam je kri­vo što Ru­si­ja ne­ma ni­šta slič­no, iako je to bi­lo ve­o­ma po­treb­no. Pr­vi put sam se ozbilj­no su­o­čio sa hu­ma­ni­tar­nim pro­ble­mom 2007, za vre­me blo­ka­de Ga­ze. Kao no­vi­na­ri, us­pe­li smo da se do­go­vo­ri­mo sa Ha­ma­som i Fa­ta­hom da pre­ba­ci­mo do izra­el­skog gra­nič­nog pre­la­za Erez, i ta­ko spa­se­mo ve­li­ki broj Ru­ski­nja i Ukra­jin­ki ko­je su bi­le uda­te za Pa­le­stin­ce i ži­ve­le ta­mo još od vre­me­na SSSR. Jed­no­stav­no, da ni­smo mi to ura­di­li, ni­ko ne bi. One bi osta­le blo­ki­ra­ne u rat­noj zo­ni – pri­se­ća se Pri­ma­kov.

Ta­da je pr­vi put po­mi­slio da tre­ba pro­fe­si­o­nal­no da se ba­vi ovim po­slom i 2010. re­gi­stro­vao je RHM. Or­ga­ni­za­ci­ja je ozbilj­no po­če­la da ra­di od mar­ta ove go­di­ne. Pri­ku­pi­li su neo­p­hod­na sred­stva, pro­na­šli pro­sto­ri­je, vr­hun­ske struč­nja­ke, us­po­sta­vi­li kon­tak­te sa ru­skim mi­ni­star­stvi­ma ino­stra­nih po­slo­va i za van­red­ne si­tu­a­ci­je. Da­nas RHM ima 17 za­po­sle­nih, uklju­ču­ju­ći pro­fe­si­o­nal­ne spa­si­o­ce, aero­mo­bil­ne gru­pe. To su lju­di ko­ji su pro­šli „pa­kao” po ce­lom sve­tu, od ze­mljo­tre­sa na Ha­i­ti­ju, pre­ko cu­na­mi­ja u Azi­ji i ebo­le u Afri­ci...

– Sr­bi­ja je, po mom mi­šlje­nju, za Ru­si­ju naj­va­žni­je me­sto u Evro­pi. Ko nam je ostao da­nas od pra­vih pri­ja­te­lja? Sa­mo Sr­bi­ja. Mi vi­di­mo da je Sr­bi­ja sa­da na ras­kr­sni­ci, ali ne že­li­mo da uti­če­mo da se ona okre­ne na ovu ili onu stra­nu. Sr­bi­ja za nas ni­je ne­ka da­le­ka se­stra ko­ju po­mi­nje­mo sa­mo kad na­zdra­vlja­mo za sto­lom. Ru­ski i srp­ski na­rod mo­ra­ju kon­kret­no da ose­te na­šu bli­skost. Za­to smo mi ov­de da ura­di­mo ne­što za Sr­bi­ju – ob­ja­šnja­va Pri­ma­kov i do­da­je da će pi­ta­nje iz­be­glih i prog­na­nih li­ca za RHM bi­ti pri­o­ri­tet­no.

Is­ti­če da će im u fo­ku­su naj­vi­še bi­ti Ko­so­vo, oda­kle Sr­be is­ti­sku­ju već de­ce­ni­ja­ma, a pre sve­ga en­kla­ve ko­je ži­ve u izo­la­ci­ji, kao i jug Sr­bi­je.

– Ni­smo mi pro­tiv Al­ba­na­ca, ali zna­mo ko­me je po­moć vi­še po­treb­na i, pri­zna­je­mo, zna­mo ko nam je dra­ži – ne kri­je šef RHM.

Ugro­že­nim srp­skim sre­di­na­ma is­po­ru­či­će pre sve­ga ge­ne­ra­to­re i di­zel go­ri­vo, obez­be­di­će te­ren­ske me­di­cin­ske eki­pe ko­je će pre­vo­zi­ti obo­le­le i uka­zi­va­ti neo­p­hod­nu po­moć na li­cu me­sta. Za po­če­tak će po­kre­nu­ti ne­ko­li­ko pi­lot pro­je­ka­ta. Ra­ču­na­ju na po­dr­šku Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, a su­sret sa pa­tri­jar­hom je to i po­tvr­dio.

– Neo­p­hod­na sred­stva će­mo obez­be­di­ti pre­ko me­ha­ni­za­ma kor­po­ra­tiv­ne dru­štve­ne od­go­vor­no­sti, što pod­ra­zu­me­va da sve ru­ske fir­me ko­je po­slu­ju u Sr­bi­ji, kao što su „Ga­zprom” ili Ru­ske že­le­zni­ce, deo svo­jih sred­sta­va usme­re za po­moć lju­di­ma – na­vo­di Pri­ma­kov i is­ti­če da se ne­će osla­nja­ti na dr­žav­ni bu­džet Ru­si­je.

Pro­je­kat Ru­ske hu­ma­ni­tar­ne mi­si­je je­dan je od po­sled­njih ko­ji je bla­go­slo­vio sta­ri Jev­ge­nij Pri­ma­kov, „pa­tri­jarh ru­ske po­li­ti­ke”, ka­ko ga je svo­je­vre­me­no na­zvao Bi-Bi-Si. Pri­ma­kov je, ka­že nje­gov unuk, do­bro raz­u­meo zna­če­nje „me­ke mo­ći”, a po­go­to­vo za dr­ža­vu po­put Ru­si­je.

– De­da je upra­vo to pre­po­znao u RHM. Sa­ve­to­vao sam se do­sta sa njim, on je pre­po­ru­čio re­gi­o­ne u ko­ji­ma tre­ba star­to­va­ti. Re­kao je: „Ve­o­ma je va­žno ra­di­ti na Bal­ka­nu, ve­o­ma je va­žno ra­di­ti u Sr­bi­ji”. Po­seb­no u Sr­bi­ji. De­da je ra­dio do po­sled­njeg da­na ži­vo­ta i ne kri­jem da je nje­gov uti­caj na for­mi­ra­nje RHM bio ogro­man – ka­že Jev­ge­nij Pri­ma­kov mla­đi.

Su­tra: Ste­no­gram te­le­fon­skog raz­go­vo­ra Jev­ge­ni­ja Pri­ma­ko­va i Ala Go­ra nad Atlan­ti­kom 23. mar­ta 1999. go­di­ne


Komentari23
d3f6c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Румија@ ила,Мали Слоба, вечити дужник Бар
Да ли се ви питате какви сте људи?Да ли је ЛАЖ средство комуникације?Да ли ми заиста немамо ништа заједничко са Русима, чак ни поријекло и језик,писмо?Да ли је већа срамота што нас Русија није помогла 1999 године од оних који су нас варварски бомбардовали?Да ли требамо да волимо више оне који су убијали 100 за једног или оне који су нас ослобађали ко зна колико пута у историји?ЉУДИ какви сте ви то мазохисти, лажови и преваранти???Да ли послије оваквих ваших осјећања и размишљања и ставова осјећате срамоту?Да ли то храброст усташка јер се ничега не стидите?
Komentar Kratak
Pozdravljam osnivanje Ruske humanitarne misije i želim dobrodošlicu gospodinu Primakovu i svim ostalim prijateljima iz Rusije. Osećajte se ovde u Srbiji kao u svojoj kući.
Djekna ...
Naslov me zaintrigirao. Citajuci tekst ne saznah nista sto je naslov clanka sugerisao da cu saznati. Umesto toga saznah milion nepotrebnih stvari o ovom coveku. Ili menjajte naslov, ili tekst clanka. Ne dostoji vam kao uglednom casopisu da takvim jeftinim "udicama" mamite citaoce.
dragan dragan
U prilog Rusije. Sve što je osvajala je za geopolitičke interese a ne za tržišne I pljačku, to je prva velika razlika u odnosu na Zapad. Otidjite na izložbu o Romanovima, pa pogledajte kako je car Nikolaj II razmišljao da pomogne Srbiji, koje se moralne vrednosti bile u opticaju. Pa posle toga da se setimo od koga je Kradjordje dobio novac za ustanak. Prota mateja Nenadović je ispraćen da donese pare. Od koga smo dobijali tehničku pomoć da izlijemo prvi top u Kragujevcu, da se setimo nekog carskog ruskog oficira. Od koga smo dobili za Obrenovac I Djerdap najbolje turbine i generatore. Uporedite ih samo sa francuskim u Obrenovcu, prve dve ruske a druge 4 francuske. Drugi svetski rat, Prvi svetski rat. Da li nam oni kao Francuzi nisu slali slučajno municiju drugacijeg kalibra, eto slučajno, a svi topovi su bili francuski. Licenca za T 72 je bila ozbiljna dokumentacija prema onome što smo dobili za neke slične licence sa Zapada. Razmisljajte sa cinjenicama.
Stevan Simic
"veciti duznik", prvo, ne znas mnogo o temi koju komentarises, drugo, povrsan si i neodgovoran. Rusija u to vreme nije mogla sebi da pomogne a vojska je bila u rasulu, rublja je devalvirala 300% itd. Petlja nad Atlantikom je moralni cin pojedinca vredan divljenja i postovanja. Kako to mislis nije prstom mrdnula, sta je trebala da uradi, da objavi rat americi. Budalastina.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja