nedelja, 06.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 30.07.2015. u 08:00 Miša Đurković

Ima li Srbija opoziciju?

Ako pogledamo kako su sve stranke glasale o fundamentalnim zakonskim rešenjima u parlamentu, kao što su nedavna ratifikacija SOFA sporazuma sa NATO-om ili totalitarni Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (to jest zakon o obaveznoj vakcinaciji)– u odgovoru na pitanje iz naslova moći ćemo da kažemo da opozicije nema i da time završimo tekst. Naime, postoji vidljiva tendencija da se sve veći broj kontroverznih pitanja gura u domen političke korektnosti i da se na osnovu takvog stava donose zakoni protiv kojih nijedan poslanik ne sme da glasa. Na primer, sve ono što traže Brisel ili MMF takođe će bez problema prihvatiti sve političke stranke predstavljene u skupštini. Dakle, u suštinskim političkim, ekonomskim i vrednosnim pitanjima u parlamentu Srbije ne postoji podela između vlasti i opozicije.

No, ako se shvati da nas sa Zapada već petnaest godina ustrajno i uspešno usmeravaju u pravcu idiotizacije javne sfere i sprečavanjaširoke javne i političke debate o fundamentalnim pitanjima, onda nije čudno što između svih partija u parlamentu ne postoje nikakve ideološke, vrednosne i političke razlike. To, međutim, ne treba da znači da je svaka politička dinamika u Srbiji nestalaniti da ne postoji ozbiljna i kontinuirana borba za moć između različitih interesnih i političkih struja. Jedino što ona ide nekim drugim vektorima, a ne preko podele na opoziciju i vlast.

U samom parlamentu Srbije, osim nešto nezavisnih poslanika, jedinu opoziciju predstavljaju poslanici Demokratske stranke. DS je jedina partija van vlasti koja je zadržala kakvu takvu infrastrukturu i koja i dalje drži vlast u Vojvodini, što joj daje neku moć i uticaj. No ona ima mnoge probleme. Gubitak vlasti u Vojvodini na izborima koji ubrzo slede potpuno je izvestan. Njeni nekadašnji finansijeri su malo-malo pa u zatvoru, ili pod pretnjom zatvora, ili su prešli u tabor vlasti. Članstvo je uplašeno i deprimirano. No još veći problem jeste pitanje identiteta stranke. Pošto im je vlast uzela ideologiju, oni su ostali bez ozbiljne političke agende. Racionalni pokušaji da koketiranjem sa „srpskim stanovištem” ili kritikom kosovske politike vlasti privuku nacionalne birače naišli su na oštru osudu stranaca. U situaciji kad im od njih zavisi i elementarna politička zaštita, a kamoli mogućnost da eventualno ponovo budu vlast, od takvih priča su digli ruke. Zapadne strukture od DS-a i prozapadnih stranaka traže puno i bespogovorno prihvatanje svoje mape puta, pa otud Boris Tadić počinje otvoreno da se zalaže za ulazak u NATO. Za takvu agendu od Pajtića je mnogo pogodnija Nataša Vučković, čiji dolazak na čelo DS-a stranci odavno traže. U svakom slučaju sa pet do sedam odsto podrške, DS danas ne predstavlja ozbiljnu pretnju vlasti.

Postoji onda vanparlamentarna opozicija i osim partija vlasti i DS-a danas se jedino oni pojavljuju u istraživanjima kao relevantni. SRS je na nekih sedam odsto. Nemojte mi zameriti, ali previše dugo pratim politiku u Srbiji da bih o SRS mogao da govorim kao o opoziciji. Svi vidimo da se od povratka u zemlju Šešelj usmerio samo na jednog, i to slabijeg kuma, a da sa onim drugim, koji je najmoćniji čovek u zemlji, i nije baš u toliko lošim odnosima. Sve u svemu, ako ste vlast, sa Šešeljem se uvek nekako lako dogovorite, te stoga ovde ne bih o SRS govorio kao o relevantnoj opoziciji koja ugrožava vlast.

Prema poslednjim istraživanjima, i Dveri i DSS imaju po tri odsto podrške. Zajedno, to je respektabilnih šest procenata. Uprkos mnogobrojnim ideološkim lutanjima te unutrašnjim problemima i podelama koje pogađaju obe stranke, ako im koalicija opstane do sledećih izbora, imaju šanse da uđu u parlament. Vrednosno i geopolitički gledano oni jedini iskaču iz opšteg evroatlantističkog konsenzusa političke korektnosti. No, jedanprocenat iznad cenzusa u Srbiji nije dovoljna sigurnost, a ako se znada Zapadnjaci po svaku cenu traže parlament sto odsto otvoren zaNATO, onda će ovom bloku trebati mnogo truda i sredstava da se ipak domogne skupštine.

Problem i DS-a i vanaparlamentarne opozicije jeste to što u ovakvoj Srbiji nema političkog života van vlasti. Samo iz vlasti možete da upravljate novčanim tokovima, da utičete na uređivanje medija, da koristite obaveštajne podatke, da utičete na pravosuđe, da zapošljavate svoje članove i simpatizere u javna preduzeća i da budete interesantni strancima kao neko ko realizuje zadate ciljeve. Otud realnu opoziciju danas treba tražiti u vlasti.

Najozbiljniji opozicionar je Ivica Dačić, koji je uprkos svemu očuvao stranku na 15odsto i bez koga neće biti postvučićevske vlasti. Druga ozbiljna opozicija jesu struje unutar SNS-a. Iako se često spekuliše o nekakvim Nikolićevim drugim planovima (uključujući i formiranje nove navodno proruske stranke), mnogo ozbiljnija opozicija je tzv. modernističko, trilateralno krilo koje predvodi ambiciozna ministarka Mihajlović. Po „Informeru” vidite da je dvor percipira kao glavni problem jer je to upravo ono što bi Zapad video kao budući, njima lojalni pravac evolucije SNS-a. U svakom slučaju, eventulna smena Vučića će nužno uključivati cepanje SNS-a.

Prethodno pitanje, na koje samo Zapadnjaci mogu da odgovore, jeste kada će se ova dinamika aktivirati.

*Viši naučni saradnik u Institutu ѕa evropske studije

Komentari35
e6637
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nina Jerković
Зашто нема опозиције. Зато што и нема Срба у Србији. Они који су се одрекли Српства и православља ради комунизма и "милошевићевизма", поделили су се додатно на "тврде комунисте" "необразовану радну снагу напредњаке" и "директорску господу демократе" Како сви потичу из истог антиСрпског језгра које уништава Српски народ од 1941 године (тј од споразума са усташама из 1935 године о уништењу Српског народа и православља) наравно да нису једни другима опозиција, јер се ови "декларативни срби" удружују и смењују у уништењу Српског народа који је на путу да нестане. Ових 5-6 процената Српског народа труди се да сачува главу од штеточина које већ 75 година уништавају Српски народ прво уз помоћ "бивше браће" усташа, турака, шиптара, словенца, бугара а у новије време немачке, енглеске САД...
Obnova tradicije i opozicije
Imajući u vidu da većina parlamentarnih stranaka ima socijal-demokratski program, potencijalna opozicija se mora udružiti oko najveće stranke koja u programu nudi obnovu Kraljevine, (u kojoj će Kralj imati protokolarnu ulogu, a vlast će pripadati Parlamentu i neposredno izabranim predstavnicima). Takva kraljevina vi sprečila pojavu zemaljskih careva, koji se udružuju sa tajkunima a na štetu građana. Ostala opozija će se udaviti, kao žaba u mlakoj vodi koja se zagrejava .
ilija Tomow
Bio je jedan skromni i stručni premijer u Srbiji onomad.Uredio je javne finansije,državnu upravu evropeizirao,pokrenuo investicioni ciklus,donekle uljudio Srbiju,napravio magistralu Paraćin rodni Zaječar evropskog nivoa......On se zvao Gospodin MIRKO CVETKOVIĆ.I šta se desi?Gde je sada taj skromni čovek?Oklevetaše ga?Zaboravismo ga.Sram nas bilo!Da Bog da nas ogulili do gole kože ovi naši novi-stari pa ćemo tek onda da se setimo tog dragog čoveka!Genije nikad ne budu shvaćene!!!!!
Vladimir Mladenović
Najveći opozicionar je Ivica Dačić? I onda gospodin Đurković očekuje da ga neko shvati ozbiljno? Neverovatno šta su sve u stanju da napišu ljudi koji žele da ih neko smatra "analitičarima". Zapravo se pokazuje tragično nerazumevanje situacije u kojoj se ova država nalazi. Ako pak nije nerazumevanje, onda bi jedina druga opcija bila da se radi o pisanju naručenih tekstova, što u slučaju gospodina Đurkovića jednostavno ne želim ni da pomislim.
Igor (ZG)
Mnoštvo stranaka ali sve zagovaraju jedno te isto - EU po svaku cijenu, tzv. "euroatlantske integracije", tzv. "europske vrijednosti"... Tobože su u sukobu ali zapravo jedini sukob je oko toga tko će biti vlast ali zato nema sukoba oko ideologije i politike. Mnogo stranaka ali jednoumlje. A zapadni imperijalisti su zapravo oni koji odlučuju tko će vladati i koja će se politika sprovoditi ma tko bio vlast. Eto, to vam je ta tzv. "demokracija"! Pa više je ideja i mišljenja bilo u "totalitarnom" socijalizmu! Pa u komunističkoj partiji ste imali i nacionalsite i socijaldemokrate i liberale i socijaliste... formalno jedna partija ali mnoštvo frakcija i ideja. A sad imate mnoštvo partija ali samo jedna ideja. Jednoumlje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja