petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Carstvo trube u brdskoj varošici

Autor: Gvozden Otaševićnedelja, 02.08.2015. u 22:00
Концерт победника на главној позорници у Гучи 2014. (Фото Г. Оташевић)

Guča – Najveći narodni okup u Srbiji uvek je delio sudbinu naše postojbine, ali su se od 1961. godine trube orile Gučom svakoga leta bez izuzetka, i u doba i u nevreme. Tako se Dragačevski sabor trubača već smestio u tradiciju i srpske narodne običaje, pa dočekao 55. izdanje (od 3. do 9. avgusta). Ovogodišnju priredbu otvoriće potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić, danas pre podne, uz pozdravno slovo i rakijsku zdravicu, kraj bronzanog Spomenika trubaču u središtu varošice, koji su pre 17 godina podigli braća Karić.

Tako ovde počinju svi sabori, prigodnim besedama i lepim željama, i eto nove prilike da se u Guči opet okupe saboraši sa svih kontinenata, i bar na trenutak uteknu od svakodnevice koja nije svima blagorodna. U sedam narednih dana brdska varošica na 328 metara nadmorske visine, sa svojih 1.768 stanovnika, primiće stotinu puta više gostiju i biti carstvo trubačke muzike, a nijedne druge.

– U varošici postoji 31 lokal, od šatre do hotela, koji se privremeno ili stalno bave ugostiteljstvom i onomad smo se, na zasedanju svih ljudi koji ih vode, složili da tokom 55. Sabora ne puštaju narodnu ili folk muziku, niti koriste razglase. Zajednička nam je želja da, počev od ovog sabora, vratimo trubu na mesto gde se ona pripitomila 1961. godine – kaže za „Politiku” Milivoje Dolović, zamenik predsednika opštine Lučani i predsednik Izvršnog odbora Saborskog odbora.

Tako, posle dugog niza godina, u zvaničnom programu 55. Sabora nema nijednog pevača ili kakve estradne marke. A krčmarima je ostavljeno da biraju hoće li održati reč o nesviranju druge muzike ili plaćati kazne. A on su paprene: od 2.500 do 300.000 za ugostitelje koji na javnim površinama budu puštali drugu muziku sem trubača, ili od 2.500 do 500.000 ako za vreme Sabora postave pojačalo ili zvučnik u bašti.

Dolović kaže da posetiocima Sabora ni ove godine neće biti naplaćivane ulaznice, dok sedmodnevna propusnica za automobil u Guči košta 1.000 dinara. On navodi da će u programima učestvovati oko hiljadu muzičara i članova kulturno-umetničkih društava, i 55 trubačkih orkestara, tačno koliko Sabor ima leta.

– Tu se misli na 16 orkestara koji će svirati u seniorskom finalu, 10 omladinskih i 4 pionirska, i sedam iz inostranstva koji nastupaju revijalno. Pored toga, akreditaciju za slobodno sviranje u Guči dobiće po dva orkestra iz pet predtakmičarskih centara koji se nisu plasirali u finale. Tu su, dalje, šestorica majstora trube koji drže solističke koncerte i, naravno, orkestri Gorana Bregovića i Sanje Ilića.

U finalu pionira (6. avgusta od 18 sati) sviraće sastavi „Braća Ilić” (Požega), Nikole Krstića (Zagužanje), Aleksandra Vasiljevića (Pranjani) i Miroslava Đunisijevića (Arilje). Posle njih, u uzrastu omladinaca, nadmetaće se kapele Darka Stankovića (Zagužanje), Nikole Papića (Priboj), Danijela Lazarevića (Stubal), Aleksandra Grujičića (Draglica), Milijana Alimovića (Prekodolce), Petra Milićevića (Kostojevići), Isidora Zećirovića (Bojnik), Stefana Markovića (Bajina Bašta), Kristijana Trajkovića (Zagužanje) i orkestar „Timočki veseljaci” (Knjaževac).

Finale 55. Sabora zakazano je za subotu, 8. avgusta u 21 sat na velikoj pozornici pored Belice. Za zvanje najboljih u Srbiji takmičiće se orkestri Saše Krstića iz Zagužanja (treći put svira u finalu kao kapelnik), „Novosadski trubači” (1), Vladimira Ivanovića iz Zagužanja (1), Ivana Jovanovića iz Užica (3), Siniše Stankovića iz Zagužanja (15), „Dragačevske trube” Jovice Pavlovića iz Guče (5), Bojana Krstića iz Vladičinog Hana (10), Marka Trnavca iz Mršelja (2), „Barka” iz Knjaževca (5), Radiše Vitezovića iz Tubića (7), Nenada Mladenovića iz Vranja (9), Miroljuba Kremića iz Gostinice (5), Božidara Mladenovića iz Svilajnca (3), Ljubivoja Dikovića (5) i Janka Jovanovića (2) iz Požege, „Kobra” iz Pirota (1) i Marka Gligorijevića iz Duba (2).

Muzika iz flighorni, tenora, basova i gočeva za mnoge ima naročitu privlačnost, pa ljudi ne žale troška ni puta kako bi čuli trubačke majstore. Iako Sabor još nije ni počeo u Guči smo juče sreli jednog mladića iz Barselone koji je ovde došao da bi čuo orkestar Gorana Bregovića, mada je taj koncert na rasporedu tek u četvrtak, 6. avgusta u 23.30.

Španac se zove Isma Monfort, slobodni je fotoreporter, i pokušaće da zaradi nešto čekajući da se na pozornici pojavi „Orkestar za svadbe i sahrane”. Kažemo mu da i u drugim kapelama ima vrhunskih muzičara, trubača.

– Ali, ja sam čuo samo za Bregovića, ostali mi nisu poznati – veli gost dok opipava hrastovog bubnjara ispred „Broćića avlije”, tek postavljenog.

Reč je novoj skulpturi samoukog vajara iz Šljivovice, Miladina Lekića (37), koji već nekoliko godina pravi orkestar za „Avliju”, deljući žilave lužnjake. Do sada je uradio skulpture četvorice trubača, visoke po 2,7 metara, a peti je, evo, bubnjar. Malo je niži, jer kleči. Da bi sastavio veliki hrastovi orkestar, Lekiću su potrebna još dvojica trubača i bar jedna godina rada.

– Bubnjara sam tesao šest meseci, ali naporedo sa drugim skulpturama. Trupac je bio ogroman, preko 2,5 kubika, a ovako završen teži je od tone, računajući i bubanj koji sam dodao naknadno – priča vajar za „Politiku”.


Komentari9
c6355
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милош Лазић
У Гучи би споменике, или бар улице, требало да добију Бранко В. Радићевић и Блажо Радивојевић, који су осмислили и "изгурали" Сабор (уз дискретну помоћ Крцуна). Уз то, већ годинама се пише и говори о сабору трубача иако већина тих народних музичара не свира трубу већ флиг хорну.
Герељ Гујомир
Далеко је од сабора и још даље ће бити док организатори буду вођени новцем и сморекламерством себе и своје партије у коју дођоше из предходне пропале. Овај сабор осмислио је и промовисао чачански песник и књижевник БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ. На жалост ови саморекламерци нису ни чули за БРАНКА. Од народног сабора на ВЕЛИКУ ГОСПОИНУ направише скуп пијане дрогиране омладине која нема будућност у својој држави те ту тражи утеху у пиву које се точи и продаје на улицама. Наравно ту су и странци који овде могу чинити све оно за шта би у својој држави били ухапшени. Наравно и музика која се промовише нема ничега са народном музиком јер они који не знају како трава расте и птице певају ,они који не имају народни СЕРБСКИ ген не умеју ни говорити ни певати ни свирати СЕРБСКИ. На ови м саборима све је мање локалног становништва и све ће га мање бити. Труба је војнички инструмент који позива на јуриш усмрт.
Dragacevac bre
Polako malo. BICE BOLJE. Jos uvek je ekonomska kriza. Omladina je dezorjentisana i frustrirana, trazi oduska. Slazem se, kultura i ukus nam nisu jaka strana. Ali bice bolje, okrecemo se sve vise poljoprivredi u kojoj je buducnost...deca uce da sviraju trubu i frulu..ipak se sve polalko uzdize na visi "nivo"....divljaci i primitivci se polako umaraju....varosice su sve cisce i uredjenije.. ciscenje smeca i reciklaza sve bole rade...ima dosta pozitivnog. Umesto da kritikujete - dodjite. Mozda se iznenadite, a usput predahnete od dieta i trezvenosti. (Ako vam je nesto smetalo, ne budite lenji, napisite pismo predsedniku Opstine.)
Купујмо домаће
Тако је, Зоране Стокићу, ништа што је српско не ваља. Бар да си споменуо неког српског композитора озбиљне музике...
zoran stokic
Kao što reče Aristotel kakva muzika takva i država. Uzgred: 3. Avgusta 1777. Izvedena je Hajdnova komična opera "Il mondo dela luna ". Svako ko voli Mocartove opere "figarovu ženidbu " (1786), "don žuana "(1787), "tako čine sve "(1790) obavezno treba da posluša ovu Hajdnovu operu koja je iskoračila iz Galupijeve bufo opere, tj. gde je Hajdn stvorio matricu ne samo za najbolje Mocartove opere, već i za kasnije opere: rosinija, donicetija, belinija...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja