subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:39

Nije slab ko padne nego ko ne ustane

sreda, 05.08.2015. u 09:00
На првом Сабору учествовала су само четири оркестра из Драгачева Фото Архива Сабора

Guča – Na 55. Dragačevskom saboru u Guči danas nema ni svečanosti ni događaja. Neme su trube, tihuju trubači, ćute srca saboraša, ali kucaju uspomene. Naviru sećanja na dane, godine u kojima, kao po nekom usudu, povest nije bila milostiva prema ovim prostorima i njihovom življu.

Kako je u Guči bilo krajem avgusta 1995, samo tri sedmice posle „Oluje”? Ko da sedne pod šatru, zasvira i zapeva? A 35. Sabor ipak je održan, od 25. do 27. avgusta.

Joviša Slavković (77), tadašnji direktor Doma kulture u Guči, priča nam danas:

 

Prvi Sabor: rvanje u kosti Foto Arhiva Sabora

– Nije bilo lako, u danima teškim po srpski narod, organizovati tako veliku priredbu. Međutim, Saborski odbor zaključio je da bi daleko teže bilo objasniti zašto da se ne održi jedan ovakav sabor koji decenijama obeležava kraj leta i početak jeseni u Srbiji, koji skoro u svemu što se ovde događa odražava duh naroda i njegovu istrajnost, njegov karakter, njegovu bit i istorijsku odlučnost, njegov smisao za samoodržanje, nesebičnu solidarnost, neprekidnu težnju za mirom i pravdom, ali i istorijsku rešenost da se od svega i svakog odbrani. Odlučeno je da se Sabor ne odlaže, zbog presedana, ali da sve bude dostojanstveno, sa akcijama solidarnosti prema izbeglim Srbima i brojnim dobrotvornim priredbama.

Slavković podseća na drevnu mudrost po kojoj nije sramota pasti već ne ustati, veli da nema našeg pokolenja koje nije osetilo neku svoju muku. I prepričava nam događaj sa prvog Dragačevskog sabora kad je ovde, do neočekivanog zrna slave, došao jedan stari ratnik, koji je prošao i Albaniju i Solunski front, i u Dragačevo vratio glavu na ramenima. A kad je zakazan prvi Sabor, na Pokrov Presvete Bogorodice, 14. oktobra 1961, odenuo je svoje najbolje ruho i iz kuće u Rtima krenuo ka Guči.

– Pre nego što je počelo takmičenje trubačkih orkestara iz Dljina, Goračića, Graba i Rtiju, samo ta četiri su bila na prvom Saboru, kod Bjelice je održano nadmetanje u gađanju kroz prsten jabuke, svadbarske jabuke. Okupilo se dosta sveta da vidi ko ima oko sokolovo. Gađa jedan – ništa. Drugi – ništa. Treći – ništa. Četvrti… Posmatra takmičenje starac u narodnoj nošnji, veselog lica, ufitiljenih brkova. „Dodaj der mi tu pušku”, reče jednom mladiću. Uze čovek ognjostrelno oružje, stavi u zgib ramena, nanišani. Pucanj. I pade jabuka. Svi ga, sa divljenjem, posmatraju. Kliču mu. Samo su momci –takmičari posramljeni. Ne mogu da veruju. Nekima bi mogao da bude otac, nekima i deda, a bolji je strelac od njih – pripoveda Slavković.

 

Prva truba prvog Sabora: Desimir Perišić iz Goračića Foto Arhiva Sabora

Taj nišandžija majstor bio je sedamdesetčetvorogodišnji Krstomir Sretenović iz Rtiju, nedaleko od Guče.

– Novinari se sjatili oko njega, ali se on ne hvali. Na prsima mu brojna ratna odlikovanja. Počasno mesto, dabome, ima zlatna Karađorđeva zvezda sa mačevima vojničkog reda – dodaje Slavković.

Sretenović je rođen u Turici 1888. godine. Osnovnu školu završio je u Guči. Kao dečak služio je kod nekog kafedžije u Čačku: naplaćivao je rabadžijama smeštaj stoke u gazdinoj štali. Kada je poodrastao privenčao se za Mirku, kćer Janka Kostića u Rtima. Mobilisan je u Prvi (Dragačevski) bataljon Desetog pešadijskog puka 1914. godine i učestvovao u ratnim okršajima sve do proboja Solunskog fronta i oslobođenja otadžbine.

Kada je prvim hicem oborio svadbarsku jabuku na prvom Dragačevskom saboru trubača u Guči, verovatno su mu u sećanje došli vatreni okršaji 1914. i 1915, povlačenje preko Albanije, oporavak na Krfu, prebacivanje na Solunski front, pobedonosni juriš sa Kajmakčalana u otadžbinu. Na tom trubačkom Saboru jedan novinar zabeležio je kako je Sretenović dobio orden Karađorđeve zvezde sa mačevima: „Bilo je jutro, tek što su se razdvojili noć i dan. Krstomir Sretenović sa dvojicom vojnika u objavnici. Sreli su oko 50 Austrijanaca. Bio je već iskusan ratnik, podoficir. Hrabar i pronicljiv, objavio je napad, kao da uza se ima mnoštvo srpskih vojnika. Ali, oni, Austrijanci, uplaše se i ništa nisu pokušali. Kada su ih sprovodili u komandu, izbrojali su – bilo je tačno 53 vojnika”.

Pošto se kaže da je Sretenović tada bio iskusan ratnik, može se pretpostaviti da se događaj zbio u 1915. godini ili kasnije.

– Naravno, to mu nije bio jedini ratnički podvig za koji je, pored Karađorđeve zvezde, na grudima nosio i druga odličja, ne samo Medalju za hrabrost i jedan engleski orden – priča nam Slavković, inače i sam rodom iz Rtiju.

U tom selu, Krstomir Sretenović zapamćen je kao jedan od osnivača rćanske Zemljoradničke kreditne zadruge (1928), za čiji je rad ustupio jednu sobu u svojoj kući. Biran je i u Upravni odbor ove zadruge.

Ubrajan je među ugledne domaćine u Rtima. Pored ostalog, bavio se i vinogradarstvom, a njegovo crno vino bilo je čuveno nadaleko.

Na svečanostima je nosio gizdavu narodnu nošnju, a 1962. godine, na drugom Saboru, nagrađen je kao najbolje odeveni starac. Umro je 1965. i sahranjen na Kostića groblju u Rtima.

Gvozden Otašević


Komentari0
0f3a0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja