petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:51

General koji je oslobodio Šabac i Užice

Autor: Zorica Gligorijevićpetak, 07.08.2015. u 22:00
Вукоман Вуле Арачић

Vukoman Vule Aračić, rođen 10. maj 1850. godine u Laništu kod Jagodine, u vreme kada je Srbija bila kneževina, jedan je od samo desetak srpskih oficira koji su učestvovali u svih šest oslobodilačkih ratova koje je Srbija vodila od 1876. do 1918. godine. Aračić, za koga se slobodno može reći da je jedna od najznamenitijih vojnih ličnosti sa područja Pomoravlja, Resave i Levča, od ađutanta za generalštabne poslove Timočkog korpusa u ratu protiv Turaka, preko ostalih činova, ukazom kralja Petra Prvog od 1. novembra 1913. godine unapređen je u generalski čin. Posle Kolubarske bitke razboleo se od tifusa i zbog nedostatka medikamenata umro februara 1915. godine u Užicu u vreme Kraljevine Srbije.

Završio je četiri razreda osnovne škole u Jagodini i šest razreda gimnazije u Kragujevcu 1869. godine. Potom je otišao na Vojnu akademiju, odnosno Artiljerijsku školu, kao polaznik devete klase. Završio ju je kao sedmi u rangu od 20 pitomaca 1874. godine, u klasi sa proslavljenim generalom Božom Jankovićem, oslobodiocem Kosova 1912. godine.

Aračić je aprila 1889. godine postao vršilac dužnosti šefa Spoljnog odseka Operacijskog odeljenja Glavnog generalštaba. Potom je obavljao veći broj dužnosti pri centralnoj vojnoj upravi. Bio je vršilac dužnosti načelnika Operacijskog odeljenja Ministarstva vojnog, zastupnik načelnika Glavnog generalštaba, načelnik Opštevojnog odeljenja Ministarstva vojnog i pomoćnik načelnika štaba komande aktivne vojske. Bio je komandant dunavske divizijske oblasti, komandant devetog pešadijskog puka, načelnik operativnog odeljenja Glavnog generalštaba i komandant četvrte komande Šumadijske divizijske oblasti, Timočke divizijske oblasti i počasni ađutant kralja Aleksandra Obrenovića. Godine 1901. postao je i član Višeg vojnog saveta.

Aračić je bio i profesor Vojne akademije na kojoj je kao honorarni i redovni profesor predavao vojnu geografiju, istoriju ratne veštine, taktiku i generalštabnu službu sa ratnom igrom. Bio je i član Akademskog saveta ove ustanove, predsednik i član u komisijama za polaganje podoficirskih i oficirskih ispita, urednik vojnog časopisa „Ratnik” i član Vojnokasacionog suda. Bio je i jedan od utemeljivača prvog konjičkog kluba u Šumadiji – Šumadijskog oblasnog kola jahača „Knez Mihailo 1898. godine”..

– Na početku Velikog rata generala Aračića vidimo kao komandanta Timočke divizije drugog poziva, koja je bila u sastavu Prve srpske armije, pod komandom generala Petra Bojovića. Avgusta 1914. godine prilikom borbi za oslobađanje Šapca Bojović je ranjen, pa ga je zamenio general Aračić. Nateravši neprijateljske vojnike da se, uz velike gubitke, povuku u panici, prema Šapcu, njegove trupe su 10. avgusta oslobodile ovaj srpski grad, čime je otpor neprijatelja definitivno svladan i nijedan austrougarski vojnik, sem brojnih zarobljenika, više se nije nalazio na teritoriji Srbije – navodi za naš list Ninoslav Stanojlović, istoričar iz Jagodine, i dodaje da je general Aračić, koji je u međuvremenu postavljen za komandanta užičke vojske, oslobodio Užice.

Posle Velikog rata njegovi posmrtni ostaci preneti su sa užičkog na beogradsko Novo groblje i sahranjeni uz državne i vojne počasti ispod velikog kamenog obeliska na kome piše „Zahvalna otadžbina – đeneralu Vukomanu Aračiću”. Njegovi Laništanci su se odužili svom sigurno najznamenitijem suseljaninu, tako što su naziv sela promenili u Aračićevo, kako se zvala i železnička stanica, koju su dobili zahvaljujući njemu. Godine 1944. selu je vraćeno staro ime, koje i danas nosi, Lanište.

Bista koju su mu Užičani podigli kod sela Gornja Dobrinja uklonjena je posle Drugog svetskog rata, tako da njegovo ime nose samo ulice u Beogradu i Jagodini. Prema rečima Vladimira Dimitrijevića, bivšeg šefa mesne kancelarije Lanište, meštani ovog sela bore se da neka ulica u selu ponovo ponese ime ovog junaka i da njegova vila bude pretvorena u muzej i stavljena pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture.


Komentari4
d0f63
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milija Kukić
Da smo poštrovali pomenute, i njima slične , svi danas bilo drugačije.
@Miodrag Belic Mitar
@Miodrag Belic, Pa moraju I nasa prekodrinska, prekobrdska, preko..., braca negde da zive. Posebno vole Dedinje, jer je brdovito I pomalo lici na nikada prezaljene zavicaje.
Miodrag Belic
Beogradski Talibani! I sam sam bio zgrozen sudbinom, po mnogim jednog od najvecih srpskih vojvoda cija se vojna doktrina proucavala na svim vojnim skolama od istoka do zapada. I dok se mnoge kuce u kojim su ziveli partizanski funkcioneri sacuvane sa sve tablom: "Ovde je ziveo i radio..." na vili zbog koje je izgubio zivot veliki vojvoda ni table ni pomena... Pre desetak godina je vila kod "Kalenica Parka" renovirana i tu je na ulazu bila tabla sa firmom dal' zubara ili advokata - ne secam se. Juce sam ne malo bio iznenadjen kada sam video da je vojvodina kuca srusena i vec se podize nova zgrada od stakla i betona!!! Narod kuka za kerusom Milom, zapomaze za stoletnim hrastom na sred puta, protestuju za stoletne platane na bulevaru a to sto su vojvodu Petra Bojovica po trci put ubili i ovog puta zauvek unistili dokaze nesumljivog zlocina - niko ne haje!!!
Srba, Velika Britanija
Zahvaljujem na tekstu. Slava nasim junacima. I da podsetim, januara 1945-te starog Vojvodu Petra Bojovica oslobodioci su pretukli da bi mu 'oslobodili' kucu u Trnskoj 25 u Beogradu za nekog od svojih funkcionera. Od posledica prebijanja, stari vojvoda Bojovic je umro. Bilo bi zanimljivo da nam neko napise ko se uselio u kucu Vojvode Bojovica.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja