nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:59

Prva truba majstorima iz Vranja

Autor: Gvozden Otaševićnedelja, 09.08.2015. u 22:00
Победничка свирка оркестра Ненада Младеновића с др Душаном Миливојевићем (Фото Г. Оташевић)

Guča – Došlo je vreme da pobedu u Guči slavi i četvrto pokolenje iz familije velikog majstora Bakije Bakića. Vranjanci iz sastava Nenada Mladenovića, juče u jedan sat ujutro, visoko su podigli ruke kad je na pozornici kraj Bjelice proglašeno da su najbolji orkestar 55. Dragačevskog sabora trubača. Baš kao i Saša Krstić (24) iz Zagužanja kod Surdulice koji je odlukom stručnog žirija imenovan za prvu trubu ovog Sabora.

– Puno mi je srce, videćemo se ovde i sledeće godine – kazao je Krstić posle trijumfa i otišao u gučku noć da slavi sa drugarima iz orkestra.

On je i prošle godine osvojio prvu trubu Dragačeva i beleži uspeh koji je teško dostižan: samo tri puta svirao je u seniorskom finalu Sabora i čak dva puta pobedio.

A orkestar Nenada Mladenovića (45) ispisao je juče zorom novi list porodične povesti. Ovde je, naime, pobeđivao i Nenadov otac, i to s dva imena i prezimena, kao Ekrem Mamutović i Milan Mladenović, a pobeđivao je i Nenadov deda a Ekremov ujak, čuveni Bakija Bakić (1923–1989), koji je u Guči slavio pesmom koju ju je nekad pevala Koštana iz drame Borisava Stankovića, „More vrćaj konja Abdul Kerim-ago”. Posle pobede u Guči 1970. Bakija je rekao i to se ovde još pamti: „Rođen sam i živim u Vranju, ali sam u duši Dragačevac”.


Slavlje pobednika: sin Stefan Mladenović i otac Nenad

Tek što je počela nedelja, u Guči se radovao i pripadnik četvrte generacije iz čuvene vranjanske muzičke kuće. Stefan Mladenović (24), Nenadov sin, svirao je u finalu prvu trubu u orkestru svog oca i žiri je, uz prvu nagradu orkestru, Stefana proglasio za drugu trubu 55. Sabora.

– Sviram otkako sam se rodio, a u orkestru sam od svoje petnaeste – kaže mladić.

A njegov otac, koji je ovde ranijih godina pokupio sve nagrade, ipak ima jednu veliku želju:

– Hoću da Stefan osvoji prvu trubu Dragačeva – pričao je Nenad Mladenović iza pozornice, koji minut posle proglašenja. – Onda ćemo kao familija postati nedostižni: Bakija, zatim moj otac a onda i ja proglašeni smo za majstore trube i na Stefanu je da nastavi tradiciju.

Nenad se do 1996. godine prezivao Mamutović, po ocu Ekremu s kojim je svirao zajedno, ali su tada promenili prezime, a Ekrem i ime.

– Te godine išli samo na gostovanje u Banjaluku na jednu televiziju i graničari na Drini, u Rači, rekli su nam da usput može biti belaja zato što imamo takva imena, Ekrem, Safet i slična. Ništa loše, srećom, nije se dogodilo, ali je otac, čim smo se vratili u Vranje, otišao u crkvu, krstio se i promenio ime i prezime, iz Ekrem Mamutović u Milan Mladenović – priča nam Nenad dok sedimo pod šatrom u porti gučke crkve.


Miroljub Milentijević iz Zvečana takmičio se na najbolju nošnju u anteriji iz 1908. godine

I nikako ne može da sabere koliko je puta pobeđivao u Guči, s orkestrom ili kao prva truba.

– Pa, valjda, desetak puta. Ali, nijednom nije bilo lako. Za ovu trubu pripremali smo se dva meseca, svakoga dana po sat, dva, tri – kaže ovaj majstor.

Zbog trube je u Guču prošle sedmice došla i Juko Jošikao, ne žaleći troška, vremena ni puta. Jer, od njenog Tokija do Beograda samo u jednom smeru leti se avionom 11 sati i 46 minuta. Priča da je trubu i muziku Roma zavolela gledajući filmove Emira Kusturice i kaže da je ova muzika dobra za dušu. Svira i sama, donela je i trubu i osetila draž najvećeg trubačkog festivala na svetu. Japanka se pojavila u svojoj nacionalnoj odeždi i bila je jedini saboraš koji nosi kimono.

Za ove vremenske prilike neobično se odenuo i Miroljub Milentijević (62), koji je doputovao iz Zvečana da bi se takmičio za najbolju narodnu nošnju na 55. Saboru. Brič pantalone i anterija od kozje dlake kao da su onomad skrojeni a navršili su, verovatno, više od stotinu leta.

– Nošnja je sašivena 1908. godine u Kosovskoj Mitrovici. Prvo je nosio pradeda Mirko, pa deda Marko, koji mi je i pripovedao o tome kad je nastala. Otac Milan bio je nešto puniji pa je nije oblačio i evo stigla je do mene i ništa joj ne fali – veli Miroljub koji od 1980. godine nije propustio nijedan Sabor, iako se između Zvečana i Guče mora prevaliti dva puta po 200 kilometara.

Svoju ležernu modu ovde tera i lekar iz Štutgarta, dr Dušan Milivojević. Dakle, košulja bez kragne i kratke pantalone. Decenijama ne propušta nijedan Sabor, temeljno se pripremi za dolazak i uvek u Guči odsedne bar sedam dana, uživajući s trubačima od kojih su mu mnogi lični prijatelji. Poneo je, i ove godine, plavo, gospodsko parno odelo, i 15 elegantnih košulja, ali to uopšte nije ni vadio iz kofera, ostavljenog u uglu hotelske sobe. Zašto onda tegli te stvari ovamo?


Japanka Juko Jošikai u Guči

Kaže da mu je odelo spakovala supruga Jelena, inače stomatolog:

– Ona mi kaže: „Ne možeš da ideš bez odela na put, treba da izgledaš lepo”. Ja kažem: „Pa da, svakako”. Košulje je ispeglala tašta Verica, nema smisla da je odbijem, sve sam poređao u kofer. I svastika Radmila, koja živi u Istanbulu, dala mi je potrebne savete za Sabor. Sve sam prihvatio, nema smisla da ne poslušam dame, ali šta bi rekli saboraši da me vide kako šetam kroz Guču u parnom odelu? – pita nas Milivojević.

Do viđenja na 56. Saboru.

Ostojić: Trubači s juga su tri stepenice iznad

Prva truba 55. Sabora u Guči, odlukom stručnog žirija, jeste Saša Krstić iz Zagužanja, druga Stefan Mladenović (Vranje), treća Janko Jovanović (Požega). Redosled tri najbolja orkestra: Nenad Mladenović (Vranje), „Barka” (Knjaževac), Marko Gligorijević (Dub). Nagrada za najizvornije sviranje: „Barka”. Nagrada žirija publike: Bojan Krstić (Vladičin Han). Najbolji bubnjar je Slađan Anđelković iz orkestra Siniše Stankovića (Zagužanje). Najbolji bas Aleksandar Jović iz orkestra Bojana Krstića. Prvi tenor Danijel Mladenović iz orkestra Božidara Mladenovića (Svilajnac). Narodnu pesmu najbolje je izvela „Barka”, a kolo orkestar „Kobra” iz Pirota.

– Trubači s juga danas su tri stepenice iznad kolega iz zapadne Srbije i danas ne vidim nijednog koji bi ugrozio njihovu prednost. Ako opet budem u žiriju glasaću isto, samo za bolje. Zar je važno odakle je trubač ako je dobar? Jednostavno, prestali su da se takmiče Dejan Lazarević i Dejan Petrović i nastao je veliki razmak između pokolenja u zapadnoj Srbiji. Tako je bilo i ranije: prvi put sam u Guči pobedio 2004. godine a do tada su, bez izuzetka, od 1995. godine ovde pobeđivali trubači s našeg juga – rekao je juče Veljko Ostojić, majstor trube iz Zlakuse kod Požege, predsednik žirija na 55. Saboru i trubač sa završenom muzičkom akademijom.

Majice

Ovog avgusta u Guči sabrali su i narodni kazivači, i pevači, samouki slikari i vajari, kovači i čuvari narodne srpske tradicije. Neki su, po običaju, svoje lirsko nadahnuće štampali na majicama koje se svake godine prodaju na Saboru. Šta se nosilo na ovom, 55. srpskom prvenstvu trubača?

S junačkih prsa gostiju Guče prepisali smo, pored drugog:

„Zna se ko vozi traktor a ko otvara kapiju”, „Svjo idjot po planu. Putin”, „Hladno pivo, vruće žene, to je raj za mene”, „Previše sam lepa da bih radila”, „Nema tih para koje ja ne mogu da potrošim”, „Pivo je razlog da ustanem svako popodne”, „Da se zna ko vozi traktor, a ko sedi na blatobranu”, „Um caruje dok snaga ne poludi”, „Ko uči znaće, ko krade imaće”, „Bolje biti jedan dan vuk nego ceo život ovca”, „Svaki pravi momak ima pivski stomak”, „Majstori ne lažu, majstori samo odlažu”, „Pivo teče, bubrezi se leče”, „J.... čoveka bez sto kila i sto evra”, „Ako bog da zdravlja uzeću bolovanje”, „Ne možeš ti biti ružna koliko ja mogu biti pijan”, „Oženjen sam, ali nije ništa ozbiljno”, „Bolje ljubim nego što kuvam”, „Mišiće sam ostavio u drugoj majici”, „Em sam Srbin, em sam švaler”, „Bože, daj mi sreću i zdravlje, za pamet mi je prekasno”, „Žena može da bude sa sela, ali auto mora da bude nemački”, „Moja tetka je najbolja riba”, „100 kilograma čistog zadovoljstva”, „E sad neću ni kako ja oću”, „Možemo li preći sa vi na tebe”, „Samo seks Srbina spasava”, „Odličan sam u krevetu, mogu da spavam satima”, „Neverstvo je kad dve pogrešne osobe rade pravu stvar”.


Komentari0
9ea37
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja