subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 07.09.2015. u 08:15 N. Belić

Bilans srpske privatizacije – prosečan

Го­ран Ни­ко­лић

O uspešnosti naše privatizacije ne postoje neke studije koje bi konkretno svele bilans, ali pojedinačne analize pokazuju da je kod nas taj model sproveden srednje uspešno u odnosu na slične zemlje srednje i istočne Evrope. To je stav ekonomiste Gorana Nikolića, koji kaže da takav rezultat pokazuje više parametara.

– Poništeno je između 25 i 30 odsto privatizacija, a sa sličnim državama iz ovog dela Evrope „poklapa” se i rast BDP-a od 2000. kao početne godine kada se krenulo u ovaj proces. Ono što zamračuje sliku je stanje koje smo imali devedesetih godina, a što nisu imale druge zemlje. Reč je o ogromnim gubicima zbog izolacije i o tome što su nam mnoga tržišta bila nedostupna. Kasnije bismo i s najpametnijim ljudima na čelu zemlje teško mogli da nadoknadimo zaostatak – naglašava Nikolić.

Autor knjige „Pokazatelji spoljnotrgovinske razmene Srbije sa EU i svetom” dodaje da je politika koja se vodi u prethodnih 15 godina kada je reč o privatizacijama konzistentna i da ne zavisi od promene vladajućih stranaka.

– Proces treba zaokružiti tako što će se pronaći rešenje i za preostala preduzeća. Realno je da se možda prodaju neki delovi tih firmi koji mogu da funkcionišu, da se spasu od najgoreg ishoda – ubeđen je Nikolić.

Na pitanje da li je privatizacija uticala na produbljenje socijalnih razlika, on odgovara da je neminovno da svaki takav proces podigne nivo nejednakosti.

– To je cena, jer je u suprotnom socijalističkom modelu dolazilo do velike redistribucije novca kojim je država konstantno pokrivala velike gubitke preduzeća s lošim rezultatima. Sada taj sistem diktiraju potrebe tržišta i one mnogo više utiču na to kako funkcioniše jedno preduzeće, čime se bavi, a time i da li će opstati – dodaje Nikolić.

Za njega primer kraja gde su prilagođavanje tržištu i transformacija zaokruženi jeste opština Ivanjica.

– Ako se izuzmu poslovi u javnom sektoru i državnim službama, svi su zaposleni u fabrikama koje se bave preradom drveta, skladištenjem i distribucijom malina i delimično u tekstilnoj industriji. U tim firmama je po nekoliko stotina ljudi. I pojedinačni poljoprivrednici imaju više posla nego ikad. Sve je prilagođeno resursima ovog kraja, a umesto toga ovde su nekada bili giganti s viškom radnika. Za te kompanije uvozila se i sirovina iz drugih delova zemlje, dok je sirovina iz ivanjičkog kraja vožena negde drugde. Sada toga nema. Istovremeno, radna snaga jeste jeftina, ali ta privreda ne košta državu i ne pravi izdatke – smatra Nikolić.

Čitav prehrambeni kompleks po njemu je danas dobar primer privatizacije, „zato što odgovara potražnji, i samo srpsko tržište je dovoljno, jer na hranu otpada 40 odsto svih prihoda”.

– A za industriju poput mašinske, u kojoj ne možemo sami da se nadmećemo u svetu, potrebne su investicije kompanija iz inostranstva koje su već osvojile neka tržišta – kaže Nikolić.

Naučni savetnik Instituta za evropske studije kaže da su primeri preduzeća u državnom vlasništvu koja bi mogla da izađu na „zelenu granu” firme poput „Galenike”, „Vršačkih vinograda” ili Poljoprivrednog kombinata „Beograd”.

– Ako država tu postavi ozbiljan menadžment, reprogramira dugove, ona bi mogla da budu vrlo interesantna potencijalnim kupcima – zaključuje Nikolić.

----------------------------------

Za prevare bila potrebna mreža pomoćnika

Na pitanje kako je došlo do onih privatizacija koje danas veći deo javnosti u Srbiji naziva pljačkaškim, Nikolić odgovara da je zbog jednog broja ljudi koji zloupotrebili proces privatizacije sada stvoren opšti utisak da je kompletna tranzicija u našoj zemlji nešto negativno.

– Bilo je prevara, ali ni to nije bilo lako izvesti, potrebno je da neko ima čitavu mrežu svojih pomoćnika i logistiku da bi mogao nešto da ukrade. Toga je bilo i u nama sličnim državama. Svako ko uporedi statistike, pre svega u zemljama istočne i centralne Evrope, uveriće se u to. Kako dohodak opada povećava se i broj onih koji su spremni da traže mito, od vrha do najmanjeg činovnika – zaključuje Nikolić.

Komеntari0
9a819
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja