sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:16

Kad Kina kine, ceo svet se zakašlje

Autor: Nikola Belićsubota, 05.09.2015. u 22:00
Берза у Пекингу (Фо­то Рој­терс)

Budžet Ujedinjenih nacija za pomoć svim izbeglicama u svetu za celu 2015. vredi 7 milijardi dolara, a samo u jednom julskom danu ove godine, za svega nekoliko sati, tržišna vrednost onlajn kompanije „Amazon” porasla je za čak 40 milijardi dolara. Gigantu za elektronsku prodaju knjiga, filmova, igara, muzike... dovoljno je bilo da objavi da su njegovi internet servisi malo profitabilniji od očekivanog i da do kraja istog popodneva skok vrednosti te firme premaši godišnje budžete mnogih organizacija UN ili celih država.

Ovakvo poređenje ne samo da oslikava nejednakost, već i koliko enormne sume leže u tržišnoj „ličnoj karti” najmoćnijih kompanija. Imaju toliko nula da bi se „običnim” građanima učinilo da je reč o nekakvom virtuelnom novcu, čije je tokove i poreklo gotovo nemoguće razumeti ukoliko niste broker ili visokokvalifikovani ekonomista.

Onome ko to nije, 40 milijardi dolara koji se u jednoj kompaniji pojavljuju za nekoliko sati ostavilo bi utisak da tržište s tolikim „nevidljivim” parama ne može da kontroliše ni „nevidljiva ruka”, pomoću koje je zamišljeno da kapitalizam funkcioniše savršeno.

I dok mnogi eksperti traže globalni lek deluje kao da se potresi, pa i krahovi samo ponavljaju, kao u slučaju najnovijih naglih promena kineskih indeksa, a malo pre toga grčke krize. Dramu s Vol strita 2008. teško je dočarati, ali je ono što je vidljivo da je „nevidljiva ruka” od tada ošamarila po džepu mnoge koji jedva sastavljaju kraj s krajem na rubovima nekih tranzicionih zemalja i nemaju ni delić moći, ni uticaja kakav imaju brokeri i privredni konglomerati.

Bilans kineskog alarma je samo još jedna oštra rasprava dva kapitalistička tabora koji se već decenijama spore, a ne nalaze rešenje – pristalica takozvanog inkluzivnog ili humanog kapitalizma koji se svodi na to da se svakome omogući da troši više i onog konzervativnog koji zagovara štednju na prvom mestu i da njome bude uslovljen i nivo potrošnje. Tu se s ekonomskog prelazi i na politički teren, jer su, grubo podeljeno, demokrate u SAD, laburisti u Britaniji i socijaldemokrate u kontinentalnoj Evropi uglavnom skloni modelu koji diktira potrošnja, a američki republikanci, konzervativci u Ujedinjenom kraljevstvu i evropski liberali i desnica veruju u stezanje kaiša, dok se ne ušpara dovoljno.

Ali lomovi tržišta i indeksa kao da se ne zaustavljaju koja god od ovih struja da prevagne. Reagujući na najnoviji kineski alarm nemački kolumnista i izdavač Jakub Augštajn citirao je Horsta Kelera, predsednika Nemačke u vreme sloma na berzi 2008, koji je tada rekao da su finansijska tržišta postala „čudovište” koje treba zauzdati. Ali Augštajn veruje da je to „čudovište” sedam godina kasnije još živo, jer i danas „kada u Kini padne cena džaka pirinča, ceo svet oseti zemljotres”.

„Trebalo bi da delimo bogatstvo”, poruka je senatora američkih demokrata Čarlsa E. Šumera i najava na koju će kartu njegova stranka zaigrati na izborima u SAD naredne godine. „Baš kao što revolucija jede svoju decu, neumeren tržišni fundamentalizam može da proždere socijalni kapital, ključan za dugoročnu dinamiku samog kapitalizma”, nadovezuje se Mark Karni, guverner Banke Engleske i nekadašnjeg guvernera Banke Kanade.

Sledbenici štednje uzvraćaju da će ako se s potrošnjom pretera i ako se ona ne drži dovoljno čvrsto pod kontrolom, nastati hiperinflacija i da neće biti ponude, odnosno robe i usluga, pa će tržište zato kolabirati.

Aktuelnosti o tome sve je više, vesti se množe poput novca, pa je i bivši republikanac i gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg koji se vratio na čelo svoje medijske imperije napravio novu poslovnu strategiju. Auditorijumu je svoj servis predstavio kao „hroniku kapitalizma” u kojoj plasira brze, ali proverene informacije iz oblasti biznisa, finansija, tržišta, ekonomije, tehnologije i politike. Cilj mu je da se privuku pre svega finansijski profesionalci koji mu za godišnju pretplatu inkasiraju po 21.000 dolara i donose mu 85 odsto svih prihoda.

Dok se Blumberg bogati, pokazujući koliko je kapitalizam postao medijski vrela tema, neki levičar mogao bi da kaže da prosečnom građaninu jedne manje i siromašnije zemlje jedino ostaje da razmišlja da li će imati dovoljno novca da u prodavnici plati hleb, mleko, ulje ili šećer ili će ako mu država da previše para sa rafova nestati tih proizvoda. Pojedini bi se možda setili Jugoslavije u prvoj polovini devedesetih, pa i malo ranije. Možda ga „Amazonovih” 40 milijardi, u toj ironiji, podseti na one dinarske novčanice iz hiperinflacije sa nadrealno velikim brojem nula.

Realnost u Srbiji danas jeste mnogo drugačija. Izgleda kao da se još prilagođavamo surovim uslovima globalne privrede i dalje sumirajući dobiti i gubitke privatizacije. Na malom broju mesta gazde i domaćini postali su sami radnici koji su otkupili svoja preduzeća. Na prvi pogled deluje da smo daleko od Blumberga ili „Amazona”, ali zapravo smo upleteni u sistem u kojem takvi diktiraju igru. Tranzicija jeste iza nas, ali način na koji smo kroz nju prošli i postavili celokupnu današnju privredu mogao bi da bude ključan kako bismo sutra ostali konkurentni. Zbog toga je važno da znamo pravi bilans te privatizacije i na koliko je zdravim ili nezdravim nogama naša privreda danas.


Komentari7
af87f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

kinez joca
cenimo vas respekt i ljubav za nas braco srbi. i mi vas puno volemo pa ce da vi napravimo brzi vozovi, bgd na vodu, kanal do more i sta ono jos sve treba, zaboravi sad... nema brige, para ima k'o pleve...
Леон Давидович
Реална економија је производња, оно што је видљиво опипљиво, а игре на берзама су симболично речено магла.
Sasa Trajkovic
Postovani prodavci magle ili kazino zvani berza funkcionise po pribcipu cas ga visdis cas ga nevidis nesto slicno kao sibicaranje na autobuskoj stanici. Ali pogledaj te to sa metafizickog stanovista sa malom dozom logike. Ako "nesto" danas vredi 1000 din. sutra 10000 din. a preko sutra ni jedan dinar ... koliko vredi?
S. Ristic
Ponavljam da se celokupna struktura kapitalizma izrodila u kockanje. Brokeri su samo krupijei. Sta znaci kad u jednom danu akcije narasutu 40 milijadi dolara. Nista. ista stvar kada se u pokeru zove 40 milijardi dolara. Neko plati neko neplati i opet se karte dele nanovo. Igra blefa i preterivanja. Ako nesto trenutno vredi odredjeni iznos po svojoj upotrebnoj vrednosti onda ta vrednost moze da se omasi 10 do 20% gore dole, ali se ipak ne moze da mena meteorskom brzinom preko noci. Drugo je to sa hartijama od vrednosti i novcem koji su upravo rekviziti kockarskog zanata.. Ako je vrednost necega danas preko dana narasla 40 milijardi, ta ista vrednost preko noci moze da padne 100 milijardi, i prica o jednoj firmi je iskljucivi kockarski blef, naucna-fantastika. Ekonomski pokazatelji industrijskog i ekonomskog stanja velikih privreda su ipak nesto drugo. Sa njima se mnogo teze da kockati na blef, mada i tu moze da postoji stepen blefa. To nam je Amerika pokazala za vreme Klintona.
Вељко .....
Берзе су обичне коцкарнице гдје највјештији блефери (читај: преваранти) узимају лову од мање вјештих. Нема тог логичара који ми може објаснити како је могуће да компанија до подне вриједи 10 јединица, а од подне 2, а сутра ујутро 14. Напомињем да сам имао 10 из Финансијских тржишта и ХОВ, али да ни тада нисам вјеровао у то шта причам на испиту.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Može li kapitalizam da spase kapitalizam

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja