nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:00

Zašto nas više nema na Šangajskoj listi u matematici i fizici

Autor: Sandra Gucijannedelja, 06.09.2015. u 22:00
Природно-математички факултет у Београду (Фо­то Д. Јевремовић)

Univerzitet u Beogradu odbranio je i ove godine svoje mesto među 500 najboljih univerziteta na svetu na čuvenoj Šangajskoj listi, ali je ovu lepu vest donekle pomutila činjenica da nas nema među 200 najboljih u oblastima matematike i fizike. Naša matematika je 2013. bila rangirana između 101. i150. mesta, 2014. smo pali u rang od 151. do 200. mesta, ali se zato prošle godine na listu probila i fizika – svrstana je između 151. i 200. mesta.

Čelni ljudi našeg visokog obrazovanja, poput rektora BU prof. dr Vladimira Bumbaširevića, ovo tumače kao posledicu nedovoljnog ulaganja u nauku, ali skreću pažnju i na to da su diskutabilni kriterijumi po kojima se pravi Šangajska lista.

Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje dr Milovan Šuvakov takođe ističe da je o rangu matematike i fizike, mogao da presudi samo jedan nedostajući naučni rad.

– Ocena uspešnosti univerziteta i pojedinih struka u okviru njega je veoma težak zadatak, a rezultat uvek zavisi od ocenjivača jer on bira metodologiju – kaže za naš list predsednik Društva matematičara Srbije profesor dr Aleksandar Lipkovski. Prema njegovom mišljenju,

metodologija koju koristi univerzitet „Điao Tong” pri sastavljanju Šangajske liste daje preveliku važnost naučnim publikacijama na takozvanoj SCIlisti (lista citiranosti naučnih radova).

– Slažem se sa konstatacijom drugih kolega da je samo nekoliko radova na SCI listi moglo da doprinese višoj ili nižoj poziciji. Činjenica je da su sredstva Ministarstva prosvete poslednjih godina sve manja i manja, i to ne samo za nauku, već i za popularizaciju nauke – kaže dr Lipkovski, nekadašnji prorektor UB i bivši dekan beogradskog Matematičkog fakulteta. Svoj stav argumentuje činjenicom da su sredstva koje je Ministarstvo odobrilo Društvu matematičara za takmičenja iz matematike i informatike – više nego dvostruko manja od prošlogodišnjih.

Po njegovom mišljenju i ocenjivanje naučnih radova uspehom na SCI listi je veoma diskutabilno, naročito u oblasti matematike. Indeks citiranosti za matematiku nije prihvaćen u mnogim matematički veoma jakim državama, kao što su Rusija, SAD, Nemačka. Čak i neke države koje su prvobitno uspeh matematičara merile preko SCI liste, prestale su to da rade, na primer Mađarska.

– Period ocene značajnosti rezultata matematičara mnogo je duži nego što je to period na koji se SCI lista primenjuje. Tehnologija SCI liste stvara naopako razmišljanje – umesto da su stimulisani da se bave najtežim i najvažnijim matematičkim problemima, mladi matematičari su okrenuti lakšim i manje značajnim problemima u kojima se brže može stići do objavljivanja i do poena sa SCI liste, a mnoge grupe su razvile i posebnu tehniku za objavljivanje radova na SCI listi – ukazuje ovaj redovni profesor Matematičkog fakulteta.

Prof. dr Ivan Dojčinović, predsednik Društva fizičara Srbije, inače dugogodišnji prodekan beogradskog Fizičkog fakulteta, smatra da ova lista ne znači puno, jer se ne odnosi na nastavu.

– Oni nemaju nikakvih informacija o tome. Što se tiče broja radova, nezahvalno je posmatrati iz godine u godinu, obično se to radi na pet ili 10 godina, jer tako imate dobar presek. Fizika je dostigla svoj maksimum kada je pitanju produktivnost fizičara u broju radova i može da se dogodi da je jedne godine taj broj malo manji ili malo veći – kaže za „Politiku” dr Dojčinović.

Upitan da li se slaže sa stavom kolega da takav plasman može biti i posledica nedovoljnog ulaganja u nauku, on odgovara da je to generalni trend: ako želimo više radova i više kvalitetnih radova, onda mora i da se ulaže mnogo više.

– Ne mislim da je problem u broju radova, čak ni u njihovom kvalitetu, već u primeni, a to se na toj listi ne vidi, oni samo gledaju koliko ste prepoznatljivi u tom svetu – smatra dr Dojčinović.

----------------------------------------------------------------------

Na takmičenja zahvaljujući sponzorima

– Prvi put od kako sam predsednik Društva imali smo realan problem finansiranja odlaska srpskih takmičara na međunarodna takmičenja. Da nije bilo sponzorske pomoći pojedinih firmi u poslednji čas (Naftna industrija Srbije, Klaster IKT mreža), morali bismo da tražimo od takmičara da sami finansiraju svoje učešće. Sve ovo zajedno svakako dovodi do pada produktivnosti naučnika i pada motivacije za rad i objavljivanje – objašnjava dr Lipkovski.


Komentari31
be214
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Рђосав .
@Sasa Trajkovic | 08/09/2015 11:37:"Nauka i obrazovanje su skupi ali i osnovni motori napretka jednog drustva." - симпатична фраза. Која тако прија сујети научника и професора. - нажалост, само фраза. Никад не иде тако. Прво иде политичка одлука. Иде амбиција, развојни планови и циљеви. Типа: хај-тек, нуклеарни програм, космички програм. Упореди: Бразил, који нам тренутно краде научнике. Бразил има амбицију. Да ли ће успети или бацити паре - ће видимо. - Србија нема никакву развојну амбицију, па јој наука није ни потребна. Чак ни инжињери јој не требају - инжињер који не ради развој џабе се мучио. Нама треба само одржавање купљене туђе технологије. За то су довољни техничари. Који ће се оспособити на неком курсу. - поука: са овако инфериорном друштвеном филозофијом ниакви факултети нису потребни. Шта је финални производ наших факултета и института? - школована емиграција. Лична промоција у циљу бежаније. Демографски губитак, сасве децом. Без икакве позитивне повратне спреге.
Др Др
Шта је са професорима који су објављивали радове у лажним часописима попут Metalurgia International, а за то су годинама добијали велике новце за истраживање, стицали виша научна и наставничка звања, бранили докторске дисертације? Да ли је покренут кривични постпупак или дисциплински поступак за лажно публиковање радова? Политика би требало да напише и један чланак о овој теми. Листа професора и истраживача са лажним радовима је доступна на интернету.
gradimir cvetkovski
obecao sam da cu se javiti nakon stro procitam clanak. kao sto sam prertpostavio, mnogo toga je pobrkano, sto je urodilo pretezno promasenom raspravom medju citaocima. beogardski univerzitet je ostao medju 500 (toliki se sisak objavi) maltene na istom mestu u vecoj konkurenciji nego lane, i to je dokaz da jos nije posustao. matematika i fizika su medju 500, samo su na nizim mestima nego lane. dakle, naslov je cist promasaj, jer su srpski matematicari i fizicari i dalje zavidno visoko u svetu. novinar je trebalo da objavi kako su prosle ostale oblasti da bise stekla potpuna slika. nagadjanja da li je potrebna SCI lista su, u najmanju ruku, besmislena. najbolji svetski univerziteti s nestrpljenjem iscekuju 15. avgust da vide kako su prosli u sangaju, a njihovi istrazivaci se utrkuju da sakupe sto vise citata. u nasoj nauci mnogi vole da se nastavi odokativno ocenjivanje, jer to odgovara vecini koja nista ne objavljuje. losa vest bice: BU ISPAO SA SANGAJSKE LISTE! to se desilo zagrebu.
Бивши Исељеник
"Индекс цитираности за математику није прихваћен у многим математички веома јаким државама" Да, али то је специфичност математике коју не треба користити као изговор за свеопшту релативизацију СЦИ листе - посебно у областима у којима се додељује Нобелова награда (физика, хемија, медицина). Код нас никако да се прихвати да је квалитет научног рада субјективна категорија и да је важнија релевантност за садашњи тренутак у развоју неке области (актуелност). СЦИ мери укупну цитираност радова, па ако рад има значаја то ће се показати за нпр. 10 година. Проблем је са млађим истраживачима које старији, често утицајни, научници упуте на проблеме који више нису актуелни и када то схвате онда је касно. За избор актуелнијих проблема важно је да у свакој области има по неко са правим међународним искуством (не неким разменама од 10 месеци). У мојој области Србија је била слаба негде до 1970, када се вратило неколико наших научника из водећих светских центара. Садашњи естаблишмент не жели такве!
Sasa Trajkovic
Nauka i obrazovanje su skupi ali i osnovni motori napretka jednog drustva. Ulaganje u nauku je ulaganje u buducnost jer je znanje najvazniji resurs u ovom vremenu. Drzava ne treba da se bavi nekim kvazi sistemima bodovanja i vrednovanja obrazovnih institucija jedne drzave jer je apsurdno ocekivati da u zemlji sa najmnjim ulaganjem i nauku i obrazovanje postize najbolje rezultate i to u konkurenciji vecih, mocnijih ili bar sa mnogo vecom tradicijom od nas. Znate u sportu ( boksu postoje kategorije ) pa se vrednujete sa sebi ravnima po velicini, snazi itd . U zemlji cije su granice bile zatvorene sankcijama, u zemlji sa razrusenim obrazovnim sistemom, sa najvecim odlivom mozgova i migracijom najmladjih ljudi gde se strateski ulaze samo u politiku sve se zasniva na individualnim uspesima pojedinaca ali ne i drustva. Jer samo drustvo na poslednjem mestu vrednuje sopstveno obrazovanje i nauku o toj rang listi niko ne pise.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja