četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 07:30
72. VENECIJA

Igram, pevam, skačem, k’o od majke rođen

Autor: Dubravka Lakićsreda, 09.09.2015. u 22:00
(Фото Д. Лакић)

Venecija, Lido –Rejf Fajns je sve do „Koriolana“, filma koji je režirao, milionskom auditorijumu bio poznat po svom radu isključivo ispred kamere, kao britanski glumac koji je dosegao svetsku slavu nezaboravnim ulogama u „Šindlerovoj listi“ i „Engleskom pacijentu“, kao vrsni pozorišni glumac i najstarije od šestoro umetnički talentovane dece fotografa Majka Fajnsa i književnice Dženifer Laš.

U rokenrol rimejku filma „Bazen“ Žaka Dereja, sada pod nazivom „Veliki pljusak“ (A bigger splash), prema scenariju američkog pisca Dejvida Kadžganiča i u režiji italijanskog reditelja Luke Guadanjinija, Fajns tumači lik hiperaktivnog, dinamičnog i adrenalina punog muzičkog producenta Harija. To podrazumeva i da igra, skače, glasno priča i još glasnije se smeje najviše sopstvenim šalama, uskače drugima u život. Rejf Fajns kao predstavnik energičnog sveta rokenrola –i svega što uz to ide– kakav više ne postoji.

Gde ste pronašli inspiraciju za tumačenje ovako „ludog“ lika?

Sve je bilo detaljno napisano na stranicama scenarija, a ponešto sam „ukrao“ od svog brata Magnusa koji je muzički producent. On ima taj dinamičan menadžersko-muzički život. Naravno, Magnus nije hipster kao što je moj Hari.

Ljudi poput Harija zaista postoje i u muzičkom i u filmskom svetu?

Pretpostavljam, ali ja sam uglavnom sledio ono što su Luka Guadanjini i pisac Dejvid Kadžganič postavili veoma jasno. Harijeva energija treba da bude gotovo demonska, on je pun adrenalina i sa „hajperskim“ ponašanjem.

Scene u kojima igrate izvrsne su, inspirisane igranjem Mika Džegera?

Trudio sam se da nikoga ne imitiram, zato nisam nikoga i ništa unapred gledao i nisam imao uzore. Vežbao sam sa jednom mladom damom, trenerom plesa i poznatom plesačicom koja ima puno iskustva u pozorištu. Ona je bila moj vodič kroz scenski pokret i ples.

Da li i u privatnom životu „đuskate“ ?

Volim ponekad da zaplešem na kakvoj dobroj zabavi, ali nisam baš neki plesač.

Kakva vas muzika pokreće na ples?

Različita, od „Mobija“ do „Stonsa“, „U2”...

Kada ste pročitali scenario za ovaj film šta je bilo ono glavno što vas je privuklo?

Mislim da me je najviše privukla ideja o tome da igram neinhibiranu osobu. Posle toliko uloga osoba koje su introvertne, ponekad čak i statične, zaista je bilo izazovno tumačiti ekstrovertnu, hiperaktivnu i krajnje dinamičnu i bučnu osobu. Kao Hari ja sam i fizički dosta eksponiran. Kuvam, plivam, plešem i to mi se baš svidelo.

Svidelo vam se i da sasvim nagi skočite u bazen?

Zašto da ne! Svidelo mi se i to, jer je i to bilo u službi dočaravanja krajnje spontanosti i neinhibiranosti Harijevog lika. Sve te moje nage scene su krajnje spontane i primerene situacijama u kojima se moj lik nalazi. Hoću da kažem da je moja nagost u funkciji radnje filma. Znao sam da ću jurcati go, pa sam morao i fizički da se pripremim, da zategnem mišiće.

U vašem poslu ima puno strasti, ali i ljubomore. Suočavate li se sa tim u filmskoj industriji?

O,da, i često i mnogo. Mislim da je to stalno prisutno u filmskom biznisu koji je često i veoma brutalan. S druge strane, u mom poslu postoji i puno velikodušnosti. U svakom slučaju, filmski biznis nije biznis za svakoga. Za ljude koji leče svoje rane od odbijanja, od neuspeha, pristiglih godina sa kojima se treba nositi. Srećom, u ovom poslu se ljudi često i podržavaju.

Srećom, vi imate i taj stalni rad u pozorištu, a nastavljate i bavljenje režijom pa ste sebi obezbedili dobar, trajniji balans u profesionalnom životu?

Jeste, ali se uvek setim mog profesora glume koji je imao običaj da kaže: „Pomirite se sa tim da ćete jedno vreme plaćati publiku da dođe da vas gleda“. Srećom ja sam veoma rano zaigrao Šekspira, bio Hamlet i bio gledan, a da nisam morao da plaćam nikom da dođe da me gleda.

Stalno ste izloženi konkurenciji?

Sigurno, uvek. Sa tim sam se rano pomirio, kao što se sada polako mirim sa tim da me godine stižu i da ne mogu uvek biti ista osoba, sa istim šansama i mogućnostima.

Da li ste ikada osetili da kao velika filmska zvezda živite u nekoj vrsti balona, odvojen od stvarnog sveta?

Ne smatram da tako živim. Izlazim na ulicu, vozim se metroom, idem i u kupovinu...

I niko vas ne „smara“ da zajedno uradite „selfi“?

Ne toliko često. Možda zato što ne očekuju da sam to ja, tu među ljudima u prodavnici mesa. Ponašam se normalno, ne trudim se da izazovem pažnju. Naravno, na „trendi“ mestima, u nekom restoranu ili na nekom festivalu stvari su drugačije, jer je prirodno da tu vrebaju paparaci.

Vaš kontakt sa realnošću podrazumeva i da pratite izbegličku krizu u Evropi?

Da, to je ogromno humanitarno pitanje čije razmere tek treba da razumemo. To što danas vidimo neće otići iz naših života tek tako. Mislim da evropske zemlje ka kojima su se imigranti sa Bliskog istoka usmerili kao ka krajnjim ciljevima treba bolje da koordiniraju. Problem je što u evropskim zemljama postoji i snažno antiimigraciono raspoloženje, ali i antiimigracione zakonske regulative. Stvari poput tenzija koje se stvaraju u Mađarskoj,zbog mađarske antiimigracione politike, mogu biti veoma opasne. Treba pomoći i balkanskim zemljama koje su tranzitne zone izbeglica. Nedovoljno se čini. Jedino se čuje glas Angele Merkel koja ukazuje na potrebu koherentnog pristupa izbegličkom problemu u Srbiji, Grčkoj, na Balkanu...

U „Velikom pljusku“ čini se da umetnici ne mogu do kraja biti posvećeni svom poslu ukoliko imaju jak privatni život i ljubavnu vezu?

Postoji u stvarnom životu taj kliše da su umetnici sebični, ali da li to što ste umetnik treba da znači da morate da budete stalno opsesivni svojim poslom? Mislim da ne znači.

Videćemo vas i u novom filmu braće Koen?

Da, u veoma maloj kameleonskoj ulozi. Ono što sada mogu da vam kažem jeste – to je film o studio sistemu u Holivudu pedesetih godina prošlog veka, a ja se pojavljujem u jednoj sceni kao ambiciozni britanski reditelj. Nešto kao kombinacija Dejvida Nivena i Lorensa Olivijea.

Čujem da ćete uskoro režirati novi film?

Da, biće to film o nekim od aspekata ličnosti i umetnosti baletskog igrača Rudolfa Nurejeva.

Vi ćete biti Nurejev?

Ne, Neću! Ovoga puta neću igrati u filmu. Samo ću ga režirati i prihvatiti na sebe svu moguću odgovornost.


Komentari7
7abab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Прво проверите!
Још један извор за неверне Томе: https://en.wikipedia.org/wiki/Ralph_Fiennes, са извовором "Рејф".
Profesor Moriarti
Izgovora se Rejf.
Srba, Velika Britanija
@Tatjana Savov @Toma Stojanović Njegovo ime se zaista izgovara REIF a ne Ralf.
Рејф Фајнс
Зато што глумац тврди да се зове Рејф а не Ралф.
Toma Stojanović
Zašto pišete REIF kada se njegovo ime izgovara kao RAALF. Verovatno ste takav izgovor čuli od one plave novinarke RTS .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja