subota, 15.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 10.09.2015. u 22:00 Z. Radisavljević

Stojan Novaković video je daleko

Стојан Новаковић (Рад Уроша Предића, 1914)

U Srpskoj književnoj zadruzi obeležena je stogodišnjica od smrti Stojana Novakovića (Šabac, 1942 – Niš, 1915), državnika, diplomate, književnika, naučnika, osnivača i prvog predsednika Srpske književne zadruge. O njegovom životu i delu besedili su akademik Milovan Danojlić, dr Suzana Rajić i dr Rajna Dragićević, a odlomke iz dela kazivao je Srba Milin. Pre podsećanja na ličnost Stojana Novakovića, minutom ćutanja odata je pošta Miroslavu Josiću Višnjiću, dugogodišnjem lektoru Srpske književne zadruge.

Stojan Novaković bio je upravnik Narodne biblioteke i profesor Velike škole, predsednik Srpske kraljevske akademije i prvi predsednik Srpske književne zadruge. U tri mandata bio je ministar prosvete, u konzervativnim i naprednjačkim vladama. Dvaput je bio predsednik vlade. Predstavljao je Srbiju kao poslanik u Carigradu, Parizu i Petrogradu. Objavio je više od 400 naučnih radova.

Autor je „Istorije srpske književnosti” (1867. i 1871) i „Srpske bibliografije” (1869). U „Bibliografiji” je popisao sve srpske knjige objavljene od 1741. do 1867. godine da bi, i po objavljivanju knjige, nastavio da radi na ovom poduhvatu, godinu po godinu, od 1868. do 1876. Objavio je veliki broj rasprava, članaka i zasebnih dela najrazličitije vrste, posvećenih istoriji srpske književnosti, nauci o jeziku, životu naših svetaca i mučenika, slovenskoj mitologiji, etnografiji i arheologiji i opštekulturnim pitanjima. Objavljivao je i narodne umotvorine (pesme, priče i zagonetke).

Pisao je i radove iz istorije. Najznačajnija dela: „Srbi i Turci XIV i XV veka” (1893), „Ustanak na dahije” (1904), „Vaskrs države srpske” (1904), „Tursko carstvo pred srpski ustanak” (1906), „Ustavno pitanje i zakoni Karađorđevog vremena” (1907), „Nemanjićke prestonice” (1911), „Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka” (1912). Bio je i značajan prevodilac. Preveo je, između ostalog, i Rankeovu „Srpsku revoluciju”, Šerovu „Istoriju opšte književnosti”, Volterovog „Karla XII”, kao i dva slovenska speva: Puškinovog „Kavkaskog roba” i Mickijevičevu „Gražinu”.

Izuzetno srećna i dugovečna, istakao je Milovan Danojlić, pokazala se njegova zamisao o osnivanju dobrovoljne narodne ustanove koja bi ujedinila i u dobrom pravcu usmerila trudbenike knjige – spisatelje, prevodioce, izdavače, knjižare, bibliotekare i čitaoce – u cilju podizanja kulturne i duhovne samosvesti naroda. Presudno, ako ne i jedino merilo rodoljublja u kulturi bilo je, i ostaje i danas, težnja ka visinama na kojima se nacionalno otvara prema svetskim širinama. U tom je duhu, pre 123 godine, Stojan Novaković, dirljivo čitkim ćirilskim slovima ispisao zavetne smernice Pravilnika SKZ. Gledao je duboko i video daleko, imajući na umu i braću raštrkanu – onda kao i sada – u nekoliko država. Javni radnik upućen u tajne bankovnih i budžetskih trezora, on je, od prvog časa, računao, pre svega, na požrtvovanost i izdašnost pojedinaca, na njihovu patriotsku budnost, govoreći da su udruženi siromasi bogatiji i jači od svetskih moćnika.

Zadrugarstvo, zasnovano na odgovornosti prema narodnoj prosveti i dobrom književnom ukusu, i danas nas, u promenjenim okolnostima, nadahnjuju i obavezuju. Sin malog šabačkog zanatlije, stolara, Novaković je poznavao snagu esnafske povezanosti istomišljenika i lepotu dobrovoljnosti. Stojan Novaković, zaključio je Danojlić, stotinu godina posle smrti, blagim umnim pogledom, opominje nas na dužnost očuvanja izvesne uzvišene ideje o knjizi.

Suzana Rajić je otkrila da se Stojan zvao Kosta. Siromašni petnaestogodišnjak iz Šapca, Kosta Novaković, u jesen 1857, došao je u Beograd da izuči više razrede gimnazije. Završio je, potom, pravni odsek Liceja, ali se više nije zvao Kosta, već Stojan. Profesor Đura Daničić, svojim autoritetom, ubedio je Kostu da je strast davanja deci grčkih ili stranih imena prošla, a lepa stara imena da se ponovo vraćaju u modu. Nadahnut romantizmom, kao i većina njegove generacije iz šezdesetih godina 19. veka, Novaković je čitav život posvetio širenju naučne istine o srpskom narodu, njegovoj prošlosti, duhovnim vrednostima i vekovnoj borbi za oslobođenje. Tokom četiri decenije službovanja bio je na najvažnijim i najodgovornijim državnim pozicijama.

Govoreći o Stojanu Novakoviću kao lingvisti, Rajna Dragićević rekla je da je važno osvetliti odnos među karikama najvažnijeg lanca u istoriji srbistike, a to je veza između Đure Daničića, njegovog učenika Stojana Novakovića, zatim Ljubomira Stojanovića, pa Aleksandra Belića. Belić ocenjuje Daničića kao velikog i dubokog analitičara, Novakovića kao plodnog i svestranog sintetičara, a Stojanovića kao pragmatičara. Kao najvažnije lingvističko delo Stojana Novakovića, Rajna Dragićević izdvaja njegovu „Srpsku gramatiku”, a kao najznačajniji doprinos srbistici ona smatra njegovu inicijativu za početak rada na Rečniku SANU, koju je izložio 1888. godine u svojoj „Poslanici Srpskoj kraljevskoj akademiji”. Rečnik SANU, naglašava Rajna Dragićević, predstavlja najveći naučni projekat srpske nauke svih vremena.

Komentari4
4b032
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragana Ivanov
Jedna oaza kvalitetnih autorskih tekstova ne bi trebala da dozvoli sebi čak ni tehničku grešku u datumu rođenja!Hvala Vam što negujete lepu pisanu reč i pre svega autentičnost istih!
Mirjana NS
Boze, kakvih velikana smo imali, kakvi smo bili a KAKVI smo danas! Tuga i sramota koju osecam....nevidim svetlo na kraju tunela....TAMA
Лазар Благојевић
ПОШТОВАНИ, захвалан сам ПОЛИТИЦИ на чијим страницама могу прочитати много вриједних текстова који свједоче о заслужним личностима које су дале огроман допринос нашој науци, култури, развоју и опстанку, међу којима је и Стојан Новаковић. Аутору се поткрала грешка код податка (Шабац 1942-1914, умјесто 1842-1914.).
Слобо Нор
Ех, а где су нам данас овакви дивови од људи? Који брину за будућност нације и о њеном културном уздизању ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja