sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

I Turci kažu: jeftino pivo

Autor: Dr Ma­ri­ja Đin­đićsubota, 12.09.2015. u 09:15
Дарко Новаковић

Vi­še­ve­kov­na tur­ska vla­da­vi­na na te­ri­to­ri­ji Bal­ka­na, na ko­me su ži­ve­li ju­žno­slo­ven­ski na­ro­di re­zul­ti­ra­la je usva­ja­njem i ši­re­njem ve­li­kog bro­ja tur­skih re­či. Me­đu­kul­tur­ni i me­đu­je­zič­ki kon­tak­ti otvo­ri­li su i put ula­sku slo­ven­ske lek­si­ke u tur­ski je­zik. U ovoj svo­je­vr­snoj tr­go­vi­ni re­či­ma znat­no ma­nji broj slo­ven­skih re­či na­šao je svo­je me­sto u tur­skom je­zi­ku. Naj­no­vi­ja is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da u sa­vre­me­nom srp­skom je­zi­ku ima oko tri hi­lja­de tur­ci­za­ma, dok tur­ski knji­žev­ni je­zik be­le­ži sve­ga oko sto re­či iz slo­ven­skih je­zi­ka. 

Ne­ka­da je broj srp­skih re­či bio da­le­ko ve­ći u osman­skom tur­skom je­zi­ku, jer je u pr­vim ve­ko­vi­ma osman­lij­ske vla­sti srp­ski je­zik bio je­dan od di­plo­mat­skih je­zi­ka Por­te, te su se ta­ko sul­ta­ni slu­ži­li srp­skim je­zi­kom u di­plo­mat­skim pre­pi­ska­ma sa ne­kim za­pad­nim i se­ver­nim ze­mlja­ma, kao na pri­mer sa Ugar­skom, ko­ja je ta­ko­đe ima­la srp­sko ode­lje­nje pri dvo­ru. 

Ve­ći broj  slo­ve­ni­za­ma da­nas se ne ko­ri­sti če­sto u tur­skom, jer poj­mo­vi ko­je ove re­či ime­nu­ju ni­su vi­še ak­tu­el­ni, a spa­da­ju u do­men kul­tu­ro­lo­ške lek­si­ke ko­ja se od­no­si na je­lo, ode­va­nje, zemljoradnju, ti­tu­le i in­sti­tu­ci­je lo­kal­ne vla­sti i sl. (se­ma­ver sa­mo­var, pi­ru­hi bu­rek, vat­ka na­ra­me­ni­ca, kuluçka kvoč­ka, ta­li­ka ta­lji­ge).

 Sa­mo je­dan broj re­či pri­pa­da op­štem lek­sič­kom fon­du, kao kral kralj, kraliçe kra­lji­ca, çete če­ta, vi­ş­ne vi­šnja, şap­ka šap­ka, kum­pir krom­pir pe­čen u lju­sci, ma­zot ma­zot, vot­ka vot­ka. 

Za mno­ge od ovih re­či te­ško je utvr­di­ti iz ko­jeg tač­no je­zi­ka vode po­re­klo, jer je ve­li­ki broj re­či ko­je be­le­že svi slo­ven­ski je­zi­ci; ta­kve su na pri­mer op­šte­slo­ven­ske re­či: ko­sa ko­sa, kral kralj, pul­luk plug, vi­ş­ne vi­šnja, voyvo­da voj­vo­da. Da li on­da u tom in­ven­ta­ru po­sto­ji ne­ki sr­bi­zam? 

Jed­no­tom­ni reč­nik tur­sko­ga je­zi­ka (Türkçe Sözlik) be­le­ži reč Bo­cuk (Bo­jik, Bo­juk) (što od­go­va­ra srp­skom na­zi­vu Bo­žić) kao na­ziv za pra­znik pra­vo­slav­nih hri­šća­na ko­ji se sla­vi 7. ja­nu­a­ra po gre­go­ri­jan­skom ka­len­da­ru, dok se za Bo­žić ko­ji se sla­vi 25. de­cem­bra (kao i za ka­to­lič­ki Bo­žić) ko­ri­sti za­seb­na lek­se­ma Noel, po­re­klom iz fran­cu­skog je­zi­ka. U osman­skom pe­ri­o­du po­sto­ja­la je i po­re­ska da­žbi­na resm-i bo­jik (re­smi Bo­žik), od­no­sno pri­stoj­ba (tak­sa) na bo­žić­ni po­sek svi­nja. 

U di­ja­lek­ti­ma Re­pu­bli­ke Tur­ske ima sva­ka­ko vi­še slo­ven­skih, od­no­sno srp­skih re­či. Pre­ma naj­no­vi­jem pre­gled­nom po­pi­su prof. Haj­ri­je Su­lej­ma­no­glu Je­ni­soj po­sto­ji ne­što vi­še od 550 re­či po­re­klom iz slo­ven­skih je­zi­ka. 

I me­đu nji­ma je ve­li­ki broj re­či ko­je be­le­že dva slo­ven­ska je­zi­ka ili vi­še njih; jef­tin jef­tin, ma­çka mač­ka, peç peć, pe­la­na pe­le­na, pi­va pi­vo. Iz srp­skog je­zi­ka su, na pri­mer, sle­de­će re­či: ga­cak ga­čac, gupçe gu­bi­ca, ko­sat ku­sa­tak, mut­ka mot­ka, pa­puk pa­pak, pa­pa­ra po­pa­ra, pi­va pi­vo, şuba­ra šu­ba­ra. Ne­ke od ovih re­či ču­va­ju ob­li­ke iz srp­skih na­rod­nih go­vo­ra, kao što je to slu­čaj sa reč­ju çeşt čest, ko­ja pred­sta­vlja sta­ri­ji, cr­kve­no­slo­ven­ski ob­lik re­či čast, a ja­vlja se u tur­skom u zna­če­nju go­zba. Slo­ju na­rod­ne lek­si­ke slo­ven­skog po­re­kla pre­ti iš­če­za­va­nje, te bi za srp­ske i tur­ske lin­gvi­ste bio va­žan za­da­tak po­pi­sa­va­nje te lek­si­ke na te­re­nu i nje­na de­talj­na ana­li­za, s ob­zi­rom na to da je pro­šlo vi­še od po­la ve­ka od ka­ko je prof. An­dre­as Ti­ce iz­vr­šio po­pis slo­ven­ske lek­si­ke u tur­skim na­rod­nim go­vo­ri­ma.

In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU


Komentari9
32597
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zujo Klicuka
Bice da rec "jeftino" dolazi iz grckog jezika koja se tamo izgovara "ftino(s)" kao pridev pa je uz dodatak naseg "je" postalo "jeftino". Da li ova rec ima nekih drugih korena ili je uvezena iz turskog nije mi poznato.
Srba, Velika Britanija
Najzad jedan normalan i logican tekst na ovu temu, zahvaljujem autoru I Politici. Najsmesniji su mi oni autosovinisti koji ocigledne srpske ili slovenske reci u turskom, proglasavju za turcizme u srpskom (vishnja itd).
Лектор за српски
Октобарфест, те речи постоје у дијалектима, не у стандарном турском језику. А пише се вотка у српском због једначења које постоји у изговору.
Facebook Turcizmi
На Facebook се може наћи страница посвећена управо турцизмима у српском језику https://www.facebook.com/Turcizmi
rusista aleksa
piruhi - преузето из руског - пирог/пироги; као и самовар; а правилно је и вотка и водка

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja