subota, 04.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:44

Redov je naredio đeneralu

Autor: Miomir Filipovićpetak, 11.09.2015. u 22:00

Porodica Jurišić u Crnoj Bari je najbrojnija u ovom velikom mačvanskom selu. U svim ratovima koje je Srbija vodila u 19. i 20. veku bilo ih je na braniku otadžbine na desetine. Većina je ostavila kosti diljem bojišta kuda je Srbin branio kućni prag. Naročito se to dogodilo u vreme Velikog rata. U srpskoj vojsci ih je bilo od redova do đenerala. Samo od Živka i Mare Jurišića bilo je njih pet među kojima je bilo seljaka, lekara, oficira i generala. Najpoznatiji iz familije Jurišića u Crnoj Bari je svakako armijski đeneral Pantelija Jurišić, koga Mačvani često zamenjuju sa Pavlom Jurišićem Šturmom, jer misle da je to jedan te isti čovek. Pavle ili Pavel Šturm, kasnije Jurišić je Lužički Srbin i od Pantelije Jurišića iz Crne Bare, u Mačvi bio je stariji 33 godine. Pavle Jurišić Šturm bio je komandant Treće srpske armije u balkanskim i Prvom svetskom ratu, a Pantelija Jurišić je bio u vreme proboja Solunskog fronta komandant srpske konjice u Prvoj srpskoj armiji.

Pantelija Jurišić je po pisanju divizijskog đenerala Teodosija Lukovića jedini viši đeneralštabni oficir Srpske vojske koji je odlikovan sa pet ratnih odlikovanja sa mačevima. Za ispoljenu hrabrost u komandovanju dva puta je odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima četvrtog stepena. Đenerala Panteliju je odlikovala francuska vrhovna komanda sa najvišim ordenom Legijom časti, a engleska sa ordenom Svetih Mihaila i Đorđa, kao vitezu trećeg stepena, dok mu je italijanska vojska dodelila orden Savoja četvrtog stepena. U balkanskim ratovima Pantelija Jurišić je kao đeneralštabni major odlikovan ordenima Belog orla sa mačevima trećeg i četvrtog stepena i Zlatnom medaljom Miloša Obilića. Ostalo je zabeleženo da je đeneralštabni major Pantelija na čelu srpske vojne delegacije uspešno završio pregovore sa Esad-pašom oko opsade Skadra. Pantelija je govorio nekoliko svetskih jezika i bio veoma vešt pregovarač.

Pantelija Jurišić je vojnu akademiju u Beogradu završio kao prvi u rangu i na svečanosti proizvođenja u čin potporučnika 1899. godine prisustvovao je i njegov stric slavni botaničar Živojin Jurišić, koji je krajem 19. veka predavao botaniku na Oksfordu i Kembridžu. Za tu priliku profesor Živojin Jurišić je sinovcu na poklon uručio sablju rekavši:

– Ovu malenu sablju poklanjam mom sinovcu budućem srpskom đeneralu!

Veština komandovanja srpskom konjicom đenerala Pantelije se naročito ispoljila u proboju Solunskog fronta. U tim redovima srpske vojske bio je veliki broj njegovih Mačvana, koji su i danas ponosni na njega.

Iz tih vremena ostala je priča kako je jednom prilikom na solunskom frontu srpska vojska prebacivala železnicom konjicu na druge vojne položaje. Kiša je lila kao iz kabla. Vojnici su utovarili sve konje, ali jedan nikako da se ugura u vagon. Ispod jednog drveta stajao je Pantelija i po jedan oficir Francuz i Englez, posmatrajući šta vojska radi. Najednom iz grupe vojnika koja nije mogla da ugura konja proču se oštar glas:

– Pantelija, dolaz vamo da uguramo ovog konja!

Đeneral Pantelija mirno je prišao i pomogao da vojnici uguraju poslednjeg konja u vagon. Nastao je tajac i zaprepašćenje. Poručnik koji je nadzirao utovar sav besan je naredio da vojnik pođe na raport pod šator đenerala Miloša Vasića i bude predstavljen kao Milić Jurišić, redov konjice u Drinskoj diviziji.

– Miliće, šta je tebi đeneral Pantelija? – upita đeneral Vasić.

– Rođeni brat, gospodine Đenerale! – odgovori Milić.

– Ko je starešina imanja u Crnoj Bari? – ponovo će đeneral Vasić.

– Ja, gospodine đenerala, imam 20 ’ektara – reče Milić.

– Voljno si Miliće! U Srbiji se sluša stariji brat i starešina kuće bez obzira na čin i položaj.

Mačvani i danas divane na šoru da su to kad su čuli francuski i engleski oficiri isto odobrili kao i đeneral Vasić. Nekad se u porodici znao red. Da li je to i danas tako!?


Komentari11
e377c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Olivera
Poštovan Filipe, slučajno sam pročitala priču koja me je dirnula. Ja sam praunuka Milića Jurišića iz Crne Bare. Moja majka rođena Jurišić odrasla je na prelepom imanju u Crnoj Bari. Detenjtsva sam provodila tamo. Od potomaka velike porodice ostalo nas je-uglavnom ženskadija. Moj ujak na žalost priminuo je prošle godine. Ukoliko bi želeli još ponešto da čujete, to bi mogla biti interesantna priča naše porodice i istorije i o tome nestajanju veličanstvenih ljudi,seljaka, lekara i đenerala. Ostalo nas je po Beogradu, Novom Sadu, Loznici i belom svetu...dosta naučnika i profesora, potomaka koji i nisu drugačiji mogli biti od takvih predaka...A priča ima...i ordenja i fotografija...i sećanja-digatlnih i onih pravih neprocenjivih
Проф. др Миладин М. Шеварлић
Браво Фићо за изврстан чланак и опис односа у породици и "сељачкој" војсци. Поједини критичари описа да старији брат наређује млађем, иако је по чину подређени, занемарују суштину Фићине приче: важно је да је тадашњи ђенерал српске војске помогао да се угура коњ у вагон! Који би то генерал данашње Војске Србије урадио - чак и да му не "нареди" старији брат са нижим чином?
semberac Solakovic
Ne bih komentarisao to redov-djeneral.Pohvale za politiku sto objavljuje ovakve tekstove da ne zaboravimo nase junake.Mi Srbi preko Drine tj.preko puta Crne Bare dobro znamo sta je Crna Bara darivala srbstvu.Pocevsi od Deve vodenicara,Hajduk Stanka itd.itd.Hvala vam crnobarci sto postojite.
Твртко .
srx imus | 12/09/2015 15:40 Ситуација где редов наређује ђенералу испред страних генерала говори о постављању породице испред друштва које се опет сматра као нека шира породица. Дакле, Ваша критика Сркс заправо како поступање редова и ђенерала није прихватљиво говори о Вашој (и не само Вашој већ можда и мојој) потреби да се изађе из патријахалног друштвеног уређења - и да се пређе на организовано, процедурално, бирократско. Ипак, - могуће је да је Србија и добила Велики рат јер су остаци патријархалног још увек постојали. Већ у следећем рату - наша војска је била поприлично лако поражена иако су постојале "боље" процедуре. Велико је питање шта је боље и када је шта боље. Некад је организованост и субординација боља, а некад - пак - може и редов да препозна нешто што генерал не види. Велико питање и не бих заузимао искључиве позиције.
Славиша Милошевић
Хвала Политици, што нам брани да заборавимо на наше претке, што нас подсећа какве су то моралне величине, храбри и поштени људи били, за разлику од нас данас, јадних и чемењрних. Зато, Политико још једном хвала, да се памти, чита и никада не заборави.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja