petak, 23.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 14.09.2015. u 08:15 Katarina Đorđević

Kad nas život pretvori u heroje

(Илустрација С. Печеничић)

Prva osoba koju je dunavski alas Renato Grbić spasao sigurne smrti nakon skoka sa Pančevačkog mosta bio je tridesetogodišnjak koji se u Dunav bacio jer su, kako je objasnio, „hteli da ga ožene”.

Za poslednjih 18 godina Renato je izvukao 28 osoba iz smrtonosnog zagrljaja reke, i kako sam kaže, nikada nije razmišljao da li će spasavanjem nečijeg života ugroziti svoj. 

Analizirajući psihološki profil dobitnika Karnegijeve medalje za heroizam, koja se dodeljuje onima koji su rizikovali svoj da bi spasili tuđ život, profesor psihologije na Univerzitetu Jejl Dejvid Rend i njegov kolega Ziv Epstajn došli su do zaključka da je svima njima zajednička činjenica da su u kriznoj situaciji reagovali brzo, intuitivno i bez razmišljanja – čak i onda kada su imali vremena da promisle o posledicama svoje odluke. Drugim rečima, mi postajemo heroji zahvaljujući refleksima, a ne misaonim procesima.

Na pitanje – šta motiviše običnog čoveka da se preobrazi u Supermena – spasioca, psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da je to uverenje osobe da je dovoljno moćna i kompetentna da izađe na kraj sa silom i osećaj da čini neko dobro delo.

„Herojsko delo obično se čini bez predumišljanja, a odluka o ’junačkom’ činu donosi se u roku od nekoliko sekundi u kojima osoba ne razmišlja o eventualnim negativnim posledica svog herojstva. Međutim, procena vlastitih sposobnosti može biti i pogrešna i čovek može sam sebe ugroziti svojim junaštvom“, dodaje naš sagovornik.

On naglašava da su društvu potrebne priče o herojima, jer svaka od njih poručuje sledećoj generaciji da postoji nešto što je važnije od života.

„Te priče nas uče vrednosnom sistemu, ali kada se promeni mentalitet društva onda dobijete poruku ’za ideale ginu budale’. Zbog toga je herojstvo danas najčešće svedeno na to da se žrtvujete za svoje dete. Osim toga, sve češće prisustvujemo fenomenu ’ranjenog spasioca’ odnosno smrtno stradalih policajaca koji su poginuli braneći život drugih ljudi, pa sve češće čujemo komentare poput ’šta mu je trebalo da glumi heroja’. Veliki problem nastaje kada ljudi dođu do zaključka da im se herojstvo ne isplati“, zaključuje naš sagovornik.

Željko Nikač, profesor na Kriminalističko policijskoj akademiji, koji predaje predmet „Policija u zajednici“, kaže da je generalna preporuka građanima da u opasnim situacijama ne glume heroje i policajce. 

„Glavni savet policije građanima je da zapamte što više detalja o osobi koja vrši krivično delo (boju kose i očiju, visinu, odeću, tetovažu...) i da što pre obaveste policiju. Po našem iskustvu, građani se najčešće upuštaju u herojska dela kada prisustvuju sukobu na javnom mestu, kada su svedoci pljačke u radnjama ili ako primete krađu automobila na parkingu. Ima i onih koji se junače iz avanturističkih pobuda ili želje da na taj način steknu medijsku slavu”, kaže Nikač.

Na žalost, situacije u kojima građani uzimaju ulogu heroja, kada neko naoružan preti njima ili drugima, najčešće se ne završavaju dobro. „Mora se znati da razbojništva najčešće vrše mladi ljudi i osobe koje su pod dejstvom narkotika. I jednima i drugima zajedničko je to da nisu svesni posledica tog čina i ne prezaju od upotrebe oružja. Ako se ’junače’ sa njima, građani sebe dovode u direktnu opasnost. Zbog toga je naš savet – nemojte glumiti heroja pred osobom sa pištoljem“, naglašava Željko Nikač.

Pripadnici pregovaračkog tima MUP-a, koji razgovaraju sa ljudima koji prete da će sebi ili drugome oduzeti život, često apeluju na sugrađane da ne dolaze u fizički kontakt sa potencijalnim samoubicama – tako što će se popeti na most ili na vrh zgrade i uhvatiti ih za ruku, nogu ili deo odeće. Naš sagovornik objašnjava da se ove situacije najčešće završavaju koškanjem, pa se može desiti da samoubica spasioca povuče sa sobom.

Željko Nikač ističe da je najveća pomoć koju građani mogu pružiti policiji – prijavljivanje krivičnog dela i podseća da se po našem zakonu nepružanje pomoći kvalifikuje kao krivično delo – ako vozač izazove sudar, njegova je zakonska obaveza da odmah pozove policiju i hitnu pomoć. Ako pobegne sa lica mesta to se uzima kao otežavajuća okolnost. Osim toga, za samu žrtvu saobraćajnog udesa važni su socijalna podrška i osećaj da je neko hteo da im pomogne, zaključuje naš sagovornik.   

Alasi i davljenici

Na primedbu da rečni alasi, iako nisu profesionalni spasioci, često iz vode izbavljaju samoubice koje skaču sa mostova, Željko Nikač ističe da policija ima odličnu saradnju sa ribolovcima, jer oni tačno znaju kako se postupa sa davljenicima.

„Nikada ne skaču u vodu, jer znaju da je neko ko se bori za život i njih može povući na dno reke. Zato im prilaze čamcima i izvlače ih uz pomoć vesla“, dodaje naš sagovornik.

Komеntari0
f9da5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja