ponedeljak, 25.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Kultura se kulturno povlači

Autor: Marina Vulićevićponedeljak, 14.09.2015. u 22:00

Novu zbirku poezije „Tehnika disanja” Marije Knežević objavila je kraljevačka „Povelja”. Pesme koje su uvrštene u ovu knjigu taložene su tokom četiri godine u iskustvu ove književnice, koja podjednako oseća probleme savremenosti, ličnu prošlost, kao i univerzalni mit. „Loše je vreme. Niko ne mari za to što bol/ Nepročitan u kostima kucka nešto za sebe./ Beleške srži stub kičme preuzima/ Teretom bez imena...”, stihovi su iz „Tehnike disanja”. Marija Knežević magistar je komparativne književnosti i prevodilac, a pored poezije piše prozu i eseje. Objavila je više od osam knjiga poezije, knjige proze: „Hrana za pse: roman u kratkim pričama”, „Fabula rasa”; roman „Ekaterini” koji je preveden na četiri strana jezika; eseje: „Knjiga o nedostajanju” i „Knjiga utisaka”, kao i knjigu pisama „Querida”.

Kao neki junak Vudija Alena, vaš poetski subjekt i u svakodnevici, u odlasku u supermarket ili kod lekara otkriva slojeve univerzuma, poigrava se arhetipom, i čak zbija šale. Da li ste i dalje začuđeni pred svim vidovima postojanja, čak i kada su značenja i više nego očigledna?

Blisko mi je Almodovarovo pismo, naizgled svima dostupno na određenom nivou, zanosno, a zapravo paradigma jednog promišljenog palimpsesta. Nije umetnički greh zasmejavati, ali pravi izazov je u razotkrivanju čije je najubojitije sredstvo humor. Taj svevideći humor koji zalazi u one detalje pred kojima „pada” celina, lekoviti smeh koji utaži i najbolnije istine tako što ih je prethodno ogoleo, ali ne obavezno i ponizio. Mitovi, književno i kulturno nasleđe uopšte, predstavljaju neminovnost u čijem izobilju, iskreno rečeno, uživamo mi koji smo se posvetili stvaralaštvu. A stvarnost je uvek polazište. Mora biti – šta bi drugo bilo? Ona je u temelju svih mitova, legendi, prave literature i svega ostalog što je zahvaljujući umetničkoj obradi prošlo „probu vremena”. Stvarnost je za mene uvek – sveta stvarnost. Moja pozicija je, rekla bih, pozicija radoznalog posmatrača, vedrog, ali nikako onog koji zatvara oči. Naprotiv! Kakva god da je, uvek ću smatrati da je istina najveća lepota. Zapanjujuća, zastrašujuća – začuđujuća u svakom slučaju.

Kako, pak, doživljavate spoljašnja, često banalna, ograničenja koja vam nameću sredina, dnevna politika...?

Ne doživljavam ih uopšte! U jednom trenutku sam shvatila da je pandemija banalnosti veliko ograničenje, da nas opasno udaljava od smisla, a to bi, zapravo, bila apokalipsa bića. Posvećena sam književnosti, još od vremena prve knjige, pa i pre nje. Biram onu stvarnost koja je potisnuta, a koja jeste postojanje ljudskosti – autentičnih osećanja. Bitka sa banalnošću i mnogo surovijim pojavama vodi se na jednom drugom frontu koji se u mom slučaju zove – preživljavanje. Ona je teška i dugotrajna, a njen kraj neizvestan. Ali kada je reč o umetnosti, ne osećam prepreke, već samo bogatstvo dijaloga sa pesnicima kao što su Rilke, Odn i mnogi drugi, kao i privilegiju zapažanja dešavanja na ulici, na pijaci, u čekaonicama... Nikada ne gubim iz vida onu Eliotovu opasku da je Dostojevski imao priliku da čita Šekspira, a ne i obratno, ali, isto tako, da recimo jedan razgovor u autobusu može biti vrhunska literatura. 

„Tehnika disanja” podseća na važnost čuvanja ironijskog i humornog odnosa prema stvarima, prema instant rešenjima i spoljašnjim manifestacijama uspeha, sve u korist saznanja. Kakva je njegova suština?

Ironijski i humorni odnos, zapravo, čuva sve te pojavnosti od propadanja. Ipak, poeziju, ali i pisanje uopšte, oduvek doživljavam kao simfoniju koja svojim opsegom obuhvata sve segmente življenja. Bar je to moje osećanje, tome težim. Polifonija na jedan magičan način miri ono što uslovno nazivamo lepotama i teškoćama življenja. Izmirenje se dešava u ukupnoj istini, jer samo ona pruža priliku da dođemo do tog vrhunca u stvaralaštvu, a ono je oduvek bilo i biće − ravnoteža. Po mom osećanju, sve se može reći i nema niti zabranjenih, niti osobito poželjnih tema za poeziju. Birate ih po sopstvenom nahođenju. Uvek će jedino meritorno biti to na koji način komponujete delo, delo kao krajnji ishod. Samo je ta kompozicija meritorna. I po njenom kvalitetu ocenjujemo umetnike.

„Kultura se kulturno povlači pred muljem koji usisava sve što štrči ili nema sličnosti sa obožavanim beštijama...” Kome biste posvetili ovaj stih?

Mislim da je jasno na koga se odnosi taj stih. Premda je ponekad utisak suprotan, veliki je broj nas koji trpimo teror antikulture iz nekih razloga negovane u vremenu u kojem smo se zatekli. Često čujemo kako nema para za kulturu. To je samo donekle tačno. Po mom iskustvu, mnogo se ulaže u nekulturu. Čemu ta bolesna investicija, pitanje je za jednu dužu priču u kojoj bi trebalo čuti mnogo glasova. Kultura se povlači pred slepom silom neukusa, ali opstaje. Besmisao je staro oružje pojedinih vladara, snažno u prvom naletu, ali kratkoga daha. Samo je istrajnost odlika autentične snage. I otuda neminovna asocijacija na ljubav, pri tom mislim na onu unutrašnju snagu voljenja: agape, bez koje ne bi bilo ničega. Sva moć je, zapravo, u njoj. Moć percepcije, moć umetničkog oblika, moć odolevanja, moć neukidive radosti.


Komentari2
67517
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirko L.
Шта је писац хтео да каже? О чему ова песникиња бунца, у ком свету живи. Писци су срозали углед колико себи толико и ономе о чему, и што пишу? Шта су урадили са циркусом званим Награде? Урадили да то више никога не интересује. Треба све поништити, па поново јово наново. Да ли вам је познато како је Повеља обрукала честиту Награду Меша Селимовић? О чему прича Марија, Станија је данас важнија. Сисатија, ј. се њој за тог Достојевског, а за Елиота из Честобродивце брком не мрда. Резиме, ко схвата разумеће: Поезија данашњих песникиња је п. дим. И не залуђујте никога с тим. Јер вас никјо и не пита, а понајмање чита.
Nomen Nescio
Probao sam da pročitam, ali me je zabolela glava od pretencioznosti izraza. Kao da čitam intervju s političarem, ili kritičarem književnosti, a ne pesnikinjom (a svi znamo šta se priča za kritičare).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja