petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Prevratnička uloga „Hazarskog rečnika”

Autor: Zoran Radisavljevićsreda, 16.09.2015. u 22:00
Милорад Павић (Фото П. Павловић)

Novi Sad – Na predlog Mira Vuksanovića, dopisnog člana SANU, Ogranak SANU u Novom Sadu odlučio je da tokom pet godina organizuje pet tematskih skupova. Prošle godine, održan je naučni skup: „Srpska poezija danas”, a ove: „Srpska proza danas”. U radu okruglog stola učestvovali su: Miro Vuksanović, Marko Nedić, Radivoje Mikić, Jovan Delić, Petar Pijanović i Aleksandar Jerkov.

Stevan Pilipović predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu, rekao je da je zamisao ovog petogodišnjeg projekta  potvrda i briga najodgovornijih za srpsku reč, za književnost i jezik srpskog naroda smeštenog u raznim delovima bivše nam zemlje,  i šire, svih onih u svetu koji srpskom narodu pripadaju.

Osnovna namera projekta, objašnjava Miro Vuksanović, jeste da se definiše savremeni srpski književni korpus. To znači da se dobije kratak, ali što obuhvatniji prikaz savremenog književnog stvaranja na srpskom jeziku, u svim žanrovima (poezija, proza, esej, kritika, drama, literatura za decu), u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj i drugim zemljama.

Govoreći o poetičkom pluralizmu kao jednoj od trajnijih osobina srpske književnosti, Radivoje Mikić primetio je da nisu tako retki slučajevi  da kad se nabrajaju naši najbolji savremeni prozni pisci, uz neizbežne Andrića i Crnjanskog, uslede još dva ili tri imena (recimo Pekić, Kiš, Albahari), dok se, iz ovih ili onih razloga, izgube Vladan Desnica, Mihailo Lalić, Meša Selimović, Antonije Isaković, Miodrag Bulatović, da o, primera radi, Bošku Petroviću, Aleksandru Tišmi, Pavlu Ugrinovu i Slobodanu Džuniću, ili Voji Čolanoviću, Svetlani Velmar Janković, Dobrilu Nenadiću, Vidosavu Stevanoviću, Milisavu Saviću ili Miroslavu Josiću Višnjiću, Milici Mićić Dimovskoj i ne govorimo. Isto tako, kaže Mikić, da li je prirodno da kad se nabrajaju nešto mlađi pisci, uzAlbaharija, Petkovića, Basaru, Petrinovića, Gorana Petrovića, i ne pomenu Radoslav Bratić i Jovan Radulović? Da li je tu reč o običnom previdu, nepoznavanju ili svesnom prećutkivanju? Moramo biti, verujem, sasvim otvoreni – pogled na književnost se opet ideologizovao.

Koje su to ključne osobine, zapitao je Jovan Delić, stoleća iza nas. To su svetski ratovi, logori, fašizam, komunističke revolucije, dvostruko stvaranje i dvostruko razaranje Jugoslavije, kao direktna posledica društvenih zbivanja, neslućeni tehničko-tehnološki napredak, atomska bombardovanja, velika migraciona kretanja... Sirija se prvo dogodila Srbima. Srpska književnost i srpski duhovni prostor dramatično se sužavaju. Jugoslovenska književna zajednica je razorena.

Petar Pijanović se bavio modernošću u savremenoj srpskoj prozi. Moderno se obično razumeva u opoziciji prema onome što je tradicionalno i klasično. Za razliku od onoga što je u književnosti već poznato i oveštalo, moderno i modernost ukazuju na sadržaje i forme onoga što nije dovoljno poznato niti istrošeno.

U međuratnom dobu, Stanislav Vinaver pisao je kako je „ravnoteža poremećena” i u zbiljskom svetu i u književnom tekstu. Drugi rat bio je znak kako je svet za neko vreme nestajao u ambisu istorije, pa se u istoriju opet vraćao. Nedugo iza Drugog svetskog rata, modernost je kroz poetike osporavanja ponovo nalazila svoje pisce. Jedan od njih je bio Miodrag Bulatović koji se 1955. pojavio prevratničkom zbirkom „Đavoli dolaze”. Više od Pekića, Kiša i Bulatovića srpsku savremenu prozu inovirao je Milorad Pavić „Hazarskim rečnikom” (1984). Mogući podsticaj dao mu je Kiš tekstom u kojem za svoj ideal uzima knjigu koja bi se, osim kao knjiga, mogla čitati i kao enciklopedija. Kada je reč o osavremenjivanju pripovedačkog postupka u savremenoj srpskoj prozi, sasvim osobeno mesto ima Radovan Beli Marković.

O srpskoj književnosti danas, smatra Aleksandar Jerkov, potrebno je govoriti i to sa velikom ozbiljnošću, pa čak i sa zabrinutošću. Više od 150 godina imali smo veliku noviju književnost, kao što je velika bila i srednjovekovna i usmena književnost, a i književnost primorja, koja, nažalost, više nije naše onako kako je trebalo da bude. Ipak, niko nam ne može garantovati da ćemo tako veliko stvaralaštvo imati i ubuduće. Ono što se dešava u književnoj kulturi – politizacija manje, a popularizacija više, preti da ukine ovaj niz velikih dela koji je obeležio našu prošlost.

U poruci koji je skupu uputio Radovan Beli Marković kaže se: „S otvorenim nestrpljenjem čekaju se ovakvi skupovi, pošto književnost ovog doba ima pravo da promišlja sebe, a i da svojim načinom „ućutkuje“ one koji potiru književnu reč u svesti svog naroda...“, a u poruci Milisava Savića stoji: „Srpska proza sve više postaje komentar. Esejistički diskurs preovlađuje nad pripovedačkim. Profesorska književnost potisnula je banditsku“.

Narednih godina biće organizovana još tri okrugla stola: „Srpska književna kritika i esejistika danas” (2016), „Srpska dramska književnost danas” (2017) i „Srpska književnost za decu danas” (2018).


Komentari7
114d4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Boško Tomašević
Dopisni član SANU Miro Vuksanović predlaže ... Potom Ogranak SANU u Novom Sadu predlog odobrava. Predlagač se nalazi medju pozvanim govornicima okruglog stola "Srpska proza danas". Tu je i Jovan Delić, izmedju ostalih. U "papirnom" izdanju "Politike" istoga datuma (17. septembar) list donosi i vest o "Ćorovićevim susretima pisaca i istoričara" koji se održavaju u Bileći i Gacku. Okrugli sto književne kritike u Bileći ove godine je posvećen, nikom drugom, do g. Miru Vuksanoviću a medju govornicima o delu g. Vuksanovića je, opet, g. Jovan Delić. Dakako, i prijatelji Mira Vuksanovića "iz kraja i okoline": S. Gordić, S. Koljević, R. Bratić, M. Cvijetić ... Ovaj komentar se, verujem, slaže sa "vidicima" prethodnih komentara. Valjda je to život: ja tebi, ti meni, svi ostali su niko i ništa. Kako bi na "ovu pojavu" gledao Svetozar Ćorović, ne znam.
Boško Tomašević
Dopisni član SANU Miro Vuksanović predlaže ... Potom Ogranak SANU u Novom Sadu predlog odobrava. Predlagač se nalazi medju pozvanim govornicima okruglog stola "Srpska proza danas". Tu je i Jovan Delić, izmedju ostalih. U "papirnom" izdanju "Politike" istoga datuma (17. septembar) list donosi i vest o "Ćorovićevim susretima pisaca i istoričara" koji se održavaju u Bileći i Gacku. Okrugli sto književne kritike u Bileći ove godine je posvećen, nikom drugom, do g. Miru Vuksanoviću a medju govornicima o delu g. Vuksanovića je, opet, g. Jovan Delić. Dakako, i prijatelji Mira Vuksanovića "iz kraja i okoline": S. Gordić, S. Koljević, R. Bratić, M. Cvijetić ... Ovaj komentar se, verujem, slaže sa "vidicima" prethodnih komentara. Valjda je to život: ja tebi, ti meni, svi ostali su niko i ništa. Kako bi na "ovu pojavu" gledao Svetozar Ćorović, ne znam.
Sanja Mandić
Kakva irelevantna grupa ljudi zabavljena jalovim poslom! Bez kontakta sa stvarnošću, kao da su izašli iz neke kulturne sekcije mesne zajednice. Ne zaslužuje komentar ovaj tekst.
Hrvoj Hrvatin
Ovo je sve naivno. Ne bih o kanonu, tko sve spada u velikane i malikane, no jedno je bitno: književnost više nema ulogu kao u 18. i 19. stoljeću, te dijelom u 20. Ulogu dominantnoga kulturnog oblikovatelja preuzeli su audiovizualni mediji. Npr. i najutjecajniji svjetski pisci u posljednjih 40 i više godina (Borges, Calvino, Cormac McCarthy, ..) jednostavno ne znače što su za svijet značili Voltaire ili Tolstoj, ili za propalu Jugoslaviju Krleža i Andrić. Tempi passati.
увек Милисав
Увек исти људи нешто пребрајају себи у браду, па онда медији то нешто цитирају, трла баба лан. Језик је жива материја, изађите из својих пећина, слушајте народ, напредујте, не богорадите.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja