ponedeljak, 25.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 22.09.2015. u 14:20 Ana Tasić

Trijumf praznine i ludilo ratovanja

Сцена из представе „Илијада” (Фото Битеф)

Predstava„Murmel, Murmel”koja je otvorila 49. Bitef na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu,rediteljsko je delo Herberta Friča,nastalo prema tekstu švajcarsko-nemačkog avangardnog pisca Ditera Rota koje čini 178 strana ispisanih jednom ponavljajućom reči „murmel”. Na elegantno utvrđenoj sceni, presvučenoj crvenim tepihom, omeđenoj klizajućm kulisama, desetak izvođača, različitih godišta, pola i fizičkog izgleda izgovaraju ovu reč do u beskonačno. Njihova osamdesetominutna igra je farsična fizička komedija za koju se može reći da pripada tradiciji avangarde, apsurda, nadrealizma. Predstava je bliska i formi novog cirkusa, akteri su nalik klovnovima, oni se prevrću, skaču po strunjačama, izvijaju, prave špage, vrte se, bekelje, viču, šapuću, krešte reč „murmel”. To nezaustavljivo murmelovanje se često pretvara i u pevanje, horsko ili solističko, jednolično ili melodično, teatralno ili uživljavajuće, ponekada praćeno i muzikom koja se uživo izvodi. Tokom predstave se dinamično menjaju boje svetla, ali i pozorišni žanrovi, scena je prostor stvaranja plesnog, muzičkog teatra, pa i pozorišta senki.

Nije sporno da je ponavljanje reči „murmel” na Fričovoj sceni maštovito izliveno, nije sporno ni to da su izvođači veoma vešti, ali je po našem mišljenju vrlo sporan osnovni smisao postojanja predstave. Ona suštinski označava trijumf praznine, neproblematizovanu pobedu forme nad idejom, odraz nihilizma, izraz bazičnog uverenja da ne postoji ništa. „Murmel, murmel” doživljavamo kao kapitulaciju drame, pa i pozorišta uopšte, što, po nama, nije umetnički vredan pristup umetnosti i svetu uopšte.

Predstava„Ilijada”, nastala prema Homerovom epu, u rediteljskom tumačenju Jerneja Lorencija, sa druge strane, raskošno otkriva mogućnosti dramskog tumačenja epike, scenskog podizanja naracije na visoki poetsko-dramski nivo. Junački spev koji raspliće događaje u trojanskom ratu, slika sveta ljudi i bogova, pripoveda o herojstvu i stradanju. Lorenci je na scenu postavio u svom prepoznatljivom stilu bogate, začudne poetičnosti, spoja brutalnosti i suptilnosti, uplitanja fizičke sirovosti i bestežinske osećajnosti.

Dvanaest glumaca iznose pripovesti iz trojanskog rata u markantnoj narativno-dramsko-muzičkoj formi koja na pozornicu istresa univerzalne teme smrti i osvete, bola i požude, opravdanosti ratovanja. Prvi deo koji donosi upoznavanje sa grčkim i trojanskim učesnicima rata, laganiji je uvod i priprema za eksplozivnost drugog dela, eruptivno otelotovorenje divljaštva ratovanja, ludila krvoprolića. Scena tu postaje rasporena utroba, polje jeza prikazanih do bukvalnosti, užasavajuće opipljivih kada akteri na scenu izbace i životinjski leš, telo odrane kože.

Muzika se uživo stvara, spoj je solističkog i horskog pevanja, jednoličnih, tupih udarca u mikrofone, tonova proizvedenih na harfi (kompozitor Branko Rožman). Ona je ravnopravan partner epsko-dramskoj igri, važno sredstvo u građenju tenzije. U drugom delu, sa porastom razuzdanosti i sve potpunijim gubitkom kontrole na bojištu, muzika i sinhroni ples aktera postaju neobuzdaniji, užareniji, senzualni su odraz gubljenja razuma.

Homerovo predstavljanje ratnih stradanja, Lorenci čita u balkanskom kontekstu, naročito upadljivo u drugom delu, kada izvođači uz gusle poje o prosutoj krvi, obučeni u narodne nošnje, jasno aludirajući na tradicionalno balkansko slavljenje smrti i junaštva. U lorencijevskom stilizovanom obličju, to značenje ima jasne kritičke dimenzije, zato što su elementi kiča i bukvalnosti obloženi (auto)ironijom.

Finale ove „Ilijade” ostaće upamćeno kao trijumf umetnosti, provala suptilne scenske osećajnosti. Kada nakon opšteg razaranja pristigne novi dan, smiraj posle krvoprolića i vreme za sumiranje učinjenog, jedna od glumica suptilno, serafimski, na engleskom jeziku hipnotički ponavlja stihove „We are going to die, today or tomorrow, life is what we borrow”, imenujući zatim ponaosob glumce, ali i nas gledaoce, ne ostavljajući nas u tami pasivnosti. Ovaj katarzičan završetak na estetski izazovan način podseća na prolaznost života i iluzornost besmrtnosti i moći. Strane su izravnjane, i ubice i ubijeni su jednake žrtve rata, pobednika nema, svi smo samo prolaznici u ovom trošnom, kvarljivom svetu.

Komеntari5
04f87
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mina Jevremović
Bitef se srozao do nepodnošljivosti, manje više što su dezoganizovani na ulazu, čak često i nepristojni, što nisu na primer prodali hrvatsku pristojnu predstavu u Ateljeu, što je otvaranje krajnje konzervativno, što je gradonačelnik napravio nedupustivi lapsus, itd, itd, već najgore, što predstave nisu dobre, prva - Murmel je na niovu štosa, Frljić je potpuno promašio temu, čak i ako je o Jugoslaviji, predstava nije dobra jer nema stav, a i dosadan je više, drvi jedno te isto. Predstava koju smo gledali u NS je na niovu stend ap festivala i to ne najbljeg. Potpuno je neverovatno da se selektorki to dopada, da to pripada korpusu Bitefa. Stvarno sam zbujena...
Novosađanin NS
To je samo odraz europejske duhovne praznine.
neverica v
Stvar je vrlo jednostavna: trud netalentovanih se isplatio; uklonili su umetnost sa scene i sad svaki mediokritet može sebe nazvati umetnikom.
kakva kultura
Sve pokazuje da besomucno trosenje para na bljuvotine na Bitefu treba smesta ukinuti. Dosta je bilo.
Stari Bitefovac
Predstava koja je otvorila Bitef nije ga dostojna. Samo toliko.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja