nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13

Turcizmi u prošlom zemanu i sadašnjem vremenu

Autor: Dr Marija Đinđićponedeljak, 28.09.2015. u 10:05
(Фото архива Г. Аничић)

U najvažnijem i najcitiranijem leksikografskom priručniku za turcizme, rečniku Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku Abdulaha Škaljića iz 1957. godine zabeleženo je 8.742 reči turskoga porekla. Šestotomni rečnik Matice srpske obuhvata ukupno oko 2.600 reči sa turskom etimološkom oznakom, dok najnoviji jednotomni Rečnik srpskog jezika ima oko 850 reči turskoga porekla. Na osnovu ovog pregleda stiče se uvid u tendenciju gubljenja turcizama iz srpskog jezika. U poslednjim decenijama status turcizama se znatno promenio, dosta leksike se povuklo iz aktivne upotrebe i turcizama je svakako manje nego ranije, na šta su uticali različiti procesi koji su uključivali društveno-ekonomske promene, zatim naučno-tehničke promene, rat, kao i stvaranje novih država i novih jezika nakon raspada SFRJ. Istraživanjem smo utvrdili da u savremenom srpskom književnom jeziku ima oko 3.000 turcizama, što ukazuje na to da se do danas zadržala u standardnom jeziku samo jedna trećina turcizama iz Škaljićevog rečnika. Više od polovine od 3.000 turcizama predstavlja odomaćene i frekventne turcizme.

Turcizmi su deo kako pasivnog, tako i aktivnog fonda savremenog srpskog jezika. U pasivni fond spadaju turcizmi koji više nisu u upotrebi ili je njihova upotreba ograničena: zastarele reči, arhaizmi (đemija, ajluk, atlija, dunđer, oka, serbez, terzija, zerzevat, đumruk), istorizmi (beglerbegluk, bimbaša, kajmakam, dahija, ferman, valija, spahija) i neologizmi (čaršijanje, zejtinjavo, besparaš). U aktivni fond ulaze brojne lekseme koje se svakodnevno upotrebljavaju. Danas veliki broj turcizama pripada grupi potpuno odomaćenih reči, koje se ne osećaju kao pozajmljenice i za koje ne postoje potpuni sinonimi, a samo proučavanjem njihovih etimologija može se utvrditi i njihovo poreklo, na primer: bakar, barut, gajtan, duvan, dugme, jastuk, jorgan, kapak, kičma, kreč, kusur, marama, oluk, pamuk, papuča, patlidžan, pekmez, pita, rakija, sirće, skela, tavan, tepsija, turšija, čarapa, čekić, čizma, čorba, šećer. Ovi odomaćeni turcizmi, koji se aktivno koriste, javljaju se i kao glavna komponenta frazeologizama koji se takođe učestalo koriste u srpskom jeziku, na primer: udaren mokromčarapom (razg. priglup, zatucan), kum nijedugme (kumstvo treba ceniti, poštovati), kaošećer,kaoodšećera(vrlo sladak; veoma lep, ljubak, prijatan), saviti, savijati, poviti, povijatikičmu(pokoriti se, pokoravati se bez otpora), mekan (je) kaopamuk (vrlo (je) mekana srca), (u) svakojčorbi biti mirođija(mešati se u svašta). Nastanak frazeologizma sa turcizmom kao glavnom komponentom ukazuje na aktivni status tog turcizma u srpskom jeziku, jer je za nastanak frazeologizma potrebno da reč bude opštepoznata i frekventna po upotrebi.

S obzirom na to da su se navedeni turcizmi izborili za svoje mesto u okviru osnovnog leksičkog fonda i postali njegov deo, malo je verovatno da im preti iščezavanje iz srpskog jezika u dolazećim vremenima, dok oni koji su se povukli iz aktivne upotrebe ostaju kao svedoci prošlog zemana, vremena kada su dame po krzno išle kod ćurčija, a gospoda se isključivo sređivala kod berberina i kada su se jelek, anterija, dolama šili kod terzija, a nakit kupovao kod kujundžija.          ¶

----------------------------------

Odomaćeni turcizmi

Nekada su na kraju određenog književnog dela bili neophodni glosari, kao u delima Iva Andrića, Meše Selimovića, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Laze Lazarevića, Jovana Radulovića, jer ova leksika nije podjednako bila zastupljena u jezičkom znanju svih čitalaca. Međutim, danas u delima savremenih srpskih pisaca za glosarima nema potrebe, jer pisci, kako pokazuje naša građa, uglavnom koriste odomaćene turcizme, odnosno turcizme koji pripadaju aktivnom leksičkom fondu.

Institut za srpski jezik SANU


Komentari27
0be6a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zemljorad Obradovic
A kada bi to istrazivanje 'turcizama' otislo korak dalje, pokazalo bi se da se u velikom broju ne rado o recima poreklom iz turskog nego iz arapskog jezika, tako da je 'turcizam' pogresan termin koji je eto 'akceptiran' od strane lingvista a onda i nas ostalih.
Dragisa D.
@Roco S Ваш кратак коментар садржи четири кованице, значи не српских речи ! А ауторка својим чланком позива на сачување српског језика. Да ли сте ви то разумели и да ли сте уопште прочитали њен чланак ?
Dragan Miljkovic
@Негујмо српски језик Kazete, "elaborirate", na izvornom srpskom! Alal Vam cufte, o veliki negovatelju srpskog jezika! Izvinte, molim Vas, na ovim Turcizmima.
rocco s
Svaki jezik se prilagodjava realnosti i sasvim je nepotrebno i ponekad stetno. Insistirati na izvornim recima po svaku cenu vodi anahronizmu knjizevnog jezika jedne nacije koju vecina tog naroda ne razume. Kakva je korist od autenticnosti tog jezika kad ga ni narod od koga je potekao ne razume.
rocco s
Svaki jezik se prilagodjava realnosti i sasvim je nepotrebno i ponekad stetno. Insistirati na izvornim recima po svaku cenu vodi anahronizmu knjizevnog jezika jedne nacije koju vecina tog naroda ne razume. Kakva je korist od autenticnosti tog jezika kad ga ni narod od koga je potekao ne razume.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja