nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 09.10.2015. u 09:05

Prvo sadejstvo Moskve i Damaska

Činjenica da su se Rusi odlučili na vojnu intervenciju u Siriji posredno potvrđuje analize po kojima je režim Bašara el Asada ozbiljno ugrožen napredovanjem njegovih protivnika na severu i jugu zemlje kojoj preti raspad.

Posle prvih nekoliko dana ruskih vazdušnih naleta moglo bi da se zaključi ono što se odmah i pretpostavljalo: očuvanje sirijskog režima i teritorija koje kontroliše regularna armija Moskvi je važno koliko i proklamovani cilj uništavanja položaja Islamske države.

Pošto su obezbedile rusku podršku, sirijske trupe juče su pokrenule veliku ofanzivu protiv pobunjenika u severozapadnoj provinciji Idlib.

Asad je pod rastućim pritiskom sa četiri strane. Prvo, tu je Islamska država, najopasnija grupacija od svih koja kontroliše polovinu sirijske teritorije i operiše po severnim, centralnim i istočnim delovima zemlje.

Stvorena je i nova pobunjenička koalicija poznata kao Armija osvajanja, koja ima snažnu podršku Turske, Katara i Saudijske Arabije. Uz ovu koaliciju bori se i Nusra front, blizak Al Kaidi, čije položaje Rusi bombarduju procenjujući da su u ovom trenutku opasniji po Asada od Islamske države. Konačno, tu je i Južni front umerenih pobunjenika koji imaju podršku SAD i Jordana.

Poslednjih meseci Nusra front je gotovo potpuno potisnuo snage regularne armije iz provincije Idlib, dok je Južni front, koji broji više od 35.000 boraca, ostvario prodore na teritoriji duž granice sa Jordanom.

Pripadnici Islamske države osvojili su značajno uporište režima u drevnom gradu Palmira u centralnom delu zemlje i kontrolišu kompletnu državnu granicu, osim dela koji se graniči sa Libanom, gde centralna vlast ima pomoć šiitskog Hezbolaha, koji finansira Iran.

Da stvari ne stoje kako valja, Asad je prvi put javno govorio krajem jula, kada je pozvao Sirijce da se priključe armiji. „Postoji nedostatak ljudskih resursa”, priznao je on. „Problem s kojim je suočena vojska nije vezan za planiranje već za umor. Normalno je da se armija zamori, ali postoji razlika između zamora i poraza. Reč poraz ne postoji u rečniku sirijske vojske”.

Asadova armija je uoči pobune 2011. brojala oko 300.000 ljudi, ali pogibije i dezerterstva su gotovo prepolovile njen sastav uprkos zvaničnim kampanjama mobilizacije i zvaničnoj amnestiji dezertera u julu.

Takav razvoj situacije naveo je Asada da prizna da se njegova vlada sada koncentriše da očuva teritorije koje smatra prioritetnim. „Primorani smo pod određenim okolnostima da napustimo neke regione kako bi trupe prebacili ka regionima koje hoćemo da zadržimo”, rekao je Asad podgrevajući spekulacije o podelama Sirije.

Režim, koji ne kontroliše više od četvrtine teritorije zemlje, usredsređen je na područja oko Damaska, centralnih gradova Homsa i Hame i na sredozemno područje oko Latakije, uporište alavita, kojima pripadaju porodica Asad i značajan deo vladajuće sirijske elite.

Nagoveštaji da bi Asadovi protivnici mogli da krenu prema Damasku i Latakiji čini se da su bili oroz vojne intervencije. Mobilizacija spasavanja Asada ponovo je podignuta i u Iranu, odakle stižu poruke da će Teheran biti uz svog saveznika „do kraja puta”, što potvrđuju izveštaji o upućivanju iranskih vojnika za Siriju.

Rastuća pretnja režimu trebalo bi da bude dobra vest za Zapad, koji bi Asadu što pre da vidi leđa. Ali nije. Vojne uspehe ostvaruju džihadističke grupe koje su, poput Nusra fronta, na američkom spisku terorističkih organizacija. Istovremeno, uvećavaju se strahovi da bi ekstremisti mogli da popune vakuum moći u Siriji – što bi nesumnjivo opasno destabilizovalo čitav Bliski istok.

Realnost na terenu kao da počinje da nagriza zaključke zapadnih vojnih stratega i diplomatskih planera. Sve su glasniji oni koji kažu da Asadovu sudbinu treba ostaviti za kasnije, kada dođe vreme tranzicije, a da prioritet mora da bude obračun sa islamistima i uništavanje njihovog kalifata.

Ovakvu pragmatsku logiku slede i oni koji smatraju da treba odabrati manje zlo: da bi se zaustavila Islamska država, u ovoj fazi treba sarađivati sa Nusra frontom i sličnim džihadističkim grupama. „Prvo pobedite Hitlera, a onda Staljina”, citira „Vašington post” nekog neimenovanog bliskoistočnog stratega.

Rusi ne misle tako. Jasno su dali do znanja da su u Siriji svi koji se bore protiv legitimnog režima u Damasku „teroristi”.

Komentari26
a95fd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja