ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 13.10.2015. u 10:00

Tajna veza Tita i Miloša Minića

Фотодокументација Политике

Nekadašnji visoki komunistički funkcioner Dušan Čkrebić, bivši predsednik Predsedništva SR Srbije, ima drukčije stavove od istoričara Dušana Batakovića, koji je u feljtonu „Politike” pisao o tome da su srpski ministri inostranih poslova u vreme druge Jugoslavije bili samo „poslušni izvršioci” Titovih naređenja.

Da li je Tito zaista imao poslednju reč?

– Navedeni ministri spoljnih poslova iz Srbije u vreme FNRJ i SFRJ nisu bili samo „poslušni izvršioci” Titovih naređenja, što nije ni u kakvoj koliziji sa činjenicom da je Broz imao „poslednju reč” u spoljnoj politici. I ne samo u njoj, već i u drugim državnim poslovima. Pred državni ili partijski vrh oni su izlazili s predlozima i nisu se klonili rasprave.

Tvrdite da Batakovića demantuju događaji i dokumenti. On je istoričar, a vi političar...

Monopol na istinu ne bi trebalo da postoji. Što se mene tiče, ja sam se dugo bavio politikom ali skoro isto toliko i savremenom istorijom. Nisam istoričar, ali znam šta je šta. Ovde su u pitanju četiri srpska ministra spoljnih poslova koje sam lično poznavao, a sa dvojicom, skromno da kažem, i sarađivao (Nikezić i Minić), i koji bi trebalo da imaju svoje mesto u našoj savremenoj istoriji.

 

Josip Broz u redakciji Politike 1969. Foto Stevan Kragujević 

Tvrdite da Bataković u feljtonu „Politike” previđa da su vrh CKJ i DSIP na čelu s Kočom Popovićem, posle takozvane Moskovske deklaracije, imali zategnute odnose s Brozom. Na osnovu čega to tvrdite?

Na osnovu činjenica iz tog vremena. Na kraju razgovora u Beogradu sa sovjetskom delegacijom, koju je predvodio Hruščov, doneta je tzv. Beogradska deklaracija, koja je sadržala stavove i principe na osnovu kojih će se zasnivati budući odnosi između dve države i dve partije. To je bio odličan dokument. Po povratku sovjetske delegacije u Moskvu, ona je optužena da je mnogo popustila Titu, KPJ i Jugoslaviji. Malo uprošćeno, ali oni su smatrali da su pogrešili prema nama 1948. U međuvremenu, Staljin je umro, likvidirali su Beriju, a mi smo iz rukovodstva KPJ sklonili Đilasa i nije bilo prepreka da Jugoslavija uđe, kako su oni govorili, u „lager”. U međuvremenu je bilo zahlađenja odnosa s Moskvom pred Sedmi kongres SKJ, a povod je bio naš nacrt programa Partije koji se Rusima nije svideo. Koča Popović je bio protiv njegovog slanja Suslovu i CK KPSS, ali je Kardelj to ipak učinio. Kulminacija zahlađenja prema Koči i DSIP-u počela je posle Titovog povratka iz Moskve s partijskom delegacijom. U svom govoru na železničkoj stanici u Beogradu u decembru 1962, Tito je, ne imenujući Koču lično, prekorno upotrebio isti izraz, rekavši „dosta kombinatorike”, na šta je Koča odgovorio da ne vidi kako bi se spoljna politika uopšte mogla voditi bez „kombinatorike”. Nije samo odnos prema SSSR-u bio predmet Kočinih neslaganja. Još u toku NOB-a Koča se često sporio s Vrhovnim štabom, tu je njegova odluka o proboju iz obruča na Sutjesci, njegovo reagovanje na odnos prema Drugoj armiji u završnim operacijama, gde za sve postoje dokumenta.

I za Kočinog naslednika Marka Nikezića tvrdite da je „s Titom dobro sarađivao ali se nije savijao…”?

Nikezić je bio intelektualac, znao je jezike, bio u više navrata ambasador i pratio svetska politička i ekonomska zbivanja. U DSIP-u, kao Kočin zamenik, bio je njegova desna ruka. Bili su istomišljenici u pogledu stanja u SSSR-u. Smatrao je da je u SSSR-u borba protiv staljinizma pod Brežnjevim potpuno utihnula. Kad već nismo ušli u „lager”, očekivali su da gotovo bespogovorno sledimo njihovu politiku, i pri tome je bilo dosta tekućih nesporazuma. Nikezić je imao sposobnost da vrlo složene stvari rezimira na upečatljiv i jasan način. Bio je racionalan i uvek pribran. Prema Titu je bio uvek otvoren ali i ozbiljan. Nije se ustezao da iskaže slabe strane nekog predloga, makar tu bio Tito ili Kardelj. Kontraargumente uzimao je ozbiljno. Rekao bih da je skoro sa svima bio na „vi” izuzev sa svojim ratnim drugovima. Naravno, poštovao je Titovu poslednju reč.

I u pogledu sledećeg ministra Mirka Tepavca daleko ste od formulacije – poslušan...?

Jesam. Tepavac je srećan spoj jakog temperamenta i dobrog poznavanja svog posla. Prema Titu je bio vrlo otvoren i direktan. Poštovao ga je ali se nije libio da pred njim iznosi i mišljenja za koja je znao da se Titu neće svideti. Raspravljali su se i on se pred Titom nije ustručavao i kod neprijatnih stvari. Kad je Titu pomenuo svoju ostavku, Tito za to nije hteo ni da čuje. Kad je posle godinu dana to ponovio, Tito se teška srca s tim saglasio. Broz mu je u više navrata prigovarao što se o pojedinim pitanjima konsultuje s Kočom. Tepavac je to pravdao velikim Kočinim iskustvom. Tito se time nije zadovoljavao, pa je odvratio u čistom boljševičkom maniru: konsultovaćeš se sa mnom a u Skupštinu i njene odbore šalji svoje saradnike i ne gubi vreme. Za boljševike Skupština je, inače, bila svojevrsna fasada „demokratske vlasti”.

Za Miloša Minića kažete da je on „nešto drugo..”?

Između Tita i Minića postojao je odnos koji se objašnjava više pretpostavkama nego argumentima, jer oni o tome nisu javno govorili. Jedna od tih pretpostavki jeste da je Minić dočekao Tita na slobodnoj teritoriji u Srbiji u jesen 1941. i da je Minić zajedno s Titom vodio razgovore s Dražom Mihailovićem u Struganiku o zajedničkoj borbi protiv okupatora, pa da se još tada stvorio odnos visokog međusobnog poverenja. Do tada, Tito je slabo poznavao srpske partijske kadrove, izuzev onih na samom vrhu Partije. Ima i drugih pretpostavki, pa i onih o nekritičkom odnosu prema Titu. Tito je bio nezadovoljan što Minić nije u Srbiji bio ni predsednik CKSKS, Predsedništva SR Srbije, ni član Predsedništva SFRJ. Kardelj ga je uzeo za svog zamenika predsednika koordinacione komisije 1969. kao radnog organa Savezne ustavne komisije, koja je imala zadatak da pripremi ustavne amandmane u periodu 1969–1971. na Ustav iz 1963. godine. To su bili ključni amandmani na kojima je nešto kasnije počivao Ustav iz 1974. godine. Miloš Minić nije podržavao predstavnike Srbije u to vreme, mada je znao značaj ali i pogubnost amandmana koji su omogućavali izjednačenost republika i pokrajina. Drugih republika to se nije previše ticalo i davali su podršku pokrajinama. Tim amandmanima Srbija se praktično svodila na pretkumanovsku Srbiju. Ustav nigde ne pominje „Užu Srbiju”, ali usvajanjem tih amandmana ona to postaje. To je bilo i na liniji stavova Kominterne i IV kongresa KPJ u Drezdenu. Svesti Srbiju kao državu takoreći na ništa, što tada nismo smeli otvoreno reći. Ne može se reći da to Minić nije razumeo, već se priklonio stavovima Kardelja i rukovodstava nekih drugih republika, ali i pokrajina. Kardelj, Bakarić i Miko Tripalo uverili su Tita da je to dobro, pa je i on to podržao. Istovremeno, Tripalo je tada izjavio: „Svi zahtevi Hrvatske za ustavnim promenama koji su utvrđeni na 10. sednici CKSKH su prihvaćeni”. Sa srpskim rukovodstvom bio je u hladnim odnosima takoreći u kontinuitetu. Neki nesporazumi datiraju još iz NOB-a, a neki kasnije. Na položaj saveznog sekretara za inostrane poslove došao je posle Titovog i Kardeljevog razgovora s užim rukovodstvom Srbije da daju saglasnost, što je i učinjeno.

Dušica Milanović

Komеntari11
e8e6c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja