sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 18.10.2015. u 09:15

Prisluškivali Đukanovića, da bi „uzgred” slušali i Vučića

(Илустрација Драган Стојановић)

– Ustav načelno garantuje svakome pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o njegovoj, odnosno njenoj ličnosti, ali u skladu sa zakonom. To „u skladu sa zakonom” u praksi znači da, ako je postupak u okviru koga se sprovodi „prisluškivanje” još u toku, građaninu neće biti saopšteno da je pod prismotrom. Upravo suprotno, zakon obavezuje nadležne organe da učine sve kako bi takvu činjenicu, odnosno tajne podatke – a svi dokumenti u vezi sa nečijim prisluškivanjem moraju da budu označeni odgovarajućim stepenom tajnosti, zaštitili od očiju neovlašćenih lica sve dok razlozi za tajnost postoje. Nadležni su dužni da kažu građanima da su prisluškivani kada je postupak povodom koga je prisluškivanje vršeno u potpunosti okončan, a građanin zahteva da zna. Smatram da bi takvo obaveštenje trebalo uvesti kao obavezu i bez posebnog zahteva građanina – objašnjava za „Politiku” zaštitnik građana Saša Janković.

Prvi čovek policije Nebojša Stefanović nedavno je, ponavljajući da je premijer Aleksandar Vučić prisluškivan, izjavio: „Dešavalo se da BIA pronađe lice koje označi kao ekstremistu, kao što je to uradila sa funkcionerom SNS-a Vladimirom Đukanovićem, i da onda sva lica koja sa njim kontaktiraju stave na mere.” Ostalo je, međutim, nedorečeno da li „ekstremista” po zakonu sme da se prisluškuje, ali i da li „stavljanje na mere” svih koji kontaktiraju sa „ekstremistom” može da znači da se prisluškuju i članovi porodice, poslovni partneri… Da li bi ovakvo prisluškivanje svih koji su u kontaktu sa „označenom” osobom bilo nezakonito pitamo Sašu Jankovića.

– Naravno da bi bilo nezakonito, ali mi nije poznato da se to dešava – možda je nečija izjava samo pogrešno protumačena. Ono što se stvarno dešava je da se prisluškuju svi razgovori osobe za koju je sud doneo odluku o prisluškivanju, dakle – sa kime god ta osoba pričala. Ali to ne znači da se automatski dalje prisluškuju sagovornici prisluškivane osobe kada odvojeno komuniciraju sa trećim licima. Ako iz prisluškivanog razgovora proistekne sumnja da sagovornika prisluškivane osobe treba samostalno prisluškivati, tada je potrebno novo obraćanje sudu i nova odluka suda. Sve drugo je krivično delo. U kontrolama koje sam vršio, nisam naišao na slučaj da se postupalo drugačije. To, međutim, ne znači da je praksa prisluškivanja uvek u potpunosti pravilna, niti da su propisi dovoljno dobri i precizni – ističe Janković.

Prisluškivani razgovori koji nisu ni od kakvog značaja za postupak u toku morali bi biti uništavani bez odlaganja, što nije uvek slučaj, kaže zaštitnik građana.

Trebalo bi, po njegovim rečima, uvesti zakonsku obavezu nadležnih organa da, ako se ispostavi da su sumnje protiv neke osobe bile neosnovane, po službenoj dužnosti tu osobu obaveste da su njeni razgovori u skladu sa zakonom u određenom periodu u prošlosti bili praćeni i da su snimci i transkripti uništeni. To bi, objašnjava zaštitnik građana, moglo da smanji broj nepotrebnih zadiranja u privatnost komunikacija, jer bi se nadležni organi još više starali da za tom merom ne posežu olako.

I Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti smatra da građanin koji je bio predmet prisluškivanja zbog slučajne komunikacije sa licem koje je pod legalnim merama, o tome treba da bude obavešten, kao i da zna da će trag njegove komunikacije, ako nema nikakve veze sa razlogom zbog koga se mere primenjuju, biti uništen.

– Drugo je pitanje, razume se, u kom trenutku je moguće ostvarivanje tog prava. Obaveštavanje građana u realnom vremenu o tome da su slučajni predmet prisluškivanja moglo bi dovesti do toga da i onaj ko je s razlogom prisluškivan, kriminalac, terorista... bude upozoren, a mere obesmišljene. Ali odmah po okončanju mera trebalo bi da ta prava budu realizovana. Isto pravo, mislim, pripada i onom ko jeste bio predmet mera, na osnovu odluke suda, ali je na osnovu rezultata mera i drugih činjenica konstatovano da to nije bilo opravdano, odnosno da sumnje nisu potvrđene – kaže za „Politiku” Šabić.

On ističe da nimalo nije dobro što se kod nas o prisluškivanju govori gotovo isključivo u kontekstu nekih političkih „pikantnih” događaja.

– Mislim da je reč o veoma važnoj stvari koja u uređenoj državi podrazumeva postojanje pretpostavki koje garantuju da će tajnost komunikacija biti poštovana u najvećoj mogućoj meri, a da će se za njenu povredu odgovarati, bez obzira na to da li je reč o političaru ili „prosečnom” građaninu. Već dugo upozoravam da nemamo takav sistem koji bi garantovao i omogućavao proveru zakonite primene takvih mera od strane bezbednosnih struktura. Imamo sistem u kojem možemo samo „da im verujemo na reč” da mere primenjuju na zakonit i ustavan način – navodi Šabić.

Podjednako dugo, kaže poverenik, upozorava i na to da smo zemlja u kojoj je uvoz opreme za prisluškivanje liberalizovan do apsurda i da bi usled toga bilo naivno verovati da i političari i građani ne mogu biti predmet prisluškivanja od strane struktura koje su u funkciji kriminala, tajkuna, političkih stranaka…

Ko sve sme da prisluškuje

Policija, Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija to smeju da rade ali samo iz zakonom propisanih razloga, pod zakonom propisanim uslovima i uz prethodnu odluku suda. Da bi pravila o prisluškivanju odgovarala međunarodno prihvaćenim garancijama poštovanja ljudskih prava, zahteva se da se javno dostupnim propisima jasno uredi iz kojih razloga se nekom može odrediti mera prisluškivanja, te da odluku o prisluškivanju donosi organ nezavisan od onog ko prisluškuje, kaže Saša Janković.

– Nužno je i da se prisluškivanje određuje samo kada drugim, lakšim merama, nije moguće doći to saznanja o tačno određenim krivičnim delima ili pretnjama po nacionalnu bezbednost, te da prisluškivanje sme da traje samo koliko je nužno da se ostvari svrha zbog koje je dozvoljeno. Konačno, zahteva se i da kontrolu načina na koji država prisluškuje građane, i to ne bilo kakvu već delotvornu i potpunu, vrši nezavisan organ, odnosno organi – objašnjava zaštitnik građana.

Komentari1
5be5a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja