utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 21.10.2015. u 10:13

Albanci uništavaju srpske spomenike i u mirno doba

Илустрација Д. Стојановић

Dr Dragan Stanić (Foto Beta/D. Gojić)

Prenosimo delove pisma prof. dr Dragana Stanića, predsednika Matice srpske, Irini Bokovoj, generalnoj direktorki Uneska 

Slobodan sam da Vam se, kao predsednik najstarije srpske kulturne ustanove Matice srpske osnovane 1826. godine, obratim molbom da saslušate stavove koji bi se morali imati u vidu povodom zahteva samoproglašene Republike Kosovo za prijem u Unesko. Taj zahtev ne može da izdrži iole ozbiljniju proveru argumenata na kojima bi morao da bude utemeljen, a pogotovo ne može da izdrži proveru opštekulturoloških, pa i političkih uslova bez kojih bi ovakav zahtev izgubio svaki smisao. Dozvolite da sasvim ukratko izložim nekoliko ključnih nedoumica i činjenica koje su nespojive sa pomenutim zahtevom upućenim Unesku.

Međunarodnopravni kontekst, a pre svega Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. godine definisali su Kosovo kao deo teritorije Republike Srbije pod privremenom upravom Ujedinjenih nacija. Ukoliko poštujemo autoritet Ujedinjenih nacija, a Unesko je deo upravo takvog institucionalnog sistema, ne bi nikako smeli da budu dopušteni putevi međunarodnog odlučivanja koji bi previđali dokumenta i rezolucije Ujedinjenih nacija. Poštovanje Ujedinjenih nacija garantuje dostojanstvo međunarodnog poretka, pa bi i u okviru Uneska to poštovanje moralo biti sačuvano.

Albanska zajednica na Kosovu nije do sada uspela da razvije sposobnost tolerancije i suživota, pa su u tom smislu multikulturalnost i interkulturalnost savremenog društva njoj suštinski strane. Sve donedavno u albanskoj zajednici je izrazito bila prisutna plemenska organizacija, a s tim u vezi je negovana odbojnost prema svemu izvan zadatog plemenskog okvira. Zbog svega toga netolerantan stav prema pripadnicima drugih nacija i jezika, verskih i kulturnih celina, i danas je dominantan u albanskoj zajednici na Kosovu. Činjenica je da se još uvek blizu 1.500 ljudi vodi kao nestale osobe, a da su njih kidnapovali i, po svemu sudeći, ubili teroristi OVK. Isto tako, od 200.000 Srba prognanih 1999. godine svega 1,9 odsto vratilo se na svoja ognjišta. Sve to dovoljno govori o potpunom odsustvu tolerantnosti i neizgrađenoj multikulturalnosti albanske zajednice na Kosovu, pa zbog toga za takvo ponašanje ne bi smela da usledi nagrada u vidu prijema Kosova u Unesko.

Albanska zajednica na Kosovu nije uspela da izgradi tolerantan odnos ni prema raznovrsnosti kulturnog nasleđa na Kosovu. Pogotovo je odnos prema srpskim kulturnim spomenicima obeležen stalnom potrebom ne malog broja pripadnika albanske zajednice da takve spomenike sistematski uništavaju. Činjenica da počinioci takvih nedela i njihovi organizatori nikada nisu privedeni pravdi, dovoljno govori o odsustvu političke volje u albanskoj zajednici da se takvi činovi sankcionišu. Zbog toga je na Kosovu, čak i posle 1999. godine, dakle u mirnodopskim uslovima, nastavljeno sa uništavanjem crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve, nadgrobnih spomenika, čitavih grobalja itd. Agresivnost u odnosu na kulturno nasleđe drugih naroda, bez sumnje, ne može biti dobra preporuka za članstvo u Unesko. Od juna 1999. godine do danas mete napada bili su 236 crkava, manastira i drugih objekata Srpske pravoslavne crkve, a među njima i crkva Bogorodica Ljeviška, manastir Devič i dr. To što nije došlo do uništenja najstarijih kulturnih spomenika na Kosovu, a to su srpski manastiri iz XIII i XIV veka (Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i dr.), posledica je prevashodno  činjenice da takve objekte štite snage KFOR-a. Čim snaga KFOR-a ne bude bilo, ti kulturni spomenici biće izloženi realnoj opasnosti da budu oštećeni, pa i uništeni. Bilo bi neshvatljivo da takvo agresivno i destruktivno ponašanje albanske zajednice bude nagrađeno primanjem Kosova u Unesko.

Kod pripadnika albanske zajednice, čak i kod pojedinih predstavnika albanske nauke, sve je više onih koji krajnje nenaučno, neargumentovano i bezobzirno poriču pripadnost crkava i manastira Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom tradicijskom korpusu. S obzirom na to da se veoma dobro zna ko je izgradio i negovao, te ko je vekovima koristio i još koristi ta crkvena dobra, bilo bi veoma opasno pružiti poverenje albanskoj zajednici na Kosovu da se, eventualnim uvrštavanjem u članstvo Uneska, legitimiše kao čuvar kulturne baštine. S obzirom na to da je albanska zajednica toliko energije uložila u uništavanje kulturnih spomenika i u njihovo prisvajanje, bilo bi krajnje neodgovorno nameniti im ulogu čuvara.

Ovo pismo treba shvatiti upravo kao pokušaj da ne bude učinjeno nešto zbog čega bismo pre ili kasnije svi ozbiljno zažalili. Ozbiljno bi zažalili čak i oni koji danas misle da bi u ovom slučaju, u vezi sa mogućim prijemom tzv. Republike Kosovo u članstvo Uneska, mogao da se napravi presedan, pa da se albanska zajednica za agresivno i destruktivno ponašanje prema kulturnom nasleđu nagradi prijemom u Unesko. Svi bismo se vrlo brzo osvedočili u to da presedan veoma lako, čak zakonomerno, postaje opšte pravilo koje će u budućnosti malo ko moći da dovede u pitanje, a koje će ozbiljno ugroziti stabilan poredak kulturnih činjenica i vrednosti. U takvim okolnostima Unesko više neće biti Unesko, a Ujedinjene nacije izgubiće svaku svrhu svoga postojanja.

Komеntari7
1e5cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja