petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 22.10.2015. u 08:15

Predsednik i SANU

Velika je naša istorija, velika je i naša muka oko Kosova, ali se mi baš trudimo da je učinimo banalnom i jeftinom i tako je okrenemo protiv sebe. Na to sam pomislio kada sam u nedelju, nesvakidašnje živom političkom danu, video opširno saopštenje predsednika republike, kojim polemiše sa stavom akademika Kostića, a povodom buduće politike prema Kosovu.

Uopšte ne mislim da predsednik republike nema pravo da kaže šta misli o stavu vrhunskog lekara, koji je, i nadam se da se to neće odjednom menjati, i predsednik SANU; institucije kojoj se pripisuju mitska svojstva, i kada se uzdiže u nebesa i kada se kudi za sve nesreće i srpske i okolnih naroda u poslednjih trideset godina. Naravno da neko ko je na izborima dobio pravo da relativno udobno provede petogodišnji mandat u dosadnoj zgradi na Andrićevom vencu sme da kaže ili napiše kako gleda na ono što je, u svoje ime, imao da kaže akademik. I to akademik koji je, ipak, u životu uradio više od stalnog prepričavanja jednog istog romana.

Ima predsednik to pravo, ali ima i obavezu da bude ozbiljan, odgovoran i da se potrudi kada piše. Da ne bude banalan, ni u konstrukciji rečenice, ni u suštini političkog argumenta. Da ne prišiva na leđa etiketu na kojoj ne piše baš izdajnik, ali se to može zaključiti iz tona i stila rečenice. Da budem otvoren: da mu borba za srpstvo i srpske interese, koji naravno postoje na Kosovu i predsednik o njima mora da vodi računa, ne bude na nivou bulevarskih pamfleta. 

Predsednik ima pravo da kaže šta misli, može to da kaže i akademiku Kostiću, može čak i da, napadajući Kostića, podbada i smeta vladi, ali i tada to mora da radi sa više stila i osećaja za srpske nacionalne interese. Nema pravo da potpaljuje i inače rovitu javnost. Nema pravo da, izdižući na nivo skandala svaku izjavu o realnom stanju na Kosovu, koju bi mu, uz rakiju, saopštio i dobri šumadijski seljak, uvećava štetu. I da nas vraća u atmosferu za koju smo verovali da je napuštena posle molebna 2008. godine i katastrofalnih posledica u satima posle njega.

Ako predsednik ubaci u poslednji, od mnogo napisanih, pasus tog saopštenja i zapitanost nad daljim opstankom Kostića na čelu SANU, onda je to i izvan predsednikovih ovlašćenja i izvan granica dobrog ukusa u domaćinskoj pristojnoj zemlji, kakvu sigurno hoće da gradi Nikolić. Predsednik može da traži od vlade da se o nečemu izjasni, može da vrši izvesna ovlašćenja i u vojsci, ali u SANU sasvim sigurno ne može.

Sam predsednik Nikolić je, nekoliko dana pre izjave akademika, dosta nespretno govorio o sopstvenom strahu da bi, u lošem scenariju u pogledu statusa Kosova, u Srbiji mogao da izbije građanski rat. Posle toga je objašnjavao šta je tačno mislio. A onda je, reagujući neprimereno i nervozno na stav predsednika SANU, uradio upravo ono čega se boji – dolio ulje na vatru. Tako nastaju, daleko bilo, građanski ratovi.

Konačno, još jedna stvar je zanimljiva u reakciji predsednika. Akademik Kostić je rekao i da smatra da će Srbija „povraćajući i u taj raj morati da uđe“, misleći na EU. Zvanična državna politika je da Srbija treba da uđe u EU kao punopravna članica, ponosna zbog toga što dostiže nesporne civilizacijske, pravne, ekonomske i mnoge druge tekovine i standarde EU. Nema, ili sam bar tako shvatio, ni govora o tome da je to proces u kome treba da se razbolimo i povraćamo. Držim da je takav stav akademika Kostića pogrešan i da Srbija ne treba zato i tako da ulazi u EU. Naravno da Kostić ima pravo da tako misli o EU i našem putu prema njoj. Ima pravo i da ne bude na liniji zvanične državne politike, kao i svako od nas. Ima pravo da to javno i kaže.

Čudno je, međutim, da predsednik nijednom rečju, makar i mnogo blažom nego kada komentariše stav o Kosovu, ne polemiše sa Kostićem kada u stepenu privrženosti vrednostima EU odstupa od one politike koju vodi zvanična Srbija. Mislio sam da je to i predsednikova politika. Zato me brine što je predsednik ne brani. Kao da se u tome slaže s Kostićem i ne slaže sa vladom i većinom građana Srbije. Predsednik i to sme. Samo, mora to da saopšti kako bi građani znali kakvu će politiku do kraja mandata voditi i eventualno kandidovati na predsedničkim izborima, najkasnije za 18 meseci. Kohabitacija, predsednička politika različita od većinske i vladine, i u pogledu evropskih integracija, jeste dopuštena. Samo se za nju mora dobiti podrška na predsedničkim izborima. I moraju se odabrati stranke i organizacije koje će je podržavati i pratiti. Ima u Srbiji, malo ali ima, i antievropskih stranaka. Ne znam da li ih ima dovoljno da donesu predsednički mandat.

Direktor Trust Market Research

Komеntari24
eea1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja