utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 24.10.2015. u 09:05

Ima li Srbija šanse da spreči ulazak Kosova u Unesko

Јерусалим: израелски војник испред џамије Ал Акса (Фото Бета/АП/Mahmoud Ilean)

Naše srpske crkve i manastire ne može niko da otme i uzme, poručio je juče premijer Aleksandar Vučić povodom odluke Izvršnog saveta Uneska da preporuči prijem Prištine u tu organizaciju. Konačni sud s tim u vezi daće Generalna konferencija Uneska u novembru, a mišljenja sagovornika „Politike” o tome ima li Srbija vremena da spreči učlanjenje Kosova podeljena su. S druge strane, prištinski zvaničnici istakli su da, iako slede palestinski model (ulazak u Unesko bez stolice u UN), neće, poput Palestine, čekati 22 godine na prijem u tu organizaciju.

Pozivajući se na ishod izjašnjavanja u Izvršnom savetu, Nikola Jovanović, bivši specijalni savetnik ministra spoljnih poslova Srbije, smatra da još ima šanse da se spreči prijem Kosova.

„Glasanje u Izvršnom savetu pokazalo je da mnoge države još imaju rezerve prema tom članstvu. Neke zato što nisu priznale KiM, druge jer smatraju da je najbolje prvo otvoriti ovo pitanje u dijalogu Beograda i Prištine, a treće zato što veruju da kosovski organi nisu spremni da sami štite i priznaju srpsko kulturno srednjovekovno nasleđe”, ističe on.

Upravo prema te tri grupe država, dodaje, treba organizovati kratku i efikasnu diplomatsku ofanzivu u narednih deset dana.

Za Vladislava Jovanovića, nekadašnjeg ministra spoljnih poslova SRJ, najvažnije je da se pridobiju zapadne zemlje, koje su zainteresovane za prijem Prištine u Unesko i priznaju nezavisnost Kosova, pre svega SAD i članice EU.

„Vašingtonu i Briselu treba direktno reći da je sve što čine prethodnih 15 godina protiv interesa Srbije i pitati ih da se izjasne hoće li Kosovo ili Srbiju. Oni bi morali da shvate rizikuju vrlo ozbiljno otuđenje naše zemlje od njihove politike, a to ne mogu da dozvole jer je Srbija ipak za njih geopolitički značajnija od Kosova”, navodi Vladislav Jovanović.

Srpska diplomatija je, dodaje, pogrešila što je pristala da pitanje Kosova iz okvira UN pređe u domen EU.

„Posle ulaska u Unesko, Kosovu će biti otvoren put u sve specijalizovane agencije UN. A kad i tamo uđu, biće teško pridobiti čak i Savet bezbednosti da spreči ulazak Prištine i u UN. Zato što pre treba delovati”, upozorava ovaj diplomata.

Nikola Jovanović smatra da, čak i ako Priština uđe u Unesko, Srbija ne sme da odustane od borbe za svoje tamošnje istorijsko i kulturno nasleđe.

„Kosovski organi i lobisti u ovoj kampanji nastoje da pokažu da im je više stalo do očuvanja srpskog nasleđa od samih Srba, ali dugoročni cilj je preimenovanje naziva i objašnjenja naših spomenika na KiM”, smatra on.

Srednjovekovni spomenici na Kosovu na sajtu Uneska i dalje se vode pod odrednicom „Srbija”. U slučaju prijema Prištine, zvanični Beograd strahuje da bi bili zavedeni pod odrednicu „Kosovo”.

Takvu samostalnu odrednicu ima i Palestina, koja je 1989. podnela zahtev za prijem, da bi članica Uneska postala tek 2011. godine – pri čemu je i Srbija glasala za tu odluku – i na čiji se primer poziva Priština, uprkos razlikama između ta dva presedana. Palestina takođe nije imala stolicu u UN pri prijemu u Unesko, ali je, za razliku od Prištine, bila u statusu posmatrača na Ist riveru. Takođe, izvesno je da eventualni prijem Prištine neće podići toliko graje u ovoj organizaciji, kao što je to bio slučaj posle ulaska Palestine, zbog koje su SAD odbile da finansiraju Unesko i automatski izgubile pravo glasa na Generalnoj konferenciji.

Ipak, prednost članstva u organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu videla se nedavno na primeru Palestine. U isto vreme kad je Izvršni savet razmatrao preporuku za prijem Prištine, na dnevnom redu tog tela bila je i rezolucija koju su na palestinsku inicijativu podnele arapske zemlje s predlogom da se Zid plača proglasi delom džamije Al Aksa u Jerusalimu. Tu ideju osudili su Irina Bokova, generalna sekretarka Uneska, kao i Izrael, nazivajući je pokušajem da se „iskrivi istorija” i islamizuje Zid plača. Na kraju je predlog povučen, a usvojena je kompromisna rezolucija kojom Unesko osuđuje ograničavanje slobode praktikovanja vere u džamiji Al Aksa i izraelski odnos prema toj bogomolji.

Retorika Izraela u ovom slučaju neodoljivo podseća na tvrdnje Beograda da će Priština nastojati da „kosovizuje” tamošnju srpsku pravoslavnu baštinu pred Uneskom. Ipak, i ovde postoji ključna razlika: dok Izrael štiti nešto što je na njegovoj teritoriji, pravoslavne svetinje će u slučaju prijema Kosova, po svoj prilici, u Unesku biti tretirane kao da nisu na području Srbije.

------------------------------------------------------

Vučić: Glavu gore

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić zahvalio je juče ruskom ambasadoru Aleksandru Čepurinu zato što je Rusija glasala protiv prijema Kosova u Unesko na sednici Izvršnog saveta. Čepurin je, kako prenosi Beta, rekao da njegova zemlja pažljivo prati situaciju i čini napore da pomogne koliko može.

Povodom odluke Izvršnog saveta, premijer Aleksandar Vučić izjavio je u Madridu da „na toj sednici ništa nije izgubila Srbija, već oni koji su žurili da nam pokažu kolika je njihova snaga i sila”.

„Moja poruka građanima Srbije je: ’Glavu gore’, ma koliko nam bilo teško, a ja lično bukvalno oka nisam sklopio. Uspeli smo da jedan deo zemalja ne glasa za članstvo Kosova i da za članstvo glasa manji broj zemalja od očekivanog”, naveo je premijer.

------------------------------------------------------

Takahara: Za Japan je kulturna baština jedan od najvećih prioriteta

Među zemljama koje su priznale Kosovo, ali su se uzdržale od glasanja u Unesku nalazi se i Japan, čiji ambasador u Beogradu Džuiči Takahara takav potez obrazlaže time što njegova zemlja smatra da je „kulturna baština jedan od najvećih prioriteta jedne države”.

„Nadamo se da će se pronaći obostrano prihvatljivo rešenje da se kulturna baština na Kosovu zaštiti”, rekao je Takahara za Tanjug.

Komеntari18
6289b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja