petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 25.10.2015. u 08:45

Evropska unija nemačke nadmoći

Evropska integracija započeta pedesetih godina prošlog veka u ekonomskoj sferi imala je željeni krajnji ishod: izgradnju suverene evropske federalne države sa spoljnopolitičkim, unutrašnjim bezbednosnim i vojnim nadležnostima. U tom smislu učinjen je kolosalan napor (ukidanje državnih prepreka za slobodu kretanja robe, ljudi i kapitala unutar Evropske unije, usvajanje evropskog privrednog zakonodavstva i sl.) ne bi li se prevazišao koncept nacionalnih ekonomija. Ugovorom iz Mastrihta 1993. došlo se čak i do ukidanja nacionalnih i stvaranja jedinstvene evropske valute.

Ali, u međuvremenu se stalo sa izgradnjom evropskog suvereniteta. Evropska ekonomska integracija nije upotpunjena uvođenjem federalnih poreza, EU nema od naroda izabranu vladu već birokratizovanu komisiju bez izvršnih ovlašćenja. Evropska unija nema ministra unutrašnjih poslova i federalne policijske snage, kao što nema ni ministra vojnog koji bi komandovao evropskim vojnim snagama. Zbog neizgrađenog federalnog preovladao je konfederalni koncept saveza suverenih država predvođenog Nemačkom, kao ekonomski najuspešnijom članicom. Nemačka se izgleda ovim zadovoljava jer joj postojeći koncept omogućava da plasira svoju robu u drugim delovima Evrope i da dominira evropskom političkom scenom.

Međutim, nemačka nadmoć je za Evropu, sa istorijske tačke gledišta, uvek bila problematična utoliko što se njena ekonomska uspešnost često pretvarala u nerazumnu političku aroganciju. Samostalna dominacija Nemačke u EU i danas je sporna jer osnovni cilj evropske ideje nije bio da ona dominira konfederalnom Evropom, već da federalna Evropska unija upravlja Nemačkom kao svojim sastavnim delom. Šta je Nemačka dominacija unutar EU donela u praksi?

Rigorozne mere štednje bez federalnih budžetskih transfera novca od bogatih država ka siromašnima i dalje drže privredu EU na ivici recersije. U nameri da zaštiti ušteđevinu nemačkih štediša (pre svega penzionera) nemački konzervativci su odlagali primenu politike štampanja novca iako je bilo jasno da je ova mera, koju su već uveliko bile preduzele SAD i Velika Britanija, jedini način da se ublaži udar dužničke krize, inače nastale malverzacijama na finansijskom tržištu Sjedinjenih Država.

Tužilački pristup Nemačke prema grčkoj levičarskoj vladi Aleksisa Ciprasa, to jest pokušaji da se Grčka označi kao jedini krivac za svoju prezaduženost i da joj se kao rešenje ponudi izlazak iz evrozone, jeste nespretan potez koji je u svetu dekredibilizovao proces evropske integracije.

Sledeći potez Nemačke vlade koji je pod kritičkom lupom evropske javnosti jeste prećutno podsticanje doseljavanja stotina hiljada imigranata iz Sirije u Nemačku, a preko teritorije drugih evropskih država.

Na kraju, dolazi i stav Nemačke u vezi sa otvaranjem poglavlja 35 u pregovorima o pristupanju Srbije EU. Posle prijema Rumunije, Bugarske i Hrvatske jasno je da je sa geostrateškog stanovišta gotovo nemoguće da Srbija ne bude integrisana u EU. U praksi postoje mnogi primeri gde se Srbija i tretira kao njena članica. EU je i najvažniji ekonomski partner Srbije, putni pravci kroz našu zemlju povezuju članice Evropske unije, srpska vlada traži uputstva Brisela u vezi sa izbegličkom krizom itd. Pa kako je onda moguće da se ova realnost ne odražava na tempo pregovora o pristupanju Srbije EU i pored napora srpskih vlasti da usaglase srpsko društvo sa evropskim standardima?

Razlog leži u stalnim pokušajima pojedinih članica EU da iznude bar posredno srpsko tretiranje Kosova kao nezavisne države, iako su sve prethodne srpske vlade jasno istakle da bi insistiranje na bilo kakvom priznanju nezavisnog Kosova značilo i kraj pregovora o pristupanju i iako bi bez finansijske pomoći naše vlade srpsko stanovništvo u potpunosti bilo iseljeno sa Kosova. U čemu je interes Evropske unije da se pravoslavno hrišćansko stanovništvo etnički očisti sa Kosova? Kakve veze imaju pregovori između Srba i Albanaca o Kosovu s poglavljima o prilagođavanju srpskog zakonodavstva sa evropskim u oblasti industrije, energetike ili zaštite životne sredine? Nemačko političko uslovljavanje srpskih pregovora o pristupanju pretvara se zapravo u sopstvenu suprotnost jer ugrožava evropske, pa i nemačke interese u Srbiji, u kojoj se sve više potpiruje i širi antievropsko raspoloženje.

Kako da se održi pozitivan stav srpske javnosti prema EU ako ona preporučuje smanjenje ionako katastrofalno niskih primanja stanovništva i odricanje i od najminimalnijih nacionalnih interesa. Problem nemačkog viđenja odvijanja pregovaračkog procesa između Srbije i Evropske unije postoji već izvesno vreme.

Srpska vlada, koja sebe smatra nacionalno opredeljenom, s razlogom je pokazivala nameru da izgradi što bolje odnose sa Nemačkom kao našim najvažnijim trgovinskim partnerom i najuticajnijom članicom EU, ali ostaje nejasno zašto je do sada ćutala i bila pasivna prema nemačkom viđenju pristupnih pregovora, to jest ostvarenju zajedničkog cilja obe strane, a to je članstvo Srbije u EU. Pod uslovom da EU sa ovakvim konfederalnim konceptom uopšte opstane u globalizovanom svetu.

Naučni savetnik u Institutu za evropske studije 

Komеntari18
d2cec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja